header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Реаговање на писање да се у манастиру Гргетег новотари Штампај Е-пошта
недеља, 07 октобар 2018

 Поштована господо интернет портала Борба за веру.

Пишем вам поводом два написана текста о такозваном новотарству архимандрита Доситеја из манастира Гргетег (овде:).  Непотписани аутор тих текстова жестоко напада оца Доситеја да новотари, јер је изнео, како он каже, часну трапезу пред  иконостас и тако служи пред целим народом Свету Литургију, а због иконописања олтара које је у току. Чак га назива и екуменистом због тога.  А да ли је писац тих редова у праву? Да ли је отац Доситеј новотарац и екумениста? И да ли тежи ка владичанској митри?


Мислим да нема ништа од тога. А о чему се ради?

Тачно је да у Гргетегу има још два могућа места за Богослужење. Гробљанска црква и капела светог Серафима Саровског. Има и још једна мала капелица за десетак особа у дну велике манастирске цркве, тако да у њу не могу да стану ни све монахиње, а камоли верни народ.

Гробљанска црква је исто мала, може да стане само сестринство манастира, њих око четрдесет. Али кад су свеноћна бденија, о којима је и писано у два наведена текста,  и када има много, много више народа, онда је то немогуће. Већи део верника би морао да стоји напољу, пред црквом, као што је било за Преображење, ком празнику је и посвећена та црква. Како би људи целу ноћ стајали напољу, кад може и да падне киша?

У капели светог Серафима Саровског се служи кад дође хладно и зима и ту може да стане нешто више људи него у гробљанској цркви.  И управо за Ваведење Мајке Божије, кад буде једно од свеноћних бденија, ту се служи. Али, тада, иако је напољу хладно и снег, унутра буде несносно вруће, јер капела буде пуна народа да се не може дисати, па прозори буду отворени целу ноћ.  Памтим једном, пре седам-осам година, да је једна жена због тога пала у несвест, да сам је, стицајем околности, јер сам поред ње стајао, морао изнети напоље.

Шта би тек било, да је отац Доситеј у тој капели служио бденија за Велику и Малу Госпојину, о којима и говоре два написана текста о његовом новотарству. Па, попадали би сви у несвест, и служашчи у олтару и народ у капели.

Значи, остала му је само велика црква, где су на та два бденија, још били радови на иконописању у олтару и стајале скеле у њима. И он је из горе наведених радова изабрао да служи у њој, не износећи часну трапезу из олтара, него наместивши неки прикладан сто испред иконостаса, који му је служио као часна трапеза. Јесте, пред свима нама, пред народом. А како је могао другачије? Како да то одвоји од народа, кад су му са леве и десне стране певнице, где стоје монахиње, и са једне и са друге стране, како да направи неки параван, како да направи неки привремени олтар?

Ја управо мислим да је то једини разлог зашто  тако служи док су радови у цркви.

И само бих поставио једно питање свима нама. Да ли новотарци и екуменисти имају велику ревност ка Богослужењима?  Мислим да немају. А отац Доситеј и његово сестринство већ три деценије без престанка служе Свете Литургије сваки дан.  А и остала Богослужења су им апсолутно по типику. А од 2002. године како је дошла у манастир икона Мајке Божије Тројеручица, служе се свеноћна бденија уочи свих великих Богородичних празника. Својим личним доживљајем могу да потврдим да се на њима  Небо отвара, јер сам био на скоро свима. А који манастир у Србији  то има? Ниједан. А буде и још по неколико свеноћних бденија уочи неких других празника, за који и не зна сав народ. Па чак у последње време, отац Доситеј све чешће служи на црквенословенском, како се некада служило. Зар то раде новотарци? Паметан човек ће лако извући из овога логичан закључак.

А за информацију свом верном народу у Србији, иконописање цркве врше два руска иконописца, а на онај Грк Стаматис, екумениста, што је унаказио цркве и манастире по браничевској епархији својим "фрескописањем". И као прави Руси, на та два бденија су целу ноћ престајали предамном и на крају се причестили.

А што се тиче владичанске митре, ја лично мислим да отац Доситеј не тежи њој, него да тежи свим својим бићем Царству Небеском, ка коме се упутио јаш као дечачић, отишавши у манастир пре више од четрдесет година, а сада му је шездесет.

Стога бих замолио бих дотичног господина, а и Борбу за веру, да о овоме више не пишу док се не заврше радови у цркви манастира Гргетег и да не смућују већ смућени и излуђени Србски народ. А ако би којим случајем и тада отац Доситеј служио напољу, пред олтаром, "новотарски", онда ћу и ја рећи, јавно,  ако будем жив тада, да је он новотарац, паписта и екумениста.

Али, ако се све врати на старо, ако и даље буде служио како већ служи четрдесет година, у олтару, са затвореним дверима и навученом завесом, кад то типик налаже, онда молим дотичног господина који се видно узнемирио,  да се јавно извини за наведене негативне епитете оцу Доситеју, да тражи опроштај и од њега и од сестара манастира Гргетег, што их је лажно оптужио.

И на крају. Вероватно ће ме отац Доситеј и нагрдити због овога текста, јер нисам тражио благослов да одговорим на оптужбе које су стигле на њега и манастир Гргетег. Али, нисам могао да оћутим, јер мислим да дотични господин није у праву.

Мирко Нанић Шид

Последњи пут ажурирано ( недеља, 07 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 66 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.