header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Поводом текстова др Миодрага М. Петровића
Поводом текстова др Миодрага М. Петровића Штампај Е-пошта
четвртак, 06 децембар 2018

 Др Миодраг Петровић је, научно сасвим јасно и поуздано, доказао да се под богумилима у нашим средњовековним списима подрзаумевају латински јеретици – паписти. У прилог његовим тезама, које су, осим у главама савремених унијата – екумениста, неоспорне иде и овај текст нашем историчара уметности Млађана Цуњака, објављен у „Теолошким погледима“ у славно доба урeдниковања епископа будимског Данила Крстића, савременог бранитеља правоверја од латинске јереси. (https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1981/1-3/152-153.pdf)  

+ + +

МР МЛАЂАН ЦУЊАК:

ДА ЛИ НА ФРЕСКИ „САБОР НЕМАЊИН” У АРИЉУ ИМАМО ПРИКАЗАНЕ БОГУМИЛЕ

Фреска Немањин сабор заузима северни зид првобитне припрате, изнад композиције Успење епископа Меркурија. На фрески је у централном плану приказан Немања како седи на трону у свечаном одјејанију. Лево и десно од њега приказани су Св. Сава и Стеван Првовенчани. У другом плану, али у зони ниже, тј. са десне Немањине стране приказана је група православних епископа, благо подигнутих глава и руку. Епископи су такође приказани у свечаним одеждама, а њихове подигнуте главе и руке наглашавају одређену динамику. У истој зони, али са леве Немањине стране, приказани су епископи у сличним одеждама, нешто погнутих глава док положај руку јасно показује њихову бојазност и усплахиреност, што је строго везано за суштину целе фреске. Епископи са десне стране имају ореол око главе, за разлику од приказаних епископа на левој страни, поред којих се налази сигнирани натпис „полуверни“.

Овај натпис, као и сама композиција, изазвао је у научним круговима различита схватања и тумачења. Једна група научника сматра да су на фрески приказани богумили и да је Немања одржао сабор против њих, док друга група тврди да се не ради о богумилима него о римокатолицима. Проблем сам по себи постаје занимљив, јер, са једне стране, износи чињенично стање, док, са друге стране, поставља питање међуцрквених односа. Историјски извори потврђују Немањин сабор, али не наговештавају, нити именују јеретике против којих је био уперен. Многи су мислили да је Немања одржао сабор против богумила и да их је протерао из своје државе. Оваква тврдња нема никаквих основа, а шго увелико потврђује и сигнирани натпис поред осумњичених епископа „полуверни“. Сам натпис, као и иконографија приказаних епископа, јасно говори да се не ради о богумилима него о полувернима. Сада можемо поставити питање ко су ти „полуверни“. На овакво питање није тешко дата одговор, једино ако се пред собом има учење „богумила” и њихово схватање крста као и осталих догми везаних за спасење. Под термином полуверни могу се схватати верници који приказују крст и његову спаситељску моћ, за разлику од богумила, који презају од крста. Крст је за богумиле био камен спотицања, тј. основно средство ђаволске моћи. Имајући ово у виду, тешко је поверовата да епископи на чијим се одеждама налази приказан крст представљају богумиле, те нам се чини много вероватнијим да они представљају римокатолике. У прилог овој констатацији иду и временске прилике из периода градње цркве, тј. када је Црква имала доминантну улогу у држави, и када су црквене власта строго водиле рачуна не само о месту и начину градње него и о самом живописању. У том случају фрескописац је обраћао посебну пажњу на то коју ће композицију где и како насликати. Чињеница је да не постоје писани извори о постојању богумила у XIII веку у овој области. У датом моменту битно је нагласити да је до збрке довело историјско интерпретарање Немањиног сабора и погрешно приписивање стећака богумилима. Историјска интерпретација сабора није улазила у проблем идентафиковања јереси, већ према схватањима и тумачењима појединих, под термином полуверни подразумевани су богумили или римокатолици. Сигнирани натпис не само да даје тражени одговор, него потврђује да је сабор током времена различито интерпретаран. У решавању овог проблема не сме се занемарита ни Каницов податак да је на свом путу кроз Србију видео стећке код ариљске цркве, и да их је сврстао у доста млађе време. Ово јасно потврђује да су стећци у 19. веку погрешно приписивани богумилима, јер да су они стварно богумилски, онда под њима не би лежали и православни. Потврду овоме налазимо на Радимљанској некрополи где су сахрањени Милорадовићи, који су били ктитори многих цркава. Из свега до сада реченог јасно произилази да су на ариљској фрески Сабор Немањин, приказани римокатолици, а никако богумили, јер да су на њој приказани богумили, то би онда био најстарији помен богумилства у овој области.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 06 децембар 2018 )
 
Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 48 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 МОЛИТВА НА ПОЧЕТКУ ПОСТА

Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова.

Ми ти се молимо, Свеблаги, удаљи од нас, у време поста, свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао. Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио. Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде.

Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља.

Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин!


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.