header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Лицемерје руских екумениста (видео)
Лицемерје руских екумениста (видео) Штампај Е-пошта
субота, 23 март 2019
       Истовремено док Руска Православна Црква прекида литургијско општење и забрањује причешћивање својим клирицима и верницима у храмовима који су под јурисдикцијом Константинопољске патријаршије, са друге стране други по рангу руски екумениста Иларион (Алфејев) изјављује да су „Свете тајне“ латинских расколника и јеретика валидне и да их православни признају.

Већ је добро познато да екуменисти имају свој новоговор и уврнуту логику, којима покушавају да на мала врата римокатоличке отпаднике представе као закониту цркву Христову.

Но, по оној Његошевој, нису само "латини старе варалице", већ и њихови "православни" следбеници.

Зато, почујмо и погледајмо шта говори поменути руски паписта, духовни „унук“ криптокатолика Никодима Ротова, који је липсао попут пса пред ногама свог вољеног папе Јована Павла Првог (овде:) 

+ + +

Митрополит волоколамски Иларион рекао за Константинопољску патријаршију да је „отпала од Православља“ и назвао је „расколом“

Руски интернет портал „Накануне.ру“ пренео је 20. марта изјаву  сталног члана Светог Синода Руске Православне Цркве Московске патријаршије (РПЦ МП), председника Одељења за спољне црквене везе МП митрополита волоколамског  Илариона, у којој је он, између осталог, рекао да се “Константинопољска патријаршија  „присајединила украјинском расколу“ и „отпала од Цркве“.  Он је ово изјавио у програму „Црква и свет“ на државној телевизији „Россия24“.

Митрополит је још приметио да су још 1920-их "формиране те папистичке претензије Константинопоља, које су данас довеле до његовог одвајања од православне пуноте". Према његовим ријечима, ове претензије не одговарају православној традицији: Православна Црква нема нити је имала једног врховног епископа који би руководио свим Помесним Црквама.

"Догађаји у Украјини постали су својеврсни логичан завршетак ових претензија Константинопоља...  Али резултат није разрушењење јединства Православља, већ чињеница да је једна од Помесних Православних Цркава, управо Црква Константинопоља, отпала од  тог јединства: ујединивши се са расколом, она се сама нашла у расколу", - нагласио је митрополит Иларион.

Притом, остаје непознато да ли патријарх Руске Православне Цркве и остали епископи деле његов став, јер званични документи Московске патријаршије не говоре о отпадању Цариградске патријаршије од Цркве, већ само о прекиду општења са њом. Истовремено, РПЦ МП наставља канонско јединство са другим званичним Помесним Црквама, које са своје стране опште са Константинопољском патријаршијом.

+ + +

Питање: Могу ли римокатолици да се причешћују у Православној Цркви или православни код католика?

Митрополит Иларион: Православни не би требало да се причешћују код католика, а католици не би требало да се причешћују код православних. То је повезано са тим што је од 11. века нарушено евхаристијско општење између Православне и католичке цркве. Ти проблеми су у томе што нисмо ми тај раскол устројили, и није у нашој моћи да сада васпоставимо евхаристијско општење, ако оно не буде васпостављено на највишем црквеном нивоу. Друга је ствар што постоје специфични случајеви када, на пример, умире католик, у граду у коме у билизини нема католичког свештеника, а он позове православног свештеника. Ето, ја мислим да у таквом случају православни свештеник треба да дође и причести тог човека...

Међу нама, фактички, постоји узајамно признавање Светих тајни. Ми немамо оштење у Светим тајнама. Али, ми признајемо тајне. На пример, када се католички свештеник обрати у Православље, ми њега примамо као свештеника. Ми га не рукополажемо поново. А то значи, де факто, да ми признајемо тајне Римокатоличке цркве.

   

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 25 март 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 58 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛБА

Молимо наше цењене посетиоце да се у својим молитвама помоле Господу и за здравље и спасење душе Данијеле, Љиљане и Радована.

 Унапред се захваљујемо!


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.