header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић: Наше све више успавано или већ отето Православље (видео) Штампај Е-пошта
четвртак, 10 јануар 2019

 ПОВОДОМ ОПЕЛА ПСА У ХРАМУ КОНСТАНТИНОПОЉСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

          Помоз Бог!

Поред највеће жеље и моје духовне дисциплине да се смирим и да што мање говорим напади на нашу Цркву ми не дају то. У мојем малом, у оном делићу козмичке Цркве у мени, не могу да оћутим религиозно лицемерје православног либерализма а који већ прелази у модерни паганизам. Не ради се више о мом смирењу или било чијем, када мора да се у вези многих ствари у канонском систему цркве са смислом говори. Доста је више сакривања иза формалног канонског ситема цркве, у којем, гажењем наших основних водиља послушања она престаје да то буде.

Бићу кратак и јасан.

88 правило Трулског сабора забрањује улазак животиња у храм Божији. Такође и Второзаконије, 23, 18 збарањује улазак пса у Скинију. Контекст и кохезивност односа према псима је забрана како у Старом тако и у Новом завету. Јасно и недвосмислено. После уласка пса у новозаветни храм поново се освећује.

И још нешто: Кремација је забрањена у Православној цркви! Да сад не залазим у "ситна цревца" и то доказујем?

И најазад, Црква као Тело Хиристово и Црква као храм Божији, јесте Скинија, Заједница, на којем се сабирају људи и узносе ЛОГОСНУ славу Богу и тако бого-човечански освећују то место. У Цркви је Оваплоћење Бога са нама, Логос и Човек -теоанропос у нама, и ми сви сабрани у Њему. У Цркви се све узноси на "мислени жертвеник" ради разумног боговједенија - или богознања. Понављам МИСЛЕНИ, РАЗУМНИ, дакле личностни однос у Цркви, па и у храму Божијем.

Питате се а зашто све ово?

Зато што у цркви Фанарског патријархата, у Детроиту, пре неки дан су се опраштали и сахрањивали кера полицајаца. Још и уз звуке гајди? Био је кремиран и његов прах положен испред иконостаса.

И о чему више да говоримо када су у питању расколи, старокалендарци, антиекуменсти, анти-либерали и сва ова "занична", канонска форма цркве, а у којој су дозвољене и ове ствари. Од када је циркус у цркви Црква - као хам Божији? Јесмо ли ми заиста полудели?

Па се одважно брецамо на "Артемија" и "Акакија", "Власија", "Фотија", "Хризостома" и остале у којима видимо "нељуде" да тако немају место у Цркви? А овај пас има? О овај пас је са овим поступцима за званични канонски систем човек. Пас је у појму опраштња од мртвих, а у Богу живих у храму, у заједници са Разумом - Логосним Човеком, јер приустан на месту сведочења и доживљаја овалоћеног Богочовека. Пас је Логосан - Боже ме опрости, јер Ти знаш шта мислим? Господе помилуј!

Или су ово већ први плодови јаловости раскола које је учинила Фанарска патријаршија?

 

           Извор: "Светосавље"

Последњи пут ажурирано ( петак, 11 јануар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

БОГОЈАВЉЕЊЕ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.