header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Срби искључени из комисије за меморијал: На Сајмишту највише страдали Козарчани Штампај Е-пошта
уторак, 09 октобар 2018

 Потомци цивила, који су из Јасеновца, 1942. године, пребачени у логор "Землин", незадовољни су јер су потпуно искључени из припреме Закона о Установи спомен-жртве "Сајмиште"

         ПОТОМЦИ цивила, који су из Јасеновца, 1942. године, пребачени у логор "Землин" (данас познат као Старо сајмиште), незадовољни су јер су потпуно искључени из припреме Закона о Установи спомен-жртве "Сајмиште". Према речима Душана Басташића, председника Удружења "Јадовно 1941.", на Старом сајмишту страдало је око 10.000 Срба, од чега је њих 6.500 било са Козаре и из Поткозарја.

Сви су похапшени после битке на Козари, и из Јасеновца, марвеним вагонима, пребачени у логор "Землин", који се, иако под немачком управом, такође налазио на територији НДХ. Неки су умрли од глади, болести и исцрпљености, док су други убијени. Међу њима је било жена, стараца и деце.

- Та чињеница је мало позната, па се углавном наводи да су у логору, поред Јевреја, настрадали антифашисти, патриоте и партизани - каже Басташић. - Најстрашније страдање јеврејске популације и покушај истребљења целе заједнице злочин је који мора да остане у трајном памћењу и јеврејског и српског народа. Али, у исто време, не би требало дозволити било какво наглашавање ексклузивитета страдања, пошто су на истом месту, према налазима историчара, највише страдали Срби.

Зато потомцима жртава, према Басташићу, није јасно зашто састанцима Радне групе за Сајмиште не присуствују ни они ни локалне власти из Приједора, нити било ко од представника Републике Српске, као заинтересоване стране, али присуствују представници амбасада Израела, САД или Немачке. Не допада им се ни што се инсистира да закон буде лекс специјалис, јер то значи да о њему онда не мора да се води јавна расправа, као ни то што се инсистира да се установа зове "Сајмиште", иако је њено име било прво Јеврејски логор "Землин", а затим Прихватни логор "Землин". Топоним "сајмиште" у имену, каже, директно асоцира да је логор био у Београду, а онда се индиректно може извући паралела да су Срби криви за геноцид над Јеврејима. Незадовољни су и што је законом предвиђено гашење Музеја геноцида.

- У преднацрту закона предвиђено је да се Установа спомен-жртве бави геноцидом. У условима најшире аутономије која се тражи за музеје Холокауста, Порајмоса, српског страдања и Старо сајмиште, немамо никакву гаранцију да та установа неће имати пројекте о наводном српском геноциду над Бошњацима, као што имамо у музејима Холокауста у Ослу и Вашингтону!

О свему овоме Басташић је информисао и министра културе Владана Вукосављевића.

"ЈАДОВНО"

УДРУЖЕЊЕ "Јадовно" организоваће ускоро округли сто, на ком ће, како каже Басташић, познати историчари изнети своје виђење рада Комисије за Сајмиште и закона. Заједнички закључак биће достављен Влади Србије.

 

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, „Вечерње новости“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 09 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.