header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј Саша Петровић: Јеретичка пропаганда епископа Максима се наставља Штампај Е-пошта
понедељак, 05 август 2019
            "Православни дарвиниста“ епископ Максим наставља са ширењем ове душегубне идеологије – недавно је издао и књигу са називом „Вера, наука и мистерија“ (Faith, Science, Mystery)
 
         Већина наше црквене јавности, верног народа и клира, са одобравањем  је дочекала дуго ишчекивану одлуку Св. Аријерејског Синода о коначном уклањању епископа западно-америчког Максима са катедре професора Богословског Факултета у Београду.
         Многи су мишљења, а међу њима и моја маленкост, да је ова одлука требало да се деси одмах после срамне и саблажњујуће подршке коју је епископ Максим са неколицином својих идеолошких истомишљеника пружио Дарвиновој тeорији преко контра-петиције упућене влади Републике Србије. На жалост, има међу нама многих који су се у међувремену "заразили" овом богохулном и научно неутемељеном теоријом. Али,  боље икад, него никад, па зато ова одлука долази као први корак у циљу стaвљања ове јереси "под карантин".
 
Протојереј Саша Петровић 

Међутим „православни дарвиниста“ епископ Максим наставља са ширењем ове душегубне идеологије несмањеним интензитетом, па је недавно у хиљаду примерака издао и књигу са називом „Вера, наука и мистерија“ (Faith, Science, Mystery) кроз своју епархијску издавачку установу „Себастијан прес“. Аутор књиге је генетичар др Гејл Волошек (за коју се прича да је морално изопачена), једна од главних пропагандиста мајмунологије међу православнима у Америци, која је на позив епископа Максима чак држала предавања свештеницима из његове, као и из других, епархија. Епископ Максим није само издавач, већ је и уредник ове књиге, што јој самим тим даје сасвим другачију димензију и важност.

Да брука буде већа, по личном сведочењу проте Борислава Јегарског владика Максим је на једно време претворио српски православни храм Христа Спаситеља у Аркадији у магацин за складиштење ове јеретичке литературе.

Ова опасна књига није ништа друго него покушај да се споји и измири оно што је неспојиво - светлост и тама, истина и лаж, , вера и наука, Христос и Велијар. Ако би се целокупна књига сумирала у једну реченицу онда би она гласила овако: Православни треба да прихвате теорију еволиције, јер им то неће бити никаква сметња да и даље остану верујући хришћани.

др Гејл Волошек

 У првих 70 страница ауторка то постиже кроз релативизовање истина којима нас учи Св. Откровење, одосно Библија, а све под изговором "дијалога религије и науке". Наравно, овај дијалог се своди на то да ми верујући православни Хришћани признамо као истините разноразне "научне" теорије које поричу и Бога као створитеља и човека као боголико биће, којег је Бог створио као круну  целокупне творевине. Овај "дијалог" на који Др. Волошек позива, много ме подсећа на онај Бриселски у којем Срби треба да изгубе све признавањем Косова, а Шиптари све да добију.

Овде јасно пише: уредник књиге је епископ Максим Васиљевић

 На 75-77. страни ауторка хвали Критски Сабор и његову "разноликост" али са негодовањем констатује да " жене нису имале учешћа у предсабосрким конференцијама као ни на самом Сабору", те да убуће на Саборима морају учествовати не само жене него "и остале групе"!?

Наравно, да би крајњи циљ ове књиге био прикривен, она садржи и значајне теме у сфери био-етике, (вантелесна оплодња, матичне ћелије итд) о којима нам је заиста потребан унутар-црквени дијалог ради заузимања јасних ставова који ће бити утемељени на светоотачком предању и нашем опхођењу према животу као највећем Божијем дару.

