О МУКАМА ХРИСТОВИМ

           Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном, јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. Од Великог Четвртка увече, рече, па до погреба, испустио је 109 срдачних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225.000 капи крви. Оружаних војника је било 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.

Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума, па до дома Ане архијереја. 7 пута ударали су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка до краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1 199. Кад су ми положили трнов венац на главу, ударили су ме свом снагом штапом и палицама 40 пута. Од свих удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави Мојој, те са тим бих и погребен; од убода трња по глави истече 3.000 капи крви, а рана од трња на глави беше 1.000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе. Кад сам вођен од Преторијума на Голготу, носећи крст, пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада 21 смртан ударац; дижући ме од земље, повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и устима још 5. Од ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и главу 38. Но 3 ми беху највеће муке за време мога страдања, и то:

1.  Што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуду пролеваше;

2. Гледајући жалост моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;

3.  И када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: избројаше све кости моје"...)

Преписао архимандрит

Кирик из једне старе руске књиге

"Великое Зерцало"