header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Уредништво: Ексклузивно: Извештај о данашњој седници наставно-научног већа Богословског факултета
Уредништво: Ексклузивно: Извештај о данашњој седници наставно-научног већа Богословског факултета Штампај Е-пошта
уторак, 12 новембар 2019
     ИГЊАТИЈЕ ПОДНЕО ОСТАВКУ, ЗА В.Д. ДЕКАНА ИЗАБРАН ЊЕГОВ ПУЛЕН ЗЛАТКО МАТИЋ;
 
ПОТВРЂЕНО УКЛАЊАЊЕ МАКСИМА И ВИЛОТИЋА 

(у прилогу: ПИСАНО образложење Синода за уклањање Максима и Вилотића)

   На данaшњој седници Наставно-научног већа Богословског факултета, где је било потребно да се изврши избор вршиоца дужности декана, присуствовао је Његова Светост Патријарх Иринеј, а у име Синода владика бачки Иринеј.

        После жустре препирке и свађе, Игњатије је устао, сам поднео оставку и демонстративно се удаљио за мање од пет минута у пратњи свог верног пединтера, ноторног новотарца и паписте протођакона др Златка Матића. Игњатије је поднео оставку, јер је постао свестан да ће Синод, у противном, наставити да га даље санкционише.

Матић се до краја седнице није вратио, а колектив је одлучио (у Матићевом одсуству, што је недопустиво) да из практичних разлога, пошто Игњатије ни на кога није пренео своја овлашћења, в. д. декана буде доцент др Златко Матић, продекан за финансије, иначе управник Одбора за верску наставу при Епархији браничевској. Матић једини има овлашћења да потписује документа финансијске природе (за финансијске махинације, иначе, обучен у Ватикану, где је завршио постдипломске студије), укључујући и она везана за исплату личних доходака и измиривање обавеза према комуналним предузећима.

Избор новог декана, који потом именује продекане, одложен је за наредну седницу, чији датум није одређен. Као фаворит за новог декана помиње се прот. др Зоран Крстић, чије су уже специјалности Хришћанска социологија и Канонско право (он Канонско право предаје и на Правном факултету у Београду и Правном факултету у Крагујевцу), па се сматра да би он најбоље бранио позиције Синода пред универзитетским телима која су се заинтересовала за дешавања на Богословском факултету. Што се тиче правоверности односно светосавља, Зоран Крстић, ученик и следбеник Игњатија Мидића, није ништа мање зло од самог Игњатија.

Но, постоје индиције да би на место декана могао бити изабран блудник и криминалац у мантији Владимир Вукашиновић, човек епископа бачког Иринеја Буловића

Поступак предлагања Златка Матића у његовом осуству јесте чин пролонгирања агоније и носи потренцијалну опасност заоштравања односа између Ректората Универзитета у Београду и Синода. Сасвим је могуће да је ово и смишљена диверзија Игњатијевих присталица, које копају рукама и ногама да се право Синода и Патријарха да постављају и разрешавају декана највише црквене просветне установе оспори.

Наиме, 8.11. ове године на сајту Ректората БУ осванула је вест следеће садржине: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета. Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута Православног богословског факултета са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора.

Још једном истичемо (јер се тиче Цркве, а не међусобне борбе за преваст у СПЦ два супротстављена екуменистичко-новотарска клана):

- незадовољници жељни већих академских слобода (под којима подразумевају и слободу финансијских малверзација, и незаконитих избора у звање, и предавања Цркви туђих учења), морају знати да Црква има високообразовани кадар који би их заменио на катедрама у згради у Мије Ковачевића 11 б, која је искључиво црквено власништво, а да они имају слободу да оснују некакав теолошки факултет  по њиховом подобију, али без благослова Цркве. А душебрижници са Универзитета немају ингеренције да мењају кључне одредбе Статута Богословског факултета које регулишу његов црквени карактер.

Уосталом, ако би се ситуација заоштрила, то би била идеална прилика за спасавање онога што је, после 15-годишњег робовања нормама и стандардима Универзитета без вођења рачуна о специфичностима студија теологије, остало од Богословског факултета – једнога од четири оснивача Универзитета у Београду и за израду lex specialis-а за ову установу или за њен излазак из састава Универзитета и формирање Православног универзитета под окриљем Цркве, у чијем оквиру би се могли наћи Богословско-пастирски, Богословско-педагошки и Факултет црквених уметности. Нека ово уједно буде предлог "Борба за веру" Синоду и СА Сабору за размишљање.

Треба се ослободити од „вавилонског ропства“ световним институцијама, које су много тога изгубиле од свог академског дигнитета  и свођења Синода на огранак Министарства просвете, као у доба Теофана Прокоповича, са опаском да је новгородски архиепископ макар био образован човек и писац, док се за Младена Шарчевића, бојимо се, то никако не би могло казати.

На данашњој седници наставно-научног већа Богословског факултета био је присутан и пензионисани епископ захумско-херцеговачки, родоначелник новотарства и цуркузанства у СПЦ Атанасије Јевтић, као „бранилац“ својих пулена - смењених предавача на Богословском факултету мајмунолога Максима Васиљевића и Марка Вилотића.

По образложењу Синода, које је потписао епископ Иринеј Буловић, Максим је смењен због исповедања дарвинизма, што је Атанасије покушао да оспори прочитавши свој текст, који је раније послао Синоду, у коме то демантује, али није успео.

Следи образложење Синода о смени Максима и Вилотића:

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 23 новембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.