header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Израел Шамир: Окултно значање речи "ковид" или где нема страха, нема ни ковида!
Израел Шамир: Окултно значање речи "ковид" или где нема страха, нема ни ковида! Штампај Е-пошта
уторак, 14 јул 2020
             Ко хоће себе да затвори, нека то учини. Али не смемо прихватити право државе да нас затвори. Дакле – без карантина, маски, социјалног дистанцирања и других мера на које се присиљавају слободни људи

Homo homini lupus est (Човек је човеку вук – прим. прев.), рекао је Плаут. Наше нове газде су победиле комедиографа старог Рима у његовој игри, успостављајући Homo homini toxic est (Човек је човеку отрован – прим. прев.) као нову норму. Издресирали су нас да се плашимо једни других, да носимо маске, да одржавамо социјалну дистанцу, или, још боље, да останемо код куће. Овако им више одговара, кад смо закључани и нисмо им на путу, кад наручујемо ствари преко Интернета и препуштамо наше домове дигиталним утеривачима дугова. Наркос би се пре одрекао свог шприца него што би се они одрекли наше изолације. Извесно време гајили смо наду да ће завршити своју морбидну преокупацију нашим здрављем после месец или два. Сада знамо да неће.

Чак и ако одлуче да је ковид-19 искорењен, већ имају следећи вирус који чека у реду. Постоји достојан кандидат, нови сој свињског грипа званог Г4 у чији се потенцијал да проузрокује пандемију улажу велике наде. Ако тест пропадне (као што су и сви претходни), наћи ће други, не брините се. Закон понуде и потражње је на њиховој страни. Постоји толико вируса и толико лаковерних људи који су патолошки неспособни да сумњају у било шта што „Њујорк тајмс“ каже, да се ова музика никада неће завршити.

Први талас је отишао у историју; Други талас је пред нама, и све то време нас држе у изолацији, са малим паузама да спрече засићење. Кинези, зачетници изолације (прокрчили су јој пут крајем јануара), већ су поново затворили Пекинг. Калифорнија се враћа у самонаметнуту опсаду; Москва ће бити враћена на јесен. Израел припрема нови карантин да би насељеницима оправдала избегавање изрекламираног грабљења земље. Французи морају да носе маске, као и Њујорчани. Смртност је у Енглеској овог јуна нижа него икад раније, али енглеска деца сада мисле да је социјално дистанцирање нормално; научила су да су људи једни за друге токсични. Турска је усавршила ову идеју пуштајући људе да раде преко недеље, и закључавајући их у куће за викенд. У САД улични немири у време затишја између карантина треба да нас убеде да је останак код куће најбоље за све.

Постоје добри, практични разлози за ову стратегију, и они немају никакве везе са епидемијом. Реч је о Дигиталној револуцији, као што сам писао, и за такав преображајни процес потребно је много дуже од неколико месеци. И стварно, Блумбергов силиконски технолошки индекс стално расте, обећавајући 42 посто годишње зараде (упореди то са негативним курсом готовинских депозита). Изолација (а не болест) омогућује катастрофу која је потребна Капитализму катастрофе (Disaster Capitalism) да се истроши. Карантин је америчка верзија Доктрине шока (Shock Doctrine), каже Мајк Витни.

Државним структурама, обавештајним и безбедносним агенцијама он се такође свиђа, јер им пандемија омогућава да уведу систем тоталног надгледања и праћења. То чине тајно, убеђујући нас да нас неће више шпијунирати кад опасност прође; али пошто су сви паметни телефони већ опремљени одговарајућим апликацијама за праћење, мрежа се сужава. Они подржавају изолацију да би контролисали наше друштво.

