header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Може ли Константинопољска патријаршија одузети аутокефалност Руској Православној Цркви? Штампај Е-пошта
понедељак, 05 новембар 2018

 Високи представник Цариградске патријаршије – ариепископ Јов (Геча) – јавно је припретио Руској православној цркви да је Фанар може лишити аутокефалности коју је од њега добила почетком 16. века.

Московска патријаршија је објавила да је спремна да Јову помогне у лечењу.

Независно од овога, има ли Цариградска патријаршија право, а посебно – могућност, да РПЦ лишти статуса самосталне помесне цркве?

Само неколико сати након што је Јов објавио да је Цариградска патријаршија себи потчинила Украјинску православну цркву повезану са Московском патријаршијом и позвала све њене епископе и свештенике, као и вернике, да пређу у „јединствену укреајинску цркву“, коју заједно са кијевским режимом и Вашингтоном намерава да формира, Харковска епархија – једна од највећих у тој земљи – објавила је да нема намеру да улази у ту цркву. Притом је потврдила своју верностМосковској патријаршији.

Претходних дана су са сличним изјавама већ иступиле епархије – Сумска, Дњепропетровска, Полтавска, Запорошка, Одеска, Херсонска, Ровенска и Кировоградска.

Јов је рођен у Канади у једној украјинској исељеничкој породици.  Предаје на Париском католичком институту и професор је на институту који функционише у оквиру Православног центра Цариградске патријаршије у Шамбезију (у Француској).

Током 2016-те био је копредседник заједничке комисије Цариградске патријаршије и Ватикана за православно-католички дијалог и сабеседник папе Франциска.      

Јов се сматра главним међу онима који подупиру јеретичке аспирације патријарха Вартоломеја да се прогласи за „источног папу“.  

Јов, дакле, није било ко. Али, како стоје чињенице – историјски и канонски?

Председник руске Асоцијације православних експерата  Кирил Фролов поводом сукоба је указао:

„РПЦ је била део цариградске патријаршије када јој је патријарх Јеремија II дао аутокефалност. РПЦ  је била принуђена да прогласи своју самосталност зато што је Цариградска патријаршија тада била у јереси уније. Зато ове околности нипошто не дају право Цариградској патријаршији да било где у свету призна расколнике“.

Фролов додатно указује да је одвајање од Цариграда почело још од његовог пада под Турке 1453-ће, поготово од потписивања Фирентаинске уније са католицима и да је 1448-ме сабор руских епископа у Рјазању самостално изабрао Јону за свог митрополита.  

Бивши шеф одељења Синода РПЦ за односе са друштвом  - Всеволод Чапљин – поводом насртаја архиепископа Јова рекао је:

„Канонске норме које се тичу првенства Цариграда тичу се његовог статуса као Другог Рима, односно престонице Византије. А те империје одавно нема. На месту Константинопоља сада је Истанбул, па је све јасно“.

Руси су своју патријаршију добили 1589-те, а иронија историје је што се и њихов први патријарх звао Јов.

Московска патријаршија с разлогом указује да је он свој статус добио „од свих поглавара источних цркава“, а не само од цариградске патријаршије. Самим тим – и да није ничег другог – не може да важи формула коју је изговорио Вартоломејев Јов – ми смо дали, ми можемо и да одузмемо.

Чапљин посебно указује: „Ако Фанар пође на одузимање аутокефалности РПЦ – по истој логици се може сазвати Васељенски сабор и без Цариградске патријаршије, па на њему прогласити Цариградску патријаршију за јеретичку организацију јер мења каноне и дозвољава свештеницима и други брак. Није патријарх Кирил тек тако рекао пре неки дан да Цариградска патријаршија престаје да буде хришћанска црква“.

Грци унутар православља контролишу шест цркава, али половина свих православаца у свету припада РПЦ. А и приближно половина свих епископа...

 

Извор: "Факти"

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 05 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.