Ових дана читам на сајту наше митрополије вијест да је благословом нашег митрополита Порфирија ЦО Марибор организовала САБРАЊЕ 100 угледних Срба, које жели активирати у раду Цркве и заједнице. По написаном ради се углавном о атеистима и зато је веома ружно да се употреби ријеч Сабрање, које више приличи Молитви или Литургији, приличнија ријеч би била вечерњи жур или party (овакав или другачији).

Позивати неког у активнију улогу и рад у својој Цркви којој природно припада, је заиста мало ружно и још такве особе сврставати међу угледније истовремено значи све оне остале праве вијернике и активне у Цркви сматрати неугледним. У томе превазилазимо и саме римокатолике у њиховим жупним активностима.

Све ми то личи на оно, донесите новац и купите "спасење", као да смо Борџије.

Чуди ме да митрополита није љубљански случај ничему научио, а тај случај тек добија коначан епилог на Окружном суду у Љубљани, а што се тиче угледа наше Цркве. Oн им је, по свему судећи најмања брига. Та тврдња проистиче да су митрополиту и Црквеним одборима по парохијама ближи сарадници и чланови одбора у митрополији  - они који се декларишу као атеисти - него чланови ЦО у протеклих неколико деценија.

И тако испада у Марибору, угледни на партије и вечерња дружења, неугледни на Литургију, Пост и Молитву.

Опрости ми Боже, ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место