header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Грешни Милоје: Поводом "Витомировог утука" Штампај Е-пошта
понедељак, 06 јул 2009

Грешни Милоје

Поводом витомировог утука

 Поштовани у Христу, брат, Витомире,

 Веома сам Вам захвалан што сте изразили своје несагласје са мном, јер само искрен критички однос може послужити на корист ономе коме је критика упућена. Насупрот томе, похвала, може бити погубељна (нарочито ако онај коме је упућена не може да је понесе). Од једног светог старца сам научио лекцију ову: ''боље ме спали, него  ме похвали''.

То једно. А друго, веома сте ме почаствовали својим витештвом изазивајући ме на ''мегдан'', едаби се за јуначко упитали здравље, изабравши притом, моје најомиљеније ''оружје'': аргументе! Можемо то ''оружје'' звати и једноставније: чињенице. Или, још простије: истина!

Ето, дакле Ваш избор ''оружја'' надам се подразумева моје право да на Ваш ударац одговорим, ако је контра - ударац непристојно и хришћанину непримерено средство ''борбе''.

Пођимо редом:

Тачно сте рекли, у првој тачки свог писма: господин Милинковић служи од Савиндана прошле године онако како је прописано. Признајем: ту сте у праву!1 Потпуно, осим ако се изузме његово понашање ван Чачка: у манастирима Трнава, Успење и сл.

У другој тачки Вашег тврђења сте делимично у праву: он (Ваш омиљени отац Рако) има право да тужи брата свога (да га даде црквеном суду). Али зар и за њега не важи Закон Господњи: да учини она два претходна корака која му Господ заповеда: ако ти згреши брат твој: иди покарај га насамо; ако те не послуша узми  са собом још једнога или двојицу... сведока...2 Тако говори Господ: Ако ти згреши брат твој! А тек ако ти не згреши!?!

У трећој тачки сте, такође, делимично у праву кад говорите о руководиоцу. Али овде није реч о томе. Надам се да Ви не мислите да је Црква приватна прћија било кога па ни господина Милинковића. Господину Милинковићу Црква не припада више него било комe другом хришћанину. То што је он носилац високог чина и високог положаја не даје му за право да се осили, нити да се понаша самовољно. Напротив. Звање и положај га обавезују да светли својим примером осталима, а никако да их жалости или саблажњава.

У четвртој тачки питали сте зашто уносим толико ватре, зар то нисам могао рећи трeзвеније, мудрије, мало неутралније. Нисам могао, мада ми је жао ако би се Вама та неутралност свидела. Требало би ми много времена и много простора да Вам то образложим. Уместо тога позваћу једног нашег (надам се заједничког) великог учитеља, Светог Владику Николаја, да нам то питање разјасни. Ево шта Он (Владика Николај) каже: ''Ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: ко није са мном, против мене је. Они који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.''3

Што се Ваше пете тачке тиче, више бих волео да сте први део изоставили, због оне лекције коју на почетку споменух. А што се Вашег питања, у тој тачки тиче, морам Вас разочарати. Господин Милинковић је, вероватно, човек осионог соја, њему се, изгледа, народ гади и он са народом не воли да разговара. За Вашу информацију, пре него што сам своје писмо упутио преко ''Борбе за веру'' трудио сам се да се сретнем са господином Милинковићем: Прво, безуспешно покушавајући да успоставим телефонску везу; Друго, послао сам му електронску поруку следеће садржине: ''Оче Рако, молим Вас да се што пре видимо ради искреног разговора. Покушао сам да Вам телефонирам, али сте недоступни. Молим Ваш благослов. Грешни Милоје''; И најзад, послао сам му телеграм преко поште, сличне садржине.

Све је било узалуд. Он се поново понаша као о Савиндану минуле године. Он упорно копа јаму између себе и верног народа, надајући се, ваљда, да ће народ у њу упасти. Но, гле чуда, тај народ сличећи на „тврд орах воћку чудновату“ другчије умује: „Ко другоме јаму копа сам у њу упада.“

У Вашој тачки шест, Ви тврдите да Отац Рако није измислио неправилности везане за свештеника Никитовића, те да сте се добро уверили да његов став почива на темељима чврстих доказа.

