header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Превод званичног саопштења Синода Константинопољске патријаршије
Превод званичног саопштења Синода Константинопољске патријаршије Штампај Е-пошта
недеља, 14 октобар 2018

 За цењене посетиоце „Борбе за веру“ доносимо превод званичног саопштења Константинопољске патријаршије издатог са заседања у Истанбулу од 9. – 11. октобра 2018. године. Из саопштења се види да је Фанар приграбио себи папске прерогативе давањем аутокефалије украјинској квазицрквеној структури и скидањем анатеме са њеног вође Филарате Денисенка, уз најаву да ће, по истом принципу, поступити и у случају молбе било ког анатемисаног расколника из било које Аутокефалне Цркаве. Вартоломеј Први, спавач ЦИА-е, потпалио је и разгорева адски пламен новог великог раскола у Православљу. Господ нека му запрети!

Уредништво


+ + +

„Под председништвом Његове Свесветости Васељенског Патријарха, Свети и Свештени Синод сазван је на своје редовно заседање од 9. до 11. октобра 2018. године, како би проучио и размотрио питања са дневног реда.

Свети Синод је детаљно и подробно размотрио црквене прилике у Украјини у присуству Његовог Високопреосвештенства архиепископа Данила памфлијског и Његовог Преосвештенства епископа Илариона Едмонтског, патријарашких егзараха у Украјини, и након обимне дискусије одлучио:

1. Потврдити већ донету одлуку да Васељенска патријаршија наставља с давањем Аутокефалије Цркви Украјине.

2. Неодложно обновити Ставропигију Васељенске патријаршије у Кијеву, једну од њених многобројних Ставропигија у Украјини, која је тамо увек постојала;

3. Примити и размотрити апелациону жалбу Филарета Денисенка, Макарија Малетича и њихових следбеника, који су се нашли у расколу из разлога недогматске природе, и у складу с канонским пуномоћјима Константинопољске патријаршије примати такве апелације од епископа и осталог свештенства из свих Аутокефалних Цркава (овде се издајнички Фанар позива на своје непостојеће право доношења коначних пресуда у свим Помесним Црквама – нап. „Борба за веру“). На тај начин горепоменути су враћени у свој првобитни канонски статус, а њихови верници су враћени у заједницу са Црквом.

4. Анулирати правне обавезе из Саборске посланице из 1686. године, издате према околностима тога времена, којим је, по икономији, Московској патријаршији било дато право да именује митрополита кијевског, изабраног на Сабору свештенослужитеља и мирјана његове епархије, који је требао да помиње Васељенског патријарха као Првојерарха на свим црквеним службама, проглашавајући и потврђујући своју канонску зависност од Константинопољске Матере – Цркве.

5. Обратити се свим странама са апелом да избегавају присвајање храмова, манастира и друге имовине, а такође да се уздржавају од свих могућих аката насиља, да би у свему био мир и љубав Христова.

Из Главног секретаријата Светог и Свештеног Синода Васељенске Патријаршије,

11. октобра 2018. године

 

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 14 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 56 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.