header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Стеван Зивлак: Трећи Рим и религија Новог доба
Стеван Зивлак: Трећи Рим и религија Новог доба Штампај Е-пошта
уторак, 25 август 2020

 Вечни Рим, централна есхатолошка арена Васељенске цивилизације је замишљен као сушта супротност у односу на паганске древне империје Вавилонско  - асирску, Староегипатску, Персијску и Македонску. У Римској империји оваплотио се Господ Исус Христос, она ће по хришћанима постојати до краја историје, као Васељенска вечна империја, заштитница Божанског поретка и есхатолошки светионик за све народе света.

Први хришћански император Константин у 4. веку преноси престоницу вечног Рима у Константинопољ (Цариград), и почиње са тим чином историја Другог Рима, Ромејског царства (Византије), која траје преко хиљаду година. Ромејско царство изграђује принципе духовне Империје, све аспекте људског битисања организује у сагласности са Божијим законима. Гради се симфонија у односима државе и духовне власти. Ромејско царство пропада 1439.године (унија) и коначно 1453 године (турско ропство).

Руски народ, који је већ тада имао преко 500 година духовног континуитета са византијским наслеђем, преузима есхатолошко бреме да води Трећи Рим и штити Цркву Христову од наступајућег светског зла и са Истока и са Запада. 

Крштење Русије је било кроз кнеза Владимира и Кијевске Русије 988 године, који је оженио византијску (ромејску) кнегињу Ану. 

Унука Императора Мануила Другог Палеолога нећака последњег Императора Константина једанаестог, Софија Палеолог, удајом за Великог кнеза Ивана Трећег, 1472. године, предаје Московској кнежевини династичко наслеђе Византије. Духовни васељенски центар прелази из поробљеног Ромејског царства (Византије) у Русију, која тим чином постаје Трећи Рим. Са окупираних ромејских територија, прелазе у руску империју стотине црквених великодостојника, монаштво и свештенство, заједно са ромејским становништвом и племством.

По теорији Трећег Рима, која има пуну историјску подлогу, будући Васељенски сабор може бити одржан једино и ако га сазове Император обновљене Треће Римске империје која може бити историјски једино рускојезична са престоницом у Москви.

Иван Трећи преузима грб Византије, двоглавог орла, а преузимају га и Срби који такође потајно претендују на историјског наследника Ромејског царства. Руски грб се мало модификује и на груди орла се ставља коњаник који са копљем убија аждају (Сатану). Свети великомученик Георгије (Свети Ђорђе), је заштитник града Москве, духовне престонице Трећег Рима.

Константинопољски (Цариградски) Патријарх Јеремија је дошавши својевремено у Москву да постави првог московског и сверуског Патријарха Јова, назвао Москву званично Трећим Римом, пошто је Други Рим (Византија), била под Турцима. Том приликом Патријарх Јеремија је благословио руску Цркву и руску империју као законите наследнице Византије. То се десило на сабору сверуских епископа 26 јануара 1589. године, од када се Моска има сматрати престоницом Трећег Рима.

Од тада руско православље претендује да буде апсолутна Истина и идеологија руског народа, а савршена вера и идеологија Седам васељенских сабора, постају темељ замишљене симфоније Цркве и државе у обновљеном Трећем Риму.

Руска православна цивилизација је хиљаду година од својих почетака до данас била изложена притисцима, нападима, уценама и блокадама, непрестано се бранила од европске саблазни и паганства, стално побеђивала својим технолошким решењима, својом супериорном војном и државном организацијом и својом способношћу да под руску цивилизацију сабере стотине малих околних народа и племена. Док су на пример енглези у 7 веку скоро истребили ирце, и побили преко 80% ирског становништва, а од 3 до 9 века стотине хиљада европљана било спаљено на ломачама римокатоличке инквизиције, у Паризу за време Вартоломејске ноћи убијено преко три хиљаде људи, дотле је у царској Русији смртна казна уведена тек у 15 веку, а веома ретко примењивана.

