header image
НАСЛОВНА СТРАНА
О. Матеја Матејић: Свети Оци о Светом Духу Штампај Е-пошта
субота, 15 август 2009

Протојереј - ставрофор др Матеја Матејић

СВЕТИ ОЦИ О СВЕТОМ ДУХУ

   Роберт Пејн, један неправославни писац, пише: "У извесном смислу тачно је да не можемо разумети хришћанство ако се не приближимо православљу".1

   Нажалост, многи православни хришћани су такође изгубили додир са светим оцима. Истина, ми још увек слушамо на богослужењима црквене песме и молитве које су они саставили, али или не разумемо језик на коме се певају и изговарају, или и не знамо да су то састави светих отаца. Слушамо мелодије на којима се певају ове дивне црквене песме, али нам лепота и дубина значења њихових речи остају непознате. Ми више не читамо дела светих отаца и мали је број међу нама који су упознати са њиховим херојским и светим животом и делима. Ради тога следеће изјашњење Роберта Пејна, упућено западњачким хришћанима, односи се и на нас: "У нашим модерним очима сувише често Оци Источне Цркве остају под сенком и тајанствени су, њихова имена су заборављена, њихове дуге битке са царевима и јеретицима помињу се само у  фуснотама, њихова дела скупљају прашину."2

   Понекад понашање нас православних хришћана оставља утисак да смо као богаташи који своје благо држе закључано у касама и не знају колико блага стварно имају. Бојим се да многи православни хришћани нису свесни колико је богата духовним богатством њихова православна црква. Можда је то разлог зашто неки православни хришћани траже духовну храну изван своје цркве. Дешава се да понеке неправославне секте "открију" и заведу у свој верски живот принципе и праксе које су  одувек биле део православног наследства. Не знајући да су ови "новооткривени" принципи и праксе у ствари део православне традиције, неки православни хришћани напуштају своју цркву и одлазе у разне секте. Мали број њих су свесни тога да други заправо имитирају православље тиме што васпостављају и заводе принципе и праксе аутентичног хришћанства сачуваног у православљу.

   Нису сва "открића" неправославних секти повратак православљу. Напротив,  нека од њих представљају  удаљавање од аутентичног хришћанства. Тако је на пример недавна теологија по којој "Бог је мртав" потпуно и страна и неприхватљива православној цркви. Рукоположење жена, венчавање два мушкарца или две жене,  богослужења која се састоје од дреке и цупкања, све је то страно и неприхавтљиво за православну цркву.

   Међутим, како је горе напоменуто, има и "открића" која су управо повратак православљу. Тако, на пример, неки неправославни хришћани, који су до недавно порицали и Христова чуда, одједном су почели да проповедају и практикују "чудесна исцелења" и "говор језицима". Неки православни верници, импресионирани овим новим смером у Протестантском  свету, а не знајући да је оно што су они сада почели да заводе било одувек веровање и пракса православља, пожурили су да оставе своју цркву и придружили се разним харизматичким и  "чудима исцеливајућим" сектама. Неки други православни хришћани, остајући формално православним, почели су да имитирају начине, гестове и чак и речи неправослваних секти које проповедају "друго крштења" и "крштење у Духу". Они се сада уче о Светоме Духу од оних који су упорно одрицали свете тајне у којима су сила и дејство Светога Духа активно присутни. Они уче о чудима и чудесним исцелењима од оних који су вековима исмејавали православну веру у чуда Божија као примитивизам, сујеверје, и паганство. Оно што су они најзад "нашли" било је за све време у православној Цркви. Читајте о животу и делима православних светих отаца и светитеља, и увидећете да су то у многим случајевима документи о чудима, чудима која су у току од скоро две хиљаде година изменила живот и донела исцелења силом и дејством Светога Духа. У прошлости су неки неправославни исмејавали ова документа и називали их баснама и причама; сада ми треба да верујемо да су они открили лечење и обнављајућу силу Духа Светога.