Главна тема књиге, односно апологија теорије еволуције почиње од 141. странице где нам ауторка дрско сугерише да морамо признати теорију еволуције јер: " Чак је и Римокатоличка Црква на крају заузела про-еволуциони став". Да би "доказала" да су вера у Цркву и вера у теорију еволуције компитабилни, Др. Волошек наводи низ цитата митрополита Јована Зизијуласа, па чак арогантно изјављује: « Еволуција је закон живота у свету, и од такве важности је за свет са осталим законима природе, као што је литургија важна за Цркву. Дакле, порицање еволуције представља осиромашење нашег разумевања свега што је створено” (стр. 160) За тим  на стр.174 исмева традиционално светоотачко тумачење књиге Постања називајући га "фундаменталистичким"  и "буквалистичким" и констатује да се највише ових "фундаменталиста" налази у традиционално православним земљама као што су Русија, Србија и Украјина, па вели: “Многe критике еволуције долазе од оних који су фундаменталисти у својим погледима и који тумаче Библију као буквалну истину”.

С обзиром да је Књига Постања недвосмислено јасна у откривању божанских истина да је Бог створио човека у самом завршном акту стварања као боголико биће које је узвишеније и вредније од свега створеног и да га је поставио да живи на специфичном месту – у Рајском врту, Др. Волошек  на крају сама себи поставља контрадикторно питање: "Али како се можемо помирити са људским пореклом у мајмуноликим заједничким предцима"?!  Па затим одговара, погрешно тумачећи Сергеја Бугакова да је Рај и човеково блажено стање у њему прича из будућности, а не из прошлости и закључује: “Едемски врт означава нешто чему људски род и цела творевина стреми, а не нешто што је изгубљено у прошлости”. (стр.173)

 Људи су животње

Пошто је мајмунско порекло људског рода за Др. Волошек “неприкосновена научна истина”, а ми хришћани још увек верујемо у “митове” о Едемском рају као савршеном стању, она нам поставља провокативно питање: “Шта је Едем ако не савршено оригинално стање људи? Како онда можемо да помиримо концепт Раја као “савршеног” стања “првобитни” људи који су у заједници са Богом, са концептом људског порекла у мајмуниликим предцима?  Да ли онда треба да предпоставимо да су наши заједнички предци - примати у ствари били у заједници са Богом, а  да смо ми када смо постали људи у ствари отпали из те заједнице?”  Наравно, циљ оваквог постављања ствари је да нас наведе да признамо да је човек ништа друго него једна од животињских (мајмунских) врста, (на црквенословенском скот) па му је зато и дозвољено да се понаша као животиња у данашњем времену бого-отпадништва. Зато Др. Волошек свечано закључује: Гледајући у проблем људи као животиња, ја бих истакла да људи јесу животиње. (стр.171)

 Хвалоспев   епископу  Максиму

На 193.стрни своје књиге Др. Волошек изражава своје дивљење епископу Максиму и исталих 11 теолога потписника контра-петиције Министарству образовања у којем су бранили Дарвинову теорију. Она тврди да је овај документ који је потписан од стране једног епископа и других професора теологије револуционаран па вели: “Зашто је овај документ важан? Зато што заузима јасан и снажан став према изазовима са којима се Правoславље сусреће у целом свету, од Москве, преко Чикага и до Београда и шире. У тренутној политичкој клими у Србији ова група теолога је показала невероватну храброст да се ухвати у коштац са овим питањем. У православној Цркви у Србији постоје реакционарни елементи који се противе многим друштвеним питањима, која су заједно са еволуцијом тикетирана као “модернистичке” иновације”.

Насловна страна књиге

  “ Убедљивидоказ - Еволуциона теологија канцера   (sic) (стр.227)

У оскудици конкретних доказа о еволуцији, ауторка ове књиге признаје да се ова контроверзна теорија (за коју кроз целу књигу тврди да је апсолутна истина коју морамо признати и у њу веровати)  у ствари не може научно доказати: “Еволуција је процес који се појављује једино у веома дугом временском периоду – она је потпуно зависна од времена и не може се добро подвргнути експериметима јер је за то потребан енорми временски период”. Дакле само што нам не каже: Доказаћемо вам да је еволуција истинита само нам је потребно неколико милиона година, али у међувремену нам морате веровати на реч, а то што пише у Библији, то су причице за малу децу и пука митоманија затуцаних буквалиста и фундаменталиста.

