header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Уредништво: У мафијашком стилу: лаж критског "сабора" у замену за мир на Украјини
Уредништво: У мафијашком стилу: лаж критског "сабора" у замену за мир на Украјини Штампај Е-пошта
среда, 07 новембар 2018

 У интервјуу који је недавно дао Русима (овде:), митрополит Амфилохије је понудио предлог решења питања упада Цариграда на канонску територију Руске цркве:

 Према мом мишљењу, једино рјешење тог питања било би наставити Критски сабор, који није завршен, и српски патријарх је позвао да се настави. Четири патријаршије су дужне да дају своје рјешење о сабору, пошто без учешћа Руске православне цркве и три остале, он не може бити свеправославни. Потребно је прихватити одлуке Сабора, јер колико ја знам, све оне су биле  раније биле прихваћене још у Женеви, и истовремено покренути на Сабору тему пружања аутокефалности. Сабор мора донијети коначно рјешење ко може пружати аутокефалност и тиме ријешити питање Украјине и других сличних проблема. /…/Потребан је сабор на коме би се потвдиле одлуке Критског сабора и који би био продужетак Критског сабора. Што он раније буде сазван, тим боље. Управо је Критски сабор потврдио 14 аутокефалних цркава у њиховим канонским границама. И својом одлуком на рачун Украјине, Константинопољска патријаршија негира и не признаје одлуке Критског сабора!? Ми ћемо то расправити 6. новембра на нашем Архијерејском сабору и сматрам да ће то бити предлог СПЦ – да се настави Критски сабор, а такође на њему поставити питања пружања аутокефалности и питања дијаспоре. Константинопољска патријаршија  инсистира на томе да дијаспора припада њој, а то је потпуно неприхватљиво с канонске тачке гледишта.           

Иако читав интервју изгледа као стајање на становишту да је Цариград тај који је направио проблем, суштина је у следећем: да се Московска патријаршија „упеца“ на признање сабора“ на Криту, чије су одлуке догматски неисправне, а да заузврат добије оно што већ има – канонско право на територији Украјине. Сви знају да је улога митрополита Амфилохија у одласку делегације СПЦ Крит била пресудна, иако су Руси баш од њега тражили да СПЦ поштује своју најављену одлуку и на Крит не иде. Митрополит је у цркви светог Јована Владимира у Бару дао да се наслика фреска скупа на Криту, где су Зизјулас, он и владика бачки у „броду Цркве“, а поглавари Руске, Бугарске, Антиохијске и Грузијске цркве тужно гледају са обале, јер се нису придружлили том „генијалном скупу“. Треба се надати да здраве снаге у Русији неће пристати на трули компромис, јер би то значило да им није нимало стало до догматске чистоте православне вере, него само до питања јурисдикције.     

Критски сабор је донео одлуке које нису православне, о чему су помесне Цркве, као и велики богослови и јерарси дали своју реч. (овде:; овде:; овде:; овде:; овде:; овде:).  

Уцена да Руска Црква прихвати такве одлуке туђа је духу истине, и изазвала би огромну буру међу руским верницима, која би довела до  најдубљих и  најтрагичнијих подела.  

У памет се, браћо Руси!

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 07 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 50 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.