header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Папирус који садржи најстарију молитву Пресвете Марије која је позната до данас Штампај Е-пошта
среда, 04 септембар 2019

 Најстарија позната молитва Пресвете Дјеве Марије написана је на грчком, као и сама Јеванђеља. Због тога је у њој Дјева Марија названа „Теотокос“ - „Богородица“. То да је у таквој раној молитви Дјева Марија споменута са овим звањем, веома је важна, и са историјског и са богословског гледишта.

         Ова молитва, како се објашњава на вебсајту филма Трисагион, „нађена је на делићу папируса који потиче отприлике 250 године после Христа“, само неколико столећа после смрти и васкрсења Христовог, отприлике век пре Константина и Милановог едикта, али, што је много важније, два века пре Трећег васељенског сабора, Сабора у Ефесу, на којем је Дјева Марија први пут званично проглашена „Богородицом“ - Теотокос.

Године 1917. Џон Рајландсова библиотека у Манчестеру, у Енглеској, купила је велики панел египатског папируса, написаног на коини грчком (lingua franca на Средоземљу на којем су јеванђеља била написана). Молитва се може наћи у делу који носи број 470, и изгледа да потиче из коптске божићне Литургије (можда божићне вечерње службе), мада овај део може такође бити приватни примерак молитве за личну употребу.

Српски превод ове молитве гласи: "Под твоју милост притичем, Богородице (Теотокос). Не прези наша мољења у невољи, него нас спаси од опасности, Ти једина Благословена."

Извор: Orthodoxie.com

Превод са енглеског Информативна служба Београдске патријаршије

Последњи пут ажурирано ( среда, 04 септембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.