header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Албанци му прете смрћу: Сулејман из Митровице променио веру и постао Душан
Албанци му прете смрћу: Сулејман из Митровице променио веру и постао Душан Штампај Е-пошта
понедељак, 22 октобар 2018
          Сулејман је имао само 19 година када је одлучио да се одрекне ислама, постане Душан и да се, како каже, врати у православље. Данас, две године касније, он живи по начелима хришћанства, помаже у одржавању српских светиња и стоички подноси све нападе комшија Албанаца у Косовској Митровици. Како каже, Албанци му прете, а Срби су одушевљени или му се чуде.

Рођен је као Сулејман Муратовић у Косовској Митровици, 19. марта 1998, у муслиманској породици, када је на Косову већ увелико буктало непријатељство.

Одмалена се интересовао за православље, одувек су га, како каже, одушевљавале православне цркве и манастири, а да се крсти по православним обичајима, одлучио је након што му је отац испричао да њихова породица вуче корене од српске династије Котроманић и да су његове претке Турци на силу превели у ислам.

Помаже црквама на Косову

Душан је завршио Техничку школу, тренутно не ради, али у слободно време обилази наше светиње и помаже им. – Побожан сам и волим да обилазим наше храмове, али и да им помажем. На пример, физички радови, где год треба код нас у епархији. Живот се овде одвија нормално, тешко је живети јужно у енклавама, где се Срби суочавају са честим крађама и претњама од Албанаца. Овде је мирније – поручује младић.

– Пре свега, не волим кад људи кажу „прешао“! Нисам прешао, него сам се само вратио где су нам преци стали, пошто су тада била тешка времена или бираш страдање за Христа и за веру или насилно примање ислама. Православље ме привлачи још од основне школе. Већ у нижим разредима почео сам да читам православне часописе, и да посећујем Цркву Светог Димитрија у нашем граду, а касније и да одлазим у манастир Бањску. У том манастиру сам се и крстио 8. маја 2016. Осетио сам Божји призив, у мени се пробудио Дух Свети – каже за „Ало!“ Душан и додаје да су преци његове породице били међу најстаријим православним Србима на просторима тадашње Краљевине Босне, као и да с очеве стране вуче корене од српске династије Котроманић.

Младић из Косовке Митровице испричао је да је име Душан изабрао по српском цару Душану, а презиме по династији Обреновић, док је за крсну славу изабрао Светог Јована, јер је он крстио Христа. Породица га је, како каже, подржавала увек у свему, како сестра, тако и отац.


Међутим, Душанов избор није наишао на одобравање свих, нарочито не Албанаца с Косова.

– Па, нормално је да њима то смета! Смета им све сто је крштено, чим су нам уништили онолике светиње и гробља. Добацују ми на улици, вређају ме, оговарају, клевећу, говоре ми: „Шта ће ти то у животу“, а један старији мушкарац ми је чак претио ножем. Говоре ми: „Где си, Суљо? Шта радиш, Суљо?“. Шта да им кажем на то, кад знам да није добронамерно, јер знају да нисам више Сулејман. Добацују ми често! Најгоре је од свега је то што моје крштење смета и појединцима из града који су православци. Кажу: „Он нема друштво“, „Он је луд, иде у цркву“. Срећом, такви су у мањини, јер углавном ме сви подржавају, говоре ми: „Свака част, брате!“ – каже Обреновић.

 

Извор: "Ало"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 22 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.