header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: На страни Цркве, а не појединаца (са преписком Атанасије - патријарх Иринеј) Штампај Е-пошта
уторак, 30 јул 2019

 Један читалац нам пише: Чини ми се да у последње време браните позиције владике бачког, познатог екуменисте, а нападате митрополита Амфилохија, који брани СПЦ у Црној Гори“.   

Нама заиста није јасно, драги читаоче, на основу чега сте извели закључак да смо ми на страни епископа бачког. Без конкретних доказа, Ваша оцена је најобичнија произвољност.

И Вама, и свима који тако мисле, одговарамо укратко: не бранимо ми никаквог владику бачког, нити смо против одбране СПЦ у Црној Гори, него указујемо на хипокризију сваке оне стране која се (само) представља као „бранитељска“, а иза себе има много тешких огрешења о каноне и правоверје. Зато смо пустили изјаву митрополита Амфилохија о дружењу с архијеретицима папама, али то не значи да заборављамо како се бачки владика хвалио папиним крижом и прстеном, о чему смо, баш у прави час, писали и сведочили (http://borbazaveru.info/content/view/603/53/), као и осталим његовим неподопштинама, или неподопштинама његовог духовног сина Порфирија, смерног папољупца и Лас Вегас митрополита.

Међутим, ни један здравомислећи и Српској Цркви доброжељећи православни Србин не може, а да не поздрави избацивање мајмунолога Максима са Богословског факултета у Београду, иза кога су стајали патријарх Иринеј и владика бачки Иринеј. То, наравно, не значи да је овај факултет преко ноћи постао православан – напротив. То ће и надаље бити легло јереси и рак рана Српске Цркве.

Такође, „Борба за веру“ је сајт који је настао због неопходности медијског супротстављања рушилачком и расколничком деловању новотараца и екумениста, који су у својим рукама држали (и држе) све црквене медије и на тај начин желели да српске вернике држе у информативном мраку. Али, док је „Борбе за веру“, информативног мрака неће бити, нити ће бити нашег одступања од првенствене сврхе и циља сајта – борбе против богослужбених новотарија и утапања Цркве Светог Саве у конгломерате белосветских јеретика.

Што се тиче покретања борбе за патријарашки трон, чим се сазнало да патријарх има проблеме са срцем, кренуло се у кампању. Владика бачки удара преко Давида крушевачког, а митрополит Амфилохије преко Атанасија Јевтића.

Међутим, ни то није ствар од чијег ће исхода правоверје у СПЦ имати икакву корист, јер „они“ и „њихови“ имају апсолутну већину у Сабору, којом ће увек надгласати ових неколико „наших“ то јест  - правоверних епископа.

То је најлакше објаснити на примеру избора у Америци. У предизборну трку убаце се два кандитата – један из Републиканске а други из Демократске партије. А и један и други су из легла званог „Савет за иностране односе“, што је мрачна и завереничка „елита“ која „ведри и облачи“. Ту је и трећи кандидат, тобоже независни, који је само статиста (јер нема паре ни медије) у представи званој „демократија“ и „демократски избори“. Они се тиме изругују у лице народу и поручују: „Стадо, кога год да изаберете, изабраћате нашег!“

Најновије од свега – владика Атанасије је писао писмо патријарху Иринеју, бранећи своје мајмунолошко духовно чедо Максима, што се може видети из приложеног.

Што би казао Његош: „Јанко брани Владислава мртва – што га брани, кад га не одбрани?“              

Преписка између патријарха Иринеја и владике Атанасија јасно показује колико је код нас духовно и црквено катастрофална ситуација, и колико је био у праву свети Игњатије Брјачнанинов када је упозорио да ће се срушити сваки црквени подухват који се ослања на методе овог света. А код нас је све тако!

Наши непријатељи играју стару игру – деле нас око појединаца, који се представљају као бранитељи неких верских и националних вредности, а у ствари се боре само за власт и моћ. Нема ту ни Косова, ни креационизма, ни антидарвинизма, само „игра престола“, са свим лажима које то прате. О вери и народу нико не мисли – а ми смо дужни да своје читаоце на то подсетимо.       