Ако погледамо дубље у несрећу која се одвија, приметићемо мере које су испланиране да усаде већу параноју него што би то профит и праћење захтевало. Ако се „ковид“ напише хебрејским словима, и прочитате ту реч с десна на лево, како се хебрејске речи читају, добије се דיבוק, Дибук, демон кабалиста, зли дух који може да уђе и поседне особу која пати од „емоционалног интензивирања“, приметио је Богдан Херцог, румунски мистичар из Темишвара. Дибук је популаран лик из јеврејског фолклора, тема позоришних драма и филмова. Херцегова анализа наставља: можда аналогија са демонском поседнутошћу није површна већ дубока. Шта ако је ковид више психолошки него биолошки? Можда се људи помоћу екстремне индукције страха („емоционалног интензивирања“) понашају као да су поседнути Дибуком? У сваком случају, они се понашају као да су хипнотисани, беспоговорно се повинујући противречним наредбама власти и прихватајући ограничења личне слободе без преседана.

Ово већ звучи лоше, али Херцог иде корак даље: можда проблем није психолошке већ духовне природе, као што то јеврејски кабалисти инсистирају, и једини могући лек је нека врста истеривања ђавола? Можда су због овог разлога цркве биле главне мете за време карантина? Заиста су цркве биле затворене –како на Истоку тако и на Западу – први пут икада, док су у исто време продавнице биле отворене. Цркве Шведске лутеранске цркве биле су отворене за службе, али је најважнија функција, причешће, било заустављено. Ово је најсмртоноснији духовни напад, јер стална божанска жртва Евхаристије одржава само постојање друштва. „Да ли је ово био главни разлог због чека је Евхаристија била забрањена за време карантина?“ – пита Херцог. Да су цркве биле отворене и верници причешћивани, зли Дибук би отишао.

(Десило се да је једина православна хришћанска земља која није зауставила причешће била Белорусија, мала источноевропска земља са непобедивим г. Александром Лукашенком, познатим као „Последњи диктатор у Европи“. Пре неколико година оптужен сам да му достављам тајне о америчком мешању у белоруске изборе. Иако је то била лажна оптужба, познато је су се и Американци и Руси мешали у Белорусију, сматрајући Лукашенка сувише тврдоглавим и жестоко независним за њихов укус. И Руси и Американци хтели су да опљачкају Белорусију, покупују њену индустрију и преузму пољопривреду; Лукашенко им је рекао „не“. Белорусија је једина бивша совјетска република која није деиндустријализована, приватизована и разложена; једина која није послала таласе економских избеглица на рад у иностранство. Путин је наводно био љубоморан што се Лукашенко усудио да се причести на Васкрс и да одржи Војну параду на Дан победе, док је Москва послушала савет СЗО затварајући цркве, одлажући параду и затварајући град; међутим, прошле недеље Путин и Лукашенко су се изгледа помирили и заједно отворили меморијал совјетским војницима у Ржеву, „Вердуну Другог светског рата“.)

Ова идеја о духовном непријатељу ми се појавила пре 20 година кад сам написао:

У протеклих двеста и више годинa, хришћански свет је покушао да живи без Бога, неки су негирали његово постојање, неки нису, али и верници и неверници објашњавали су наше основне проблеме без обраћања Божијем постојању у васељени. Правила Окамове оштрице: „Не умножавај претпоставке без потребе“. Због тога се обично не обраћамо духовним категоријама да бисмо објаснили свакодневне догађаје.

Док смо се опустили у нашем потпуно материјалном свету, један други принцип средњовековне логике, Закон манифестације, припремао се да нас нападне из заседе. Овај закон каже да ће се „постојећи ентитет кад-тад манифестовати“. Ентитет који се не манифестује могао би бити назван и непостојећи, без грешке.

Теоретски, верник би требало да буде спреман да се придржава манифестације духовног света, Бога и злих сила. Практично, ми смо одбили да верујемо у такву могућност. Кад смо се окренули од Божијег присуства, и уклонили га из нашег живота, помогли смо Његовом противнику на шаховској табли. Сада су његов утицај и његови планови постали опипљиви. Последњи развој догађаја у људској историји, бесплатно уништење природе и рат против духа не могу се објаснити рационалним, материјалним узроцима. Ван приземних цифара великих корпорација, ван капитализоване Похлепе, ван парадигме Доминације, безлични Уништитељ се појавио као Лорд Дарт Вејдер на заробљеној планети.

