header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Слободан Орловић: Пресуда Ристивојевићу - напад на критичко мишљење
Слободан Орловић: Пресуда Ристивојевићу - напад на критичко мишљење Штампај Е-пошта
четвртак, 01 новембар 2018

  Ако се не варам, први случај да је по тужби државног повереника за заштиту равноправности донета првостепена пресуда против физичког лица (Б. Р) десио се у мају ове године, када је суд утврдио (неправоснажно, у току је поступак по жалби) да је тужени извршио акт дискриминације жена и „ЛГБТ“. Он је то учинио текстом „Насиље у породици и насиље над породицом“ па му је суд, између осталог, доживотно забранио да јавно износи ставове којима се „омаловажавају жене и припадници/це ЛГБТ популације и подражавају предрасуде према овим друштвеним групама“. Текст се може прочитати на интернету па нека свако стекне свој утисак, а овде желим да укажем на неколико важних и суштинских грешака у вези са овим „кажњавањем“ слободе мисли.

         Наоко, сви могу да виде да је суд у изреци пресуде користио акроним (скраћеницу) „ЛГБТ“ а да тако нечега уопште нема у закону па народ, у чије се име доносе пресуде, „званично“ не зна шта то значи. Ваљало би поново (или можда први пут) прочитати Устав па видети на основу чега се уоште суди. Суд би свакако морао, а није, да определи коју је то „сексуалну оријентацију“: Л, Г, Б или Т, омаловажавао аутор и уједно према којој је „подражавао“ предрасуде, и какве конкретно. На страну то што скраћеница „ЛГБТ“ у ауторовом тексту просто не постоји.

На друге две, суштинске, ствари посебно треба обратити пажњу. Прва је та да је наведени текст заправо стручно, критичко штиво универзитетског професора кривичног права (што му је суд, иначе, узео као „отежавајућу околност“) који се професионално бави и феноменом насиља у породици. Са садржином критике закона (о спречавању насиља у породици) изнете у тексту можемо се сложити или не, и то без обзира да ли смо лаици или стручњаци, али овде је реч о томе да се аутор кажњава (осуђује) због стила писања. Стил је лични печат изражавања мисли, својствен свима а међу њима и професорима права, па је потпуно невероватно да се овде слободнији, изражајнији или јачи стил писања поистовећује са подстицањем мржње. Управо као мржњу и дискриминацију суд, а пре њега и повереник, дефинише ауторове речи из текста да су жене: „јаке или слабе, вољене или невољене, нервозне, мушичаве или добро расположене, да ли имају љубавника или не (...)“.

Коначно, трећа ствар за неверицу је да се у демократској држави, која почива на „неотуђивим људским правима“, покушава доживотно забранити изражавање слободе мисли једном грађанину, интелектуалцу. У ранијим временима која неки са гнушањем одбацују као неслободна и превазиђена (послератна Југославија, на пример), изузетно и само највећим „народним непријатељима“ трајно је одузимана слобода говора, односно грађанска права. Овде суд практично заувек одузима професору слободу изражавања критичке мисли о забрањеним му темама: „женама и (недефинисаним) припадници(ца)ма ЛГБТ“.

Можда је данас владајући став (mainstream) да су наше и породице родитеља нам, са међусобним односима својих чланова, конзервативни остатак патријахалних времена, а да брак, породица и уопште заједница родитеља и деце треба да буде сасвим другачија – „транспарентнија“ и модернистичка. Све и да је тако, сваки став па и онај владајући мора бити подложан критици и само једне од „стотину школа мишљења“. Макар што и суд кажњавањем тренутно штити такву владајућу идеологију, слобода изражавања мишљења је, као трајна вредност наше културе, важнија.

(Аутор је професор правног факултета у Новом Саду)

 

Извор: „НСПМ“

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 01 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.