Историја европско-руских односа је вечна одбрана Православне империје од похлепних безбожника, потомака варвара који су срушили у крви Први Рим, помогли Отоманској империји да пороби Ромејско царство - Други Рим, и све чине вековима да сруше Трећи Рим са седиштем у Москви.

Историја Европе је грамзиви глобални рат по целом свету, пљачка и претварање слободних народа у робље. Вековима су европски колонизатори ловили африканце и транспортовали их на амерички континент, продајући их у робље богатим плантажерима англосаксонцима. При томе су истребили десетине милиона људи за четири века освајања колонија. Тек 1863. године, Сједињене државе су после дугог и крвавог грађанског рата укинуле ропство, да би до данас задржали положај афроамериканаца као потлачене расе.

У том периоду Руска империја бележи добровољно досељавање на њене просторе милиона немаца, гагауза, калмика, јевреја и других народа, који су у оквиру православне империје видели сигурност за себе и своју породицу.

Руска империја је вековима бранила Европу од антихришћанских насртаја. Чувени војсковођа Суворов и адмирал Ушаков су организовали италијански, швајцарски и средоземни поход да би зауставили антихришћанску, масонску Наполеонову револуцију, руси помажу Аустроугарску империју и Пруску, против Наполеона од 1805 до 1807. године. У ратовима од 1813 и 1814. године, Руска православна империја помаже хришћанској Европи да се ослободи антихришћанског безбожничког Наполеоновог режима, а 1815. године на предлог Русије оснива се Света Алијанса европских монархија за борбу против револуционарних антихришћанских покрета.

Руска империја је водила ратове са Отоманском империјом да би помогла хришћанским народима Грцима, Бугарима, Румунима и Србима, док Европске државе у исто време склапају антируске и антихришћанске савезе са Турцима. Европска посебно британска протурска политика, продужила је ропство балканских хришћана за цело столеће.

Европске безбожничке идеје које су продирале са запада, подривале су руско православље, посебно идеје демократије и комунизма.

Крајем деветнаестог века, Руска империја се простирала од Пољске на западу до Сједињених држава на истоку, била је геополитичко чудо, као највећа империја у историји човечанства до тада, са Православљем као основним погледом на свет.

После крваве бољшевичке револуције, бољшевици покушавају да пре свега духовно, али и територијално и биолошки, ликвидирају Руску империју и руски народ. Троцки (јеврејин са презименом Бронштајн), је говорио и писао да ће руски народ сагорети као шибица за паљење глобалне револуције.

Бољшевици        као       противтежу      Трећем            Риму,   оснивају           Трећу комунистичку интернационалу.

Комунизам није успео да сруши руско православље, мада многи писци истичу да је Русија изгубила на жалост двадесети век (Иларионов: Како је Русија изгубила двадесети век).

И поред великих географских губитака који су дошли као последица распада СССРа, Руска федерација и даље остаје највећа и најбогатија сила света, у којој доживљавамо процват Православља. Тренутно, највећа опасност за Нови светски поредак није Путинов либерални, прозападни и проглобалистички режим, већ могућност да на власт дођу руски православни патриоти. Духовно памћење империјалне прошлости је веома снажно и код руског и код свих осталих околних народа који су припадали вековима тој великој глобалној православној империји, њено обнављање би значило у светским оквирима крај Новог светског поретка. Русија је данас једино место на свету, где може бити обновљена довољно снажна светска сила, која ће промовисати и бранити Божји закон, као двери спасења. Обнова Трећег Рима за религију Новог доба би значило потпуни слом, пошто би он био васељенска богоугодна мисија, богоугодна глобализација у Христу и духовно уједињење многих народа у служењу Истини.

