|
 Гледајући свет какав је ти се у чуду питаш: да ли заиста и данас још има Божијих људи? Ево описаћу ти једнога од многих, које сам ја имао срећу сусрести. То је старац Михаил, из скита Богородичина у Светој Гори. Свратио сам тамо с нашим поклоницима на повратку из Свете Земље. Стигли смо у Богородичин скит у време вечерње. Старац Михаил дочекао нас је са оном простом чобанском срдачношћу, која очарава. Увео нас је најпре у стару цркву; они имају тамо три цркве.
Довео нас пред знамениту икону Богоматере познату под именом: Сладкое Цјелованије. Икона чудотворна по својој моћи и чудесна по уметничкој лепоти. Нигде се Мајка Божија не види тако бледа као на овој старој икони. А названа је Сладкое Цјелованије због тога што на њој Богородица целива руку божанског младенца Христа. Примицали смо се један по један и целивали ту икону. – Она тебе да целује! Она тебе да целује! говорио је старац Михаил полугласно, а низ суво му лице само се низала суза за сузом. После нам је причао: – Ја имам овде са мном петнаест сабрата, све старо и неспособно. Грци не дозвољавају више Словенима да долазе у Свету Гору. За ових петнаест морам ја да се бринем, као неки повереник Богоматере на овом месту и у овом времену. А ја се молим само за двоје Господу: да имамо много љубави и уз то мало хлеба. Отац Михаил је родом из Сереза. Од детињства желео је у монахе. Свети Никола му се јавио у Цркви и рекао му, да ће заиста бити монах. Пун радости оставио и мајку и сву родбину и пошао у Свету Гору. Овде је проживео цео свој век. Долазио је и к нама у Охрид, да скупља прилоге за издржавање својих петнаест стараца. – Ја сам мојим старцима старац, и оцима отац. Морам да их и учим и храним, иако сам и ја неук и немоћан. Само да их укореним у љубави и нахраним хлебом. Толико им од мене с помоћу Богородице. А она нас неће оставити – наше Сладкое Цјелованије! Служио је код нас литургију. – Оче Михаиле, кажи народу поуку. Он стаде пред двери па проговори: – Три вам речи казујем: прво, наше спасење тање је од влакна, друго, где ум тамо и дом, треће, у овај свет смо дошли као на пазар да купимо нешто добро и понесемо дома. Амин. Народ је био задовољан овом кратком беседом и поврвео је да прими благослов од светога старца. На себе није мислио но само на братију у манастиру. И трудећи се за њих, трудећи се да им достави много свете љубави и мало црна крува, он се телесно сав истрошио и преминуо је у доброј старости. Душа његова сад се радује у царству небеском, тамо где царује – Сладкое Цјелованије. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 235. писмо. |
