Хришћански крст, Давидова звезда и муслимански полумесец под једним кровом — то је Храм свих религија, који је јединствен у свету јер спаја 16 светских религија.

Храм свих религија се налази у селу Старо Аракчино, на периферији Казања, а градња тог необичног ансамбла почела је 1994. године по замисли уметника, архитекте и езотерика Иљдара Ханова. Он је дошао на идеју да у свом родном месту подигне храм после једног путовања по Тибету и Индији.

Мештани Аракчина тврде да је сам Ханов имао дар да лечи зависнике од дроге и алкохоличаре. Способности екстрасенса открио је још у младости, кад је доживео клиничку смрт, а постоји и легенда по којој му се током медитације „јавио“ некакав старац са белом брадом, који му је рекао да у родном селу подигне храм.

Аутор комплекса је сматрао да храм треба да буде симбол мирног суживота различитих култура и религија и да служи превасходно као Mеђународни културни центар духовног јединства.

На око тридесетак километара од Храма свих религија налази се и једна велика светиња — чувени Раифски Богородичин манастир — највећи активни мушки манастир Казањске епархије Руске православне цркве. Основао га је у 17. веку испосник Филарет, који је овде, на обали језера изградио себи келију.

У почетку је живео сам, проводећи време у молитви, али су касније ту почели да се насељавају и други монаси, стварајући скит — нову монашку заједницу. Затим је подигнут и манастир, један од првих православних манастира саграђених на тој територији пошто је Иван Грозни освојио Казањ.

Данас је архитектонски комплекс манастира један од најраскошнијих у средњем току реке Волге, а у њему се чува једна од најпоштованијих чудотворних икона — Икона грузијске Мајке Божје. Икона је позната по томе што помаже женама да постану мајке, али доноси исцељење и помаже свима који се пред њом моле.

Раифски манастир је имао бурну историју. После Октобарске револуције, 1918. године, био је затворен, а богослужења су обављана у тајности. Преостали искушеници и јеромонаси су 1930. године ухапшени и оптужени за активности против совјетских власти, а потом су и стрељани. Руска православна црква је канонизовала раифске новомученике.

Манастир је тридесетих година прошлог века коришћен као затвор за политичке затворенике, а касније као колонија за малолетне деликвенте. Враћен је Руској цркви 1991. године и први је манастир на територији Казањске епархије који је обновљен.

Oливера Икодиновић, "Спутњик"