Многи руски теоретичари (Полеванов, Миронов, Коржаков, Скуратов, Болдирјев, и други) данас објављују књиге у којима критикују либералну власт Путина и његове администрације, претерану понизност пред Новим светским поретком, бујање криминала, мафије, пљачке грађана, итд. Посебно се критикује улога Централне банке, пензиона реформа, дивља приватизација, пљачка националних ресурса. Иде се дотле да се Путин оптужује да је његова спољна политика антируска и потчињена Новом светском поретку. 

Последњих година, све је јасније да су и Сједињене државе и европске западне земље, у отвореном хибридном рату чак и са таквом кооперативном Русијом, а посебан удар је припремљен и уперен према Руској православној цркви. 

Речи Рајнер Марија Рилке: Русија је једина држава која се граничи са Богом, не само да су тачне, оне дефинишу најбоље разлоге покретања новог свеобухватног похода Новог светског поретка на руски народ и његову Свету Цркву. Руска православна црква је једина преостала структура која обједињује духовно и геополитичко пространство Руске империје. Она је остала духовни ауторитет не само руском народу, православним и патриотским организацијама, већ и свим осталим народима, чак и различите вероисповести, који су се осећали безбедно и угодно у том великом светском царству.

Од октобарске револуције до перестројке, Руско православље је сматрано главним непријатељем, организоване су масовне репресије, терор, те су укупни губици хришћанског православног живља у периоду од 1918 до 1955 године износили преко 87 милиона душа. Жртве су биле најбољи део руског народа. Уколико се израчуна укупан демографски губитак, он би у овом периоду износио преко 156 милиона људи (О. Платонов: Воспоминанија о народном хазјајстве, Москва 1990. 97.стр.).

Лењиново директно наређење о ликвидацији царске породице, које је спровео друг Свердлов (јеврејско презиме: Гаухман), извршено је у ноћи 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу на Уралу, да би исте године био зверски убијен кијевски митрополит Владимир. Тим актима, почиње ново поглавље у односима духовне и државне власти, наступа епоха мучеништва која је трајала деценијама. Лењин је налог за ликвидацију царске породице добио од владара из сенке Новог светског поретка, без обзира на чињеницу да је породица Романов у моменту ликвидације имала само 5% руске крви, осталих 95% је припадало немачким и другим европским династијама. Виши циљеви су били битнији, пошто је тим поступком сатанистичким окултним симболичним чином укинута Велика Јектенија, царска породица за коју се свештенство са народом моли на Светој Литургији.

Након пада комунизма, Московска патријаршија је обновила преко хиљаду манастира, покушава достићи предреволуционарни број храмова (78000), црквено издаваштво цвета, објављују се милионски тиражи, милиони људи доживљава духовни препород, можемо слободно рећи да на територији Руске федерације православно хришћанство односи победу против религије Новог доба, неопаганизма и сатанизма.

На архијерејском сабору у августу 2000. године, Руска православна црква је усвојила веома значајан документ: Основне социјалне концепције РПЦ, којим дефинише односе Цркве и власти у измењеним геополитичким условима. Нама простор не дозвољава да се шире осврнемо на ову веома значајну тему, која значи основе обнове поверења између Руског православља и руске империје која се обнавља.

Руска православна црква је конзервативна, огромна религиозна организација, у њој постоје и конзервативнији тонови од званичне црквене политике. Вреди прочитати ставове покојног Митрополита Санкт-Петербуршког и Ладошког Јована Сничева, као и епископа Владивостокског и Приморског Венијамина, који процесе глобализације дефинишу " као тајну безакоња у дејству ". (Венијамин, епископ Владивостокски и Приморски: На таласу глобалног хаоса; Рус Православнаја; 2001.бр.10).

Сви догађаји којима данас сведочимо, уколико се посматрају кроз призму историјских истина које смо навели, биће савременицима много јасније, а суровост историјских дешавања опомиње православне хришћане на јединство.

 

Кратак осврт Уредништва: 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 25 август 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.