header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Осврт на "Екуменизам на делу или Србе ће то скупо коштати"
Осврт на "Екуменизам на делу или Србе ће то скупо коштати" Штампај Е-пошта
понедељак, 26 новембар 2018

 Драга браћо и сестре у Христу!

Осврт на  (овде:) http://borbazaveru.info/content/view/11175/1/

Треба на почетку рећи да је Црквена општина Беч једина црквена општина СПЦ која је регистрована на подручју Аустрије. То је разлог, зашто су представници Црквене општине Беч дошли у Инсбрук да потпишу уговор. Јер Црквена општина Инсбрук нажалост још увек није регистрована и због тога није правни субјекат, па не може да потписује било какве уговоре.

 За разлику од Руске Православне Цркве која је у Аустрији призната 2013. године, Српска Православна Црква још увек није призната као самостална црква, него је  призната само под окриљем Цариградске Патријаршије. То је разлог зашто наша деца добијају претежно Грке и Румуне за вероучитеље, иако у скоро свим школама Српска деца чине међу Православним ученицима апсолутну већину. Последица тога је да се у тим школама на часовима веронауке не говори Србским језиком, не чита се Ђирилица и на Божић вероучитељи морају да иду на наставу. Ове године рецимо Божић пада на понедељак, тако да вероучитељи Српске националности морају да раде то јест предају веронауку по школама. Грцима и Румунима то не смета јер они не славе Божић  са нама, по старом то јест по Православном календару.

Аустријски заког предвића признавање једне цркве уколико Епархија те цркве има седиште и најмање две регистроване црквене општине на подручју Аустрије. Епархија Аустријско-Швајцарска СПЦ има седиште у Бечу, али је регистрована само једна црквена оштина то јест Црквена општина Беч. Зашто је то тако?

Неко изгледа кочи регистровање још једне црквне општине и на тај начин блокира признавање СПЦ као самосталне цркве у Аустрији. Ко то кочи и где? Да ли у Београду, Новом Саду или у Бечу? Надамо се да није корупција у питању. Али нема ништа тајно, што неће бити јавно, како каже народна пословица.

Што се тиче овог такозваног поклона могло би се рећи да ми који живимо на Западу добро знамо, да овде нема ништа на поклон. Све има своју цену.

Пре би се могло рећи, да на није потписан даровни уговор него обични уговор о најму. Јер власничка структура по нашим информацијама није промењена.

Нисмо имали увид у уговор, али предпостављамо да ће власници и даље остати исти. Мења се само носилац трошкова и уздржавања великог објекта.

Свако добро од Господа!

Светосавци из западне Аустрије

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 26 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.