 Не мораш бити научник склон мистици да дођеш до сличних закључака. У Москви постоји група интердисциплинарних научника који се баве напредним аспектима савременог ратовања. (Ову групу су основали ученици Владимира Лефевра, изузетног човека који је радио и за руско Министарство одбране и за Пентагон. Срео сам га пре неколико година на једном егзотичном скупу на грчком острву.) Вођа те групе ми је рекао: „Можда ковид сматрате лажном пандемијом, али то је права психогена куга библијских размера. Ми је нисмо започели, али неко јесте.“

„Психогена куга“ је само масовна хистерија у размерама без преседана. Плес Св. Витуса, или плесачка манија је један пример, и она је лечена егзорцизмом. Појављивала се у средњем веку, и од онда је забележено избијање многих масовних психоза, али ниједна општепозната као ова. Међутим, још увек се не зна како ова болест делује. Неки симптоми ковид инфекције су исти као симптоми масовне психозе; такође се подударају са симптомима благог тровања хлором који може да се добије на месту недавне дезинфекције. У Москви, где је Градска кућа наредила дезинфекцију стамбених зграда и јавних места хлором двапут дневно, многи људи су се жалили на бол у грлу, надражене очи и тешкоће при дисању. Обично су одвожени у ковид болнице где су се напумпавале ковид статистике. Исти симптоми су уобичајени код масовних психоза. То можда објашњава зашто су тестови тако непрецизни. СЗО препоручује да се људи са таквим симптомима „сматрају позитивним“. Присуство било ког корона вируса (а има много врсти ових обично безопасних вируса свуда око нас) сада се сматра необоривим доказом ковида.

Можемо сматрати ковид пандемију масовне психозе на глобалном нивоу која прати умерену вирусну инфекцију. Њен „успех“ се може објаснити тиме што су вишеструке силе искористиле прилику за деловање, а међу њима и силе пакла. Бог уједињује људе у Својој Цркви; ђаво жели да раздвоји људе међусобно и од Бога. Ковид пандемија је велики раздвајач: људи су месецима живели одвојено од својих најближих; стари људи живе и умиру сами без светих дарова и сахрањују се без последњих обреда. Можда је и недавно стечена способност војске да индукује страх и проузрокује масовну психозу на светском нивоу део демонског плана.

Постоје људи који мисле да нам је сувише добро. Сматрају да нисмо ништа учинили да заслужимо нашу високу цивилизацију. Мисле да не би требало себи да приуштимо храну, кров над главом и остале благодети. То је поглед неких веома богатих људи. Њих нервира што виде Тома, Дика и Харија како путују у Акапулко и ручају у ресторану, уместо да се налазе на њиховој краткој узици. Спремни су да финансирају било кога ко позива на већу оскудност.

Сада подржавају карантине, тврдећи да је то најбољи начин борбе против болести. Јуче су нас позивали да затворимо индустрију да бисмо спасли климу. Данас исти ти људи још увек покушавају да нас осиромаше, овог пута због ковида. Грета Тунберг и њени следбеници задовољни су изолацијом јер ће она приморати људи да живе у банкротству и немаштини.

Док богати малтусовци[1] подржавају прогрес ка оскудности, сви учесници у покрету не деле и не разумеју исте циљеве. Постоји цртица племенитог пожртвовања уграђеног у људску природу, и многи Гретини следбеници се њој препуштају. Умртвљавање плоти, постови и одбијање задовољства су људски колико и хедонизам. Ендрју Џојс нас је недавно подсетио на флаглеланте, мазохистички покрет који је доживео успон и пад за време средњовековних епидемија. Муслимани Шиити још увек практикују бичевање на годишњој основи. У нормалним европским друштвима Велики пост пре Васкрса био је довољан да задовољи ту потребу за патњом, али сада, када је пост занемарен, ову незадовољену психичку потребу искористили су самодеструктивни поборници карантина.