Ипак, као и увек, борећи се за истину, против смо раскола и за јединство СПЦ. Нека нам у томе Бог помогне.    

 

+ + +

Епископ Атанасије (Јевтић): Повуците одлуку о еп. Максиму

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ,


Патријаршија, Београд

Ваша Светости, опростите и благословите! Пишем Вам ово писмо са болом у души, а ево зашто. Дознао сам да је самозвани „Цензор“ у нашој Патријаршији одлучио да се Епископ Западноамерички Г. МАКСИМ, Професор нашег Православног Богословског Факултета, удаљи са Факултета (на којем сам и ја као „професор емеритус“ члан Савета, а да о томе нисам ни питан ни обавештен!).

Не схватам откуд толика мржња тог нашег Сабрата према своме млађем Брату те га прогања!? (Знам, нажалост, да, прогања и извесне честите Свештенике у својој Епархији, слично као што раде, нажалост, и још неки Архијереји у својим Епархијама, па ми се прогањани писмено обраћају с молбом „да помогнем“).

У своје време је (при прослави у Нишу Светог Константина) напао нашу сиромашну Епископију Херцеговачку да „тамо има бизниса“ (!?!), па сам му одговорио да је нама било порушено од усташа 35 Цркви, Саборни Храм у Мостару и 2 Манастира, и све смо их, Богу хвала, обновили, и још неколико нових Храмова подигли, а он не пита откуда нам за то средства? (Углавном су од виноградâ из Поповог Поља, и од прилогâ добрих људи). Слично је, мада опет необјашњиво зашто, ширио фаму како смо га, наводно, ми „Неследници Св. Оца Јустина“, истиснули „из наслеђа“ (и претио нам је чак „судом“), па је опседао недужног Епископа Ваљевског Г. Милутина (као што и неке млађе Епископе потстиче и дави „ко змија жабу“ да пишу пашквиле против мене!?!). Надам се да је на крају схватио да је то његова умишљена зла идеја (радило се само о томе да је Свети Ава, после неколико месеци, допунио и опет потписао свој Тестамент, у коме брат Иринеј као наследник није „истиснут“, него је Свети Старац само додатно појаснио своју последњу жељу, у смислу да можемо понешто од Његовог наслеђа и да задржимо у Манастиру Ћелијама, да би и Сестре могле имати неке користи од прихода издања Његових делâ.

Ваша Светости, уверен сам (а то ми и други људи кажу) да овакво понашање самозваног „сталног Портпарола“, и самонаметаног Цензора у Св. Синоду, пада на Ваш образ! (нпр. ја не могу ништа да објавим у „Православљу“, јер је он тамо све и сва! – као и то да, и поред својевремене Саборске одлуке да будем позиван у Свети Сабор, он је тај због кога ме не позивате! А може да, под његовим утицајем, буде – противно Саборско­канонском предању Православља кроз векове – увођен у Св. Сабор ноторни издајник Светог Косова AV – несрећни Председник њиме унесрећене Србије тако се располућено потписује: пола ћирилицом, пола латиницом! – а не може сломљеног врата грешни Атанасије да присуствује Светом Сабору!).

Молим Вас, зато, повуците ту одлуку о Еп. Максиму (јер је Савет Професорâ неће прихватити), јер ПБФакултет није средњошколска установа, него подлеже универзитетским узусима и обичајима, те се брукамо пред домаћом и страном академском јавношћу. Понављам, као што сам Вам већ писао, речи Господа у Јеванђељу: „Кад се овако чини са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим“ (Лк. 23,31)?

На Празник Светих 12 Апостолâ, 2019, манастир Тврдош
Недостојни +Еп. Атанасије, Светосавска Херцеговина

Одговор патријарха Иринеја умировљеном еп. Атанасију (PDF)

Ново писмо умировљеног еп. Атанасија патријарху Иринеју (PDF)

Нови одговор патријарха Иринеја умировљеном еп. Атанасију (PDF)

 

           Писма преузета са: "Стање ствари"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 30 јул 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.