Поштована браћо и сестре са „Борбе за веру“,

Господу нека је хвала и слава на Његовим даровима. Мој скромни прилог неће бити нека велика помоћ вашем срчаном и самопрегорном труду на очувању Вере Православне. То је више знак мог поштовања према вама, углавном младима и вашем раду и истрајности. Борба са несрећним српским алама, вранама и змијама обученим у свештеничке и владичанске мантије, носиоцима новотарија и ватиканско фанарске завере, заиста је захтеван, али Богом благословен посао и подвиг.

Верујем да у тим настојањима предњачи херцеговачки пензионер са лажном крагном и његов клан (јер живи у заблуди да нешто зна о рачунарима и програмирању), јер ваши текстови и информације раскринкавају и њега и његове јадне ученике и њихове подржаваоце, новотарске следбенике и сараднике, као и њихове планове. А то је веома значајно.

Они се Бога не боје, људи не стиде и немају ништа свето у својим животима. Једино чега се плаше је сила и јавност.

Разоткривање њихових тајних планова и тајном обавијених дела и налогодаваоца, уноси пометњу и нервозу у њиховим редовима. 

Велики отров и штету носе са собом и у себи, и где год дођу, иако у мантијама и са панагијама, демонско семе неслоге, немира, разарања и клевете носе и сеју.

Заустављање њих у њиховој душепогубној мисији, Божији је посао, па тако и ви, који највећим делом нисте у чину и мантијама, постајете сарадници Божији.

То је моје скромно мишљење.

Нека вас Господ крепи и снажи у вашим трудовима и настојањима.

Помоћи Божије и снаге да истрајете на свом Богоугодном послу, од Богомладенца Христа жели вам,

 Свештеник...

Идентитет пошиљаоца писма познат Уредништву