Кина је посебан случај. Кинези су били први који су увели карантин ради борбе против инфекције 2009. и у јануару 2020. Њихов пример био је важан да би се успоставио тренд. Међутим, кинески обичаји су другачији од наших. За време карантина они су запечаћивали врата станова, чак и заваривали капије. Идеја о људском достојанству је њима страна. Они су велики људи на свој начин, али прилично екстремни, као што то њихова кампања Четири штеточине, покушај да истребе врапци и друге врсте[2], показује. Не бих због тога окривио комунизам, јер је антикомунистичка Кина (Тајван) била још окрутнија од копненог дела. Људи који се жале на малтретирање Ујгура (који су веома жилави), могу да погледају кинески геноцид над тајванским староседеоцима Куоминтанга.

Препознавање лица, генетичке базе података и систем друштвеног вредновања  можда је добар за Кину. Будући на супротној страни од неоконзервативаца, не прихватам Обавезну заштиту, кривицу белог човека и дужност да им се наметне слобода. Нека Кинези живе на начин који одговара њиховим конфучијанским душама, али поуздам се у Бога да никад нећу морати да се прилагодим њиховом систему. Њима је лакше да затворе милионе грађана него нашим владарима да повисе порез на промет за један посто. Проблем је у томе што западне безбедносне агенције воле кинески начин живота и веома желе да га увезу као и сваку другу кинеску справицу.

Карантин је непотребан. Најбољи доказ за то су Белорусија и Шведска, које су се обе снашле са врло мало мешања власти. Најбољи пример је Газа, уски појас земље у источном Медитерану, дом за два милиона Палестинаца. Ово сиромашно парче Палестине под опсадом је тек недавно имао своју прву корона жртву, 80-годишњу жену која је прошле недеље допутовала веома болесна из Египта. То је све, народе! Два милиона људи који живе згуснути у нездравом сиромаштву без било каквих карантина или социјалне дистанце прославили су велики муслимански празник Ејд ел-Фитр, и нису имали ниједан случај ковида. Погледајте овај кратки видео веселе, празничне Газе и завидите им! Ови јадни људи окружени Израелцима 14 година слободнији су од напредних Израелаца и Саудијаца који су себе затворили у карантин.

 

Ковид је епидемија страха. Где нема страха, нема ни ковида. Међутим, нека реакција буде ствар личног избора. Ко хоће себе да затвори, да се издвоји и повуче из друштва, нека то учини. Али не смемо прихватити право државе да нас затвори. Американци су поносни на свој Други амандман, на своје право да поседују оружје; али да ли су њихове пушке спречиле њихове градоначелнике да им нареде затварање на неодређени период без злочина? За Русе, Европљане и остале народе време је да забране карантин. Ако и када избије болест, нека се лечи као што је увек лечена. Ко год себе сматра „рањивим“, нека сам одлучи шта да ради. Али без карантина, маски, социјалног дистанцирана и других мера на које се присиљавају слободни људи.

Док још увек имамо изборе у нашим земљама, нека то буде лакмус тест у наредним изборним кампањама. Подржимо само оне који обећају да никад неће угрозити наша лична права, и који буду одбили све који захтевају да будемо затворени „због општег добра“. Нека сви избори, свуда, од 2020. надаље, буду избори за личну слободу. Можда бисмо могли да успоставимо и светски покрет посвећен том циљу.

 

Чланак је написан уз помоћ Пола Бенета (Paul Bennett)

Превод са енглеског: Светозар Поштић

          Извор: Unz Review

          Преузето са: "Стање ствари"

______________

[1] Прим. ур.: Следбеници теорије Томаса Роберта Малтуса по којој се свака животињска врста, укључујући и човека, множи по геометријској прогресији, док се средства за живот, посебно храна, повећавају аритметичком прогресијом. Из наведених разлога, ради опстанка људске  врсте неизбежни су ратови као и природне катастрофе  како би се постигла одговарајућа равнотежа. (Википедија)

[2] Прим. ур.: Кампања коју је предузео Мао Цедунг почела је 1958. године и била је усмерена усмерена против пацова, мува, комараца, али највише против врабаца. Становништво је подстицано да убија ове животиње што више може.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 14 јул 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 15 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.