header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Може ли Константинопољска патријаршија одузети аутокефалност Руској Православној Цркви? Штампај Е-пошта
понедељак, 05 новембар 2018

 Високи представник Цариградске патријаршије – ариепископ Јов (Геча) – јавно је припретио Руској православној цркви да је Фанар може лишити аутокефалности коју је од њега добила почетком 16. века.

Московска патријаршија је објавила да је спремна да Јову помогне у лечењу.

Независно од овога, има ли Цариградска патријаршија право, а посебно – могућност, да РПЦ лишти статуса самосталне помесне цркве?

Само неколико сати након што је Јов објавио да је Цариградска патријаршија себи потчинила Украјинску православну цркву повезану са Московском патријаршијом и позвала све њене епископе и свештенике, као и вернике, да пређу у „јединствену укреајинску цркву“, коју заједно са кијевским режимом и Вашингтоном намерава да формира, Харковска епархија – једна од највећих у тој земљи – објавила је да нема намеру да улази у ту цркву. Притом је потврдила своју верностМосковској патријаршији.

Претходних дана су са сличним изјавама већ иступиле епархије – Сумска, Дњепропетровска, Полтавска, Запорошка, Одеска, Херсонска, Ровенска и Кировоградска.

Јов је рођен у Канади у једној украјинској исељеничкој породици.  Предаје на Париском католичком институту и професор је на институту који функционише у оквиру Православног центра Цариградске патријаршије у Шамбезију (у Француској).

Током 2016-те био је копредседник заједничке комисије Цариградске патријаршије и Ватикана за православно-католички дијалог и сабеседник папе Франциска.      

Јов се сматра главним међу онима који подупиру јеретичке аспирације патријарха Вартоломеја да се прогласи за „источног папу“.  

Јов, дакле, није било ко. Али, како стоје чињенице – историјски и канонски?

Председник руске Асоцијације православних експерата  Кирил Фролов поводом сукоба је указао:

„РПЦ је била део цариградске патријаршије када јој је патријарх Јеремија II дао аутокефалност. РПЦ  је била принуђена да прогласи своју самосталност зато што је Цариградска патријаршија тада била у јереси уније. Зато ове околности нипошто не дају право Цариградској патријаршији да било где у свету призна расколнике“.

Фролов додатно указује да је одвајање од Цариграда почело још од његовог пада под Турке 1453-ће, поготово од потписивања Фирентаинске уније са католицима и да је 1448-ме сабор руских епископа у Рјазању самостално изабрао Јону за свог митрополита.  

Бивши шеф одељења Синода РПЦ за односе са друштвом  - Всеволод Чапљин – поводом насртаја архиепископа Јова рекао је:

„Канонске норме које се тичу првенства Цариграда тичу се његовог статуса као Другог Рима, односно престонице Византије. А те империје одавно нема. На месту Константинопоља сада је Истанбул, па је све јасно“.

Руси су своју патријаршију добили 1589-те, а иронија историје је што се и њихов први патријарх звао Јов.

Московска патријаршија с разлогом указује да је он свој статус добио „од свих поглавара источних цркава“, а не само од цариградске патријаршије. Самим тим – и да није ничег другог – не може да важи формула коју је изговорио Вартоломејев Јов – ми смо дали, ми можемо и да одузмемо.

Чапљин посебно указује: „Ако Фанар пође на одузимање аутокефалности РПЦ – по истој логици се може сазвати Васељенски сабор и без Цариградске патријаршије, па на њему прогласити Цариградску патријаршију за јеретичку организацију јер мења каноне и дозвољава свештеницима и други брак. Није патријарх Кирил тек тако рекао пре неки дан да Цариградска патријаршија престаје да буде хришћанска црква“.

Грци унутар православља контролишу шест цркава, али половина свих православаца у свету припада РПЦ. А и приближно половина свих епископа...

 

Извор: "Факти"

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 05 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 73 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.