header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Три бугарска митрополита назвала „опасним“ потезе патријарха Вартоломеја поводом Украјине
Три бугарска митрополита назвала „опасним“ потезе патријарха Вартоломеја поводом Украјине Штампај Е-пошта
петак, 12 октобар 2018

 Три бугарска митрополита - Ловчански Гаврил, Варненски и Великопреславски Јоан и Видински Данил – јавно су дејства цариградског патријарха Вартоломеја поводом Украјине назвали „опасним“.

         Текст  њихове заједничке изјаве објављен је на официјелном сајту Бугарске патријаршије.

Бугарски митрополити су упозорили да створена ситуација „прети јединству Православне цркве због једностраних потеза Цариградске партијаршије у Украјини“.

Указали су да питања – има ли Цариград право да делује као што чини поводом Украјине и има ли Московска патријаршија право да од њега штити своја права – две патријаршије не могу да разреше и зато у себи садрже опасност глобалног раскола у светском православљу“.

Посебно су указали да се у Бугарској цркви не прихвата тврдња (из Цариграда) да су једнострани потези цариградске патријаршије начин `лечења постојеће подељености међу православнима Украјине“.

Три утицајна бугарска митрополита су опоменула Цариградску патријаршију да она нема право да залази на канонску територију других патријаршија, а поготово да општи са украјинским шизматицима на штету јединства канонске јерархије у Украјини.

Гаврил, Јоан и Данил предложили су да се спорна питања поводом Украјине размотре на свеправосмавном сабору.

Митрополит Гаврил је на седници Синода Бугарске цркве, одржаном претходних дана, био предложио да то тело иницира сазивање свеправославног сабора поводом Украјине, али његов предлогтада није добио довољно гласова. Потом се бугарски Синод одлучио да лансира идеју формирања специјалне комисије за украјински проблем.

 

Извор: „Факти“

Последњи пут ажурирано ( петак, 12 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.