header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Гидеон Грајф: Прве кон логоре основали су Британнци, а не Немци Штампај Е-пошта
недеља, 28 октобар 2018

 „Вили Брант се суочио са прошлошћу и 1970. године је клекнуо у варшавском гету у име Немачке. Немачка се суочила са својом прошлошћу и наставила са нормалним животом након денацификације и мирења са народима и државама. Она је данас предводник Европе и четврта економска сила на свету. Тако и Хрватска треба да се суочи са својом усташком прошлошћу и настави даље.“

          Ово у интервјуу „Искри“ каже реномирани израелски историчар проф. др Гидеон Грајф. Грајф је водећи истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“. Јавности је познат као актер судског процеса једном од престарелих нацистичких злочинаца, иначе чувара из Аушвица, на којем је наступао као вештак. На ово суђење позван је као експерт и једно од најважнијих имена која се везују за истраживање Холокауста и геноцида, као и за борбу против ревизије историје. Почасни је члан удружења јасеновачких страдалника и носилац њихове плакете. Докторат је стекао у Бечу. У свету се прославио и као један од оних који су документовањем разјаснили и студију зондеркомандоа у Аушвицу, као и аутор књиге „Плакали смо без суза“ која је послужила Ласлу Немешу као инспирација и главни извор за филм „Шаулов син“ који је 2016. године награђен Оскаром за најбољи страни филм.

Да ли бисте ви, као светски признати историчар, на почетку разговора, дали тачну дефиницију Холокауста и геноцида с обзиром на то да се овим терминима данас сви служе на различите начине?

Холокауст, или Шоа како га називамо у Израелу, представља веома специфичан начин истребљења путем гасних комора и пећи током Другог светског рата у којем су нацисти, уз помоћ својих сарадника, систематично убили око шест милиона Јевреја из Европе, што представља две трећине јеврејског становништва у Европи. То је био геноцид. Веома јединствена врста геноцида. Сличне катастрофе су задесиле и друге народе (Србе, Роме и друге), али никога те катастрофе нису погађале на исти начин и ниједно страдање није ни приближно тешко као Холокауст. Историја је врло прецизна наука, али ревизионисти око нас покушавају да редефинишу дефиниције. Да ли су наши капацитети данас такви да можемо да се одупремо неонацизму? Слабост Вајмарске републике довела је Хитлера на власт. Чему тачне дефиниције Холокауста и геноцида уколико се неонацистичке групе и ултранационалистичке партије поново дограбе власти. Дефиниције нас неће спасити. Од ревизионизма и неонацизма нас једино могу спасити конкретне акције.

Да ли бисте се сложили са Едвардом Херманом, Дајвидом Питерсоном и Ноамом Чомским који су у књизи „Политика геноцида“ тврдили да је појам „геноцид“ у данашње време најчешће коришћен против Срба у смислу оптуживања Срба да су га чинили над Хрватима, муслиманима, итд.?

 

Не бих желео да будем тај који ће оцењивати научни рад горенаведених личности с обзиром на то да се лично не слажем са некима од њих, али што се тиче употребе појма „геноцид“ данас, морам приметити да се она данас користи превише често и да, нажалост, служи у дневнополитичке сврхе. Што се тиче Балкана, сматрам да овдашњи политичари воле да користе реч „геноцид“ из разлога што им звучи бомбастично, али је и одличан аргумент за „преговоре“ у овом послератном периоду, као и за проглашавање њихових нација мученичким, али нажалост, у питању је лажно мучеништво. Збуњен сам етничким чишћењем које се догодило 1995. у Хрватској, и то против свог народа у акцији „Олуја“, као што сам зачуђен случајем Сребренице у Босни. У питању је спиновање и претварање важних вести у нешто комерцијално што после постаје изразито политичка категорија. Нико не може са сигурношћу тврдити шта се тамо тачно догодило. Лаж у свакодневним вестима долази као производ сензационализма и привлачења гледалаца и читалаца, па је стога реч „геноцид“ контрапродуктивна јер тако искоришћена дег