Овде, на жалост, морам да Вам упутим тешке речи: сумњам да сте у праву!

Као што сте Ви као доказ обезбедили фотографију, коју поменусте, тако сам и ја морао да чепркам, едаби дошао до зрнаца истине. Предлажем Вам, да ова моја скромна зрнца истине ставите на један тас, а Вашу фотографију са свим Вашим темељима „чврстих доказа“ ставите на други тас теразија. Одвагајте и јавните шта мера каже. Само пазите! Казано је: Каквом мером мериш, онаквом ће ти се мерити.

   Што се изјава сведока на које се позивате тиче, њих ће, надам се, ценити поступајући суд и време. Али ако се на њих већ позивате, добро погледајте те „доказе“. И врапци у Жичкој епархији већ знају да су два протојереја ставрофора учинили невиђен и незапамћен покушај манипулације и тако се срозали и суновратили у ону „двојицу без душе“ едаби једног обезглавили.

  Неки писмени, а побожни људи кажу да та брука неупоредиво надмашује бруку Ћира и Спира. Но, хајде да покријемо голотињу та два протојереја ставрофора и да их не именујемо јавно. Пресуда времена ће обелоданити њихов чемер, а њихова савест ће их прозвати и одмерити им плату. Али Вас молим, погледајте тим чињеницама у очи пре него што их ставите на теразије. Питајте оне што су Вам потурили фотографију како су, и зашто су покушали да поново преваре Владику потурајући му изманипулисане изјаве. Можда ће Вам се наметнути закључак: пошто су у духовном и сваком другом погледу инфериорни, они имају свој стил опстанка и, чак, напредовања: држати тензију и тако правити привид у очима надређених да и они нешто, тобож, раде.

   Што се тиче протеста пред Патријаршијом, и Ваше фотографије с тим у вези, ваљало би да пре него што ту фотографију ставите на теразије, разјасните себи најмање две ствари:

- Ако је то био протест, прво, против кога (или чега) се протествовало?

- И друго, ако је то био антицрквени гест откуд је тај скуп благословило неколико Епископа са терасе Патријаршије, што је цео свет видео преко ТВ.

Осим тога, ваљало би да учеснике „протеста“ приупитате да ли су и против  кога или против чега протествовали.

Толико о чињеницама (што би Ви рекли: аргументима), правди, ватри (или неутралности).

А што се тиче свирале, радо бих је за појас зађено, јер имам хиљаде обавеза. Али  морам да Вас подсетим на ону причу: ''Пуштио бих ја њега, али неће он мене''.

И још нешто:

- Зар ће камење, по речи Господњој, проговорити, а ми да ћутимо кад  нам прогоне благочестиве свештенике и монахе наше? Да не да Бог!

 - Зар да будемо неутрални, те Христу Богу, нашему, одвратни? Да не да Бог!

 - Зар да будемо неутралне рачунџије и плашљивци, те тако навучемо проклетство на себе?4  Да не да Бог!

           ____________

 1 Ви казасте да сте прочитали „ Не помичи старе међе“. Тамо сте на стр. 49. могли запазити моје писмо благодарности и коленопреклоног извињења, које сам упутио, између осталог, и архијерејском намеснику трнавском Радославу Милинковићу, зато што је напустио новотарије и почео да поштује прописе о богослужењу

2 Јеванђеље по Матеју, 18.15.17.

3 В. Владика Николај „знамените беседе“, „Глас Цркве“, Шабац-Ваљево-Београд, 2006. стр 120-122.

4 Владика Николај: ''Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божије и народно и на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић''. (Иста, у фусноти 3., цитирана беседа)

         У недељу 4. по Духовима

         2009. године Господње

                                                  С` доброжељењем,

                                              грешни Милоје

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 06 јул 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 46 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛБА

Молимо наше цењене посетиоце да се у својим молитвама помоле Господу и за здравље и спасење душе Данијеле, Љиљане и Радована.

 Унапред се захваљујемо!


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.