header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow СПЦ и раскол између Цариграда и Москве: коме се приволети царству
СПЦ и раскол између Цариграда и Москве: коме се приволети царству Штампај Е-пошта
понедељак, 22 октобар 2018

 Раскид Руске православне цркве са Цариградском (Васељенском) патријаршијом одјекнуо је широм православног света и довео у незгодан положај многе сестринске цркве, укључујући и СПЦ.

          У спору који се разбуктао након што је Цариград признао аутокефалност Кијевске патријаршије у инат Москви, СПЦ је, према изјавама црквених велодостојника, одлучно стала на руску страну.

Патријарх српски Иринеј изјавио је раније ове недеље да је чин давања аутокефалности Криму „словом, ставом и духом супротан учењу и устројству" православља.

Он је у интервјуу за Вечерње новости изразио бојазан да ће одлука Цариграда имати тешке последице и оптужио тамношњи Синод за „пилатовско прање руку".

Истовремено, владика Амфилохије, члан Светог синода СПЦ, оценио је да је та одлука „неканонска".

СПЦ се прибојава и да би Васељенска патријаршија након Кијева могла да додели аутокефалност другим црквама које је затраже.

Ко све тражи аутокефалност?

СПЦ је у бившој Југославији практично држала монопол над свим православним верницима у земљи. Међутим, откад се Југославија распала, све јој теже теже полази за руком да одржи тај статус, јер новонастале државе теже да оснују „своје" православне цркве.

У Црној Гори од 1993. постоји Црногорска православна црква, званично регистрована као невладина организација. Не признаје је ни једна канонска црква, али има подршку Кијевске патријаршије.

ЦПЦ за сада врши службу у неколико капела на Цетињу и једној цркви у Котору, али има претензије да преузме све цркве и манастире на територији Црне Горе које су у власништву СПЦ.

Македонска православна црква - Охридска патријаршија основана је још 1959, као аутономни огранак СПЦ, али је 1967. једнострано прогласила аутокефалност.

Београд ни друге канонске цркве ту одлуку никада нису признале, али македонска држава третира МПЦ као легитимну. И она, као и ЦПЦ, има претензије на неке објекте СПЦ, а спор оптерећује и дипломатске односе између Србије и Македоније.

Хрватска православна црква вуче корене из Независне Државе Хрватске, када је била део усташких напора да избришу српски национални идентитет. Покушај неколицине активиста да се ХПЦ обнови наишао је на противљење хрватских власти, које већ пет година одбијају да је региструју као верску заједницу. Број верника је занемарљив, али ХПЦ и даље ужива подршку дела хрватске екстремне деснице.

Москва или Хиландар?

Међутим, уколико би СПЦ следила Москву до краја и раскинула са Цариградом, платила би високу цену.

Њени свештеници не би више могли да бораве у Хиландару, једном од најсветијих места српског православља, јер је тај манастир, као уосталом и цела Света Гора, у надлежности Васељенске патријаршије.

„Поставило би се и питање размене монаха између грчких и српских манастира које је тренутно врло интензивно", каже за ББЦ на српском Далибор Ђукић, који предаје Црквено право на Правном факултету у Београду.

Шта кажу верници?

Стога, Ђукић сматра да ће критике СПЦ на рачун Цариграда остати на вербалном нивоу, али да конкретних одлука неће бити.

„Руска црква засад ни не тражи од сестринских цркви да раскину са Цариградом, већ само да изнесу став".

Пет разлога што је раскол у православљу важан

Руска црква прекида односе са Цариградом

Он, сем тога, верује да нова ситуација неће дати крила покушајима да се и у Црној Гори успостави аутокефалност.

„Васељенска патријаршија је изразито нерасположена према такозваној Црногорској православној цркви, јер је човека на њеном челу, Мираша Дедејића, та иста патријаршија својевремено рашчинила", указује Ђукић.

Са друге стране, он верује да би раскид Москве и Цариграда могао да има и позитивне последице: на пример, да подстакне постизање компромиса између српске и македонске цркве.

„Цариградски патријарх може да помогне да се покрену ствари", каже он.

У спору између Москве и Цариграда СПЦ је срцем уз Москви, али ноге су јој чврсто на земљи.

 

Дејан Анастасијевић,

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 22 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 119 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

                       


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.