   Као најјачи “доказ” да је еволутивни процес нешто што и сада траје, госпођа Волошек упоређује мутацију ћелија рака, које по њој, еволуирају, па износи ову бизарну тврдњу: “У мери којој нам је дато да можемо разумети, канцер је еволутивни феномен”. Држећи се своје теорије еволуције као пијан плота, она дакле тврди да је реакција ћелија рака које мутирају због разноразних хемо-терапија које се убризгавају у пацијенте у ствари еволутивни процес!  Заиста, госпођо Волошек, ако нисте могли да наведете бољи научни доказ, онда треба да одете у пензију и затражите од епископа Максима да ову књигу повуче из продаје, јер ће вам се у академским круговима смејати због овако “чврстог и неопозивог” доказа.

                                                              Закључак

Господ наш Исус Христос, као и свети Апостоли упозорили су нас да ће у последња времена изићи разни лажни пророци који ће саблажњавати народ: Изићиће моги лажни пророци и превариће многе. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци (Мт. 24,11; 24,24) Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.  ( Мт. 18:5 -6 )  Ово су само речи Господње, да не наводим упозорења светих Апостола. Ова књига коју је одштампао и “уредио” епископ Максим није ништа друго него још једна саблазан за словесно стадо Христово, јер како се може у исто време веровати  у богохулну теорију еволуције, према којој су људи потомци мајмуна, и у оно што нам Свето писмо тако једноставно и тако јасно открива? То би исто било када би неко веровао у Мухамеда и у Христа! Дакле бити “православни Дарвиниста” је исто толико неспојиво и поривречно (некомпитабилно) као и бити “православни муслиман” (ако не и горе од тога)!!!  Веровати у Дарвинову теорију и то исповедати јавно, опет и опет, па чак штампати књиге које покушавају да помире лаж и истину, представља прворазредно богохулство, јерес и отпадништво од Цркве. Оно што је најгоре, то је да ово деловање епископа Максима представља небивалу саблазан која ће многе младе душе одвести у пропаст. Зато је Спаситељ и изговорио ове страшне речи за све саблазнитеље:

А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. (Мт.18,7)

Али у овом случају није одговоран само епископ Максим, већ и сви они који га подржавају у овом скандалозном и саблазнитељском делу, а нарочито његов духовни отац који се после дугог и, за њега необичног ћутања, најзад јавио и то да би одбранио своје духовно чадо од тамо неких “мрзитеља” који су га без “икаквог разлога уклонили са Богословског факултета”. Барем би он требало да зна да су баш народи тамне пути највише пострадали од Нациста, који су  Дарвинову теорију уградили у саме темеље своје расистичке идеологије, па су зато оправдавали своје злочине над свима  који нису плаве косе и очију,  јер су “заостали у еволутивном процесу”, па их је према томе требало израбљивати и истребити са лица земље.

Док ми свештеници свакоднево водимо борбу да своје парохијане утврдимо у православној вери и да их заштитимо од разноразних секташких учења и утицаја, једном епископу је допуштено да разара и пустоши све оно у шта су наши свети предци веровали и због чега су висили на коцу и конопцу! У контексту свега реченог намеће се сасвим логично питање: Ако Црква више нема поверења да ће један од њених епископа правилно поучавати студенте на богословском факултету и да их неће учити кривоверју, како се онда може имати поверења да ће “правилно управљати речју истине” у својој епархији?!

А што се тиче госпође Волошек и њене опаске да су ћелије рака које мутирају “доказ континуираног еволуционог процеса” рекао бих јој следеће: Ова саблазан коју шири епископ Максим већ више година уз вашу стручну помоћ и подршку је заиста теолошки гледано “континуирани еволутивни феномен” који се у црквеној терминологији назива јерес. То је духовни канцер који се полако али сигурно шири, те ако се убрзо не уклони “хируршким путем”, веома лако може метастазирати и, не дао Бог, захватити цело тело наше Српске Православне Цркве.

 

На Светог Пророка Илију 2019 год.

Протојереј Саша Петровић

Омаха, Небраска, САД

 

Извор: "Стање ствари"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 05 август 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.