Не, браћо и сестре, Свети Дух је био увек присутан и активан; само су "просвећени" хришћани и нехришћани одбијали досад да признају Његово присутство и дејство. Приликом стварања света:"...Дух Божији дизаше се над водом". (Књига Постања 1:2) У Старом Завету, Он је :говорио кроз пророке,", како ми исповедамо у Вјерују. Био је присутан при отеловљењу и крштењу Господа Исуса Христа (св. Матеј 1:18; св. Лука 3:22). Свети Јован Крститељ је био испуњен Духом Светим (св. Лука 1:15).  Свети Дух је открио старцу Симеону да је Младенац кога је држао у рукама Спаситељ Исус Христос (св. Лука 2:25-26). Апостоли су примили Светог Духа (св. Јован 20:22) и били су просвећени и обновљени Wеговом силом. Свети Стефан Првомученик је био испуњен и оснажен Духом Светим (Дела Апостолска 7:55), као што су касније били и сви хришћански мученици. Силом и дејством Светога Духа, полагањем руку епископи и свештеници примају дарове Светога Духа потребне да би наставили рад Апостола (Дела Апостослка 8:18; 19:6). Сила и дејство Светога Духа су водили Апостоле (Дела  Апостолска  5:28) и Цркву од њеног почетка до данас. Сваки од нас посебно прима Духа Светога кроз крштење, миропомазање у друге свете тајне. Он је присутан у нама, а ако ми тога нисмо свесни, то је ради тога што  нисмо "обновили дух наш у нама".

Пророк Давид је молио Господа: "Учини ми, Боже, чисто срце и дух прав понови у мени. Немој ме одгурнути од лица својега, и Светога Духа својега немој узети од мене". (Псалм 50 /51/ :10-11) Значи треба заправо да очистимо срца, а не да мењамо веру, да бисмо се удостојили да будемо обитавалиште Духа Светога.

Не можемо кривити Цркву за своје лично незнање о присуству и сили и дејству Духа Светога у нашем личном животу. Православна Црква нас непрестано подсећа на силу и дејство Светога Духа и тражи од нас да се Њиме испунимо. Ми Га помињемо када се крстимо. Нема богослужења на коме се не призива Свети Дух. Има дивних молитава и црквених песама у којима се призива, слави, и благодари Свети Дух. Свако од нас треба да зна и редовно изговара молитву "Царе небески", али колико нас је знају, то је питање. Затим, колико нас који је знамо изговарамо ту молитву механички, а не од срца и душе?

Свети оци су морали друкчије изговарати ту молитву. Они су искрено молили Светога Духа да се "усели у њих" и они су заиста Њиме били испуњени. Ако читате о њиховом животу, можете увидети да су они заиста живели у Духу Светом и по Духу Светом. Њихове мисли, речи и дела, њихов сав живот био је сведочанство тога. Тако је било са Апостолима, такође. Сви они, а нарочито Апостол  Павле, непрестано говоре о сили и дејству Духа Светога, који су променули његов живот те је од гонитеља хришћанства и Христа постао Христов "суд изабрани". Свети оци, та "светила света" непрекидно су Га тражили и налазили. Њихови умови су били просвећени Његовим присуством, и они су покушавали да друге просвете својим делима у којима су писали о природи, сили и дејству Светога Духа. Свети Василије Велики пише да је Свети Дух, извор  светости:

...потпуно присутан у свакоме и свима, али, тако раздељен, не зна за поделу. Когод га прима, прима у потпуности, као сунчани зрак.. ...који пружа задовољство свима: свако мисли да је он једини који ужива у њему, а уствари он светли на земљи и мору и ваздуху. На исти начин Дух је присутан у свима који Га примају као да је онај који га прима једини, а међутим Он излива сву благодат на све њих; они који Га деле на тај начин примају корист према њиховим могућностима, а могућности за Дух су без мере.3

   Свети Григорије Ниски наглашава јединство природе и различитост лица Свете Тројице, и каже:

...не мисли се на Оца без Сина, нити се Син замишља без  Светога Духа. Јер немогуће је достићи Оца осим ако нас  Син подигне, и немогуће називати  Исуса Господом, осим у Светом Духу.4

Свети Григорије Назијанзен је сматрао целу историју васељене као периоде у којима је једно Лица Свете Тројице бивало јасније откривано људима:

Стари Завет је јасно показао Оца, а Сина нејасно. Нови Завет је открио Сина и напоменуо божанство Светога Духа. Данас Дух обитава међу нама и чини себе потпуно јасним.5

Међутим, свети оци нису само размишљали и учили о Светоме Духу, већ су за Њим жудели и доживљавали га и емоционално и рационално. Свети Григорије Назијанзен узвикује:

Обузима ме страх када мислим на богатство Његових назива.. Он се назива Дух Божији, Дух Христов, Ум Христов, Дух Господа, Дух посињења, истине, слободе... Творац-Дух, који крштењем и васкрсењем поново ствара; Дух  коме су познате све твари, који учи, који дува где и колико је Њему воља.. који открива, даје светлост, оживљава, или је управо сама Светлост и Живот; који гради храмове, који обