header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Столица за разговор са Христом
Столица за разговор са Христом Штампај Е-пошта
понедељак, 15 јун 2020
       Једна дјевојка је замолила свештеника да дође и да се помоли за здравље њеног болесног оца који је био на постељи. Ушавши у собу, свештеник је примијетио столицу поред кревета и помислио је да су се спремали за његов долазак.

·  Очекивали сте ме? – упита свештеник.

·  Не, а ко сте ви? – упита га болесни човјек.

·  Ја сам свештеник. Ваша кћерка ме је замолила да се помолим за ваше здравље. Када сам видио празну столицу поред кревета претпоставио сам да сте знали за моју посјету.

·  Ах, да, столица… – рече болесник и настави тихим гласом: – Никоме нисам причао о томе…

Сав живот сам ишао у цркву и тамо сам увијек слушао како треба непрестано да се молимо, да молитва човјеку даје пуно и да грије његово срце. Но све молитве су ми улазиле на једно ухо а излазиле на друго. Нисам могао да их запамтим, можда и због тога што ме нису дотицале. А потом сам престао да се молим. И тек прије неколико година један добар другар ми је рекао да је молитва просто разговор са Богом. Посавјетовао ме је да сједнем на једну столицу а на другој да замислим Исуса Христа који сједи. Јер Он је рекао: „Ја сам са вама до свршетка свијета.“ – „А онда Му испричај све што те мучи и пажљиво слушај као што мене сада слушаш,“ – рече ми. Испробао сам и толико ми се то допало, да сам свакодневно по два сата почео да тако чиним. Но, трудио сам се да то не види моја кћерка која би могла помислити да сам полудио.

Свештеник се обрадова за болесника и посавјетова га да не престане да води такве разговоре са Богом, затим се помоли за њега, благослови га и оде.

Кроз неколико дана после тог догађаја кћерка је поново дошла и рекла је да јој је отац умро.

Свештеник ју је упитао:

·  Како се упокојио?

·  Око два сата поподне отац ме је позвао ближе кревету, – одговорила је дјевојка. – Рекао ми је да ме веома воли и пољубио ме је. Отишла сам у продавницу а када сам се вратила више није дисао. Но, нешто у његовој смрти ми се чини као чудно. Изгледа да је последњих секунди скупио сву снагу, одмакао се од јастука и пришао ка столици која је била поред његовог кревета и на њу положио главу. Управо тако сам га пронашла. Шта мислите, шта би то могло да значи?!

·  Дај Боже свакоме такву кончину, – одговорио је свештеник, бришући сузе. – Столица није била празна.

 

Извор приче: ok.ru/zapiskivbl/topic/68934142

       Преузето са:  парохија кравичка

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 15 јун 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 53 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +

Молимо наше цењене посетиоце да се помоле Богу за здравље и спасење душе раба Божијег Александра.

Уредништво

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.