header image
НАСЛОВНА СТРАНА
О дванаест босих са Атоса Штампај Е-пошта
субота, 13 јун 2020

 Овај наслов као и текст који следи је од светогорца Мојсија и налази се у спису „Светогорске приповести“ старца Јоакима. Овај старац Јоаким је прошао многе крајеве Свете Горе, променио многе келије и на крају се упокојио у келији Вазнесења близу Кареје. Због тога је и упознао многе врлинске старце и сазнао много о њима, како о подвижничком животу отаца на Гори, тако и о различитим приповестима и предањима о пустињацима. Неке од њих су следеће:

„О дванаест босих и лутајућих старац Јоаким је чуо да посећују тиховатељницу светог Петра Атоског и да их кроз прозорчић свештеног жртвеника тајно причешћује врлински поп-Данило и његово духовно чадо поп-Антоније, који је имао благодатни дар да изгони демоне. Међутим, пошто их је један странац тамо видео, одмах су отишли код поп-Григорија и поп-Козме мало - светоановца [српски микрајананита]“.

Једно духовно чадо је ишло из скита свете Ане у кавсокаливијски скит и потом у Трешњик, близу келије Рођења Богородичина. Чуо је псалмопојања и отишао тамо и видео једанаест подвижника да покопавају једног, који се упокојио, а један од њих рече:

„Видиш ли брате, један од наше браће се упокојио, пођи с нама да га надоместиш“ - рече му.

Он рече:

„Да питам мог старца“.

Када се вратио и рекао старцу, он му рече:

„Требало је да седнеш. Сада их нећеш наћи, јер су нестали“.

Одиста се вратио на место, где их је видио и нити њих нађе, нити гроба.

Каже се да су рекли негде да с јесени и целу зиму иду и пребивају између манастира Ксиропотама [српски Суве реке] и Светог Пантелејмона, јер је тамо мање хладно и има више сунца22*.

Духовник поп-Нићифор је приповедио да је, када је био у ксенфонтском скиту, око 1930.г., сакупљао ловорове семенке у области спрам манастира светог Пантелејмнона, и да је видео једног монаха подвижника и боса да се одмара на једном дрвету. Удаљио се уплашен, а једне вечери је ово приповедио својим старцима, који му рекоше, да није требало да се боји и да поново оде да погледа, али други дан ујутру, када је отишао није нашао никога.

Даље од келије свете Ане, која је изван Кареје, ка ивиронском скиту, једне ноћи старац у келији свете Ане је сусрео једног старца у ритама и босог како сакупља кестење. Старац келијник га упита:

„Одакле си, не познајем те?“

„Од ксиропотамских келија“ – одговори му.

„Али не познајем те, иако познајем све тамошње оце“ – рече му монах. Тада је био приморан да му открије тајну, да је пустињак и да ноћи излази и скупља кестење у удаљеним и тешко проходним мјестима, тамо гдје не иде нико да их сакупља.

Сам старац други дан идући ка Дафни сусрете на свом путу пустињака, али га не позна и упита га:

„Ко си? Куда идеш?“ А он му рече:

„Ја сам онај који је јуче навече сакупљао кестење“.

Како то рече, брзо нестаде у густишу, одбивши да се попење на животињу, коју су му понудили.

 

Из књиге "Невидљиви пустињаци Атоса", "Романов", Бања Лука


 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 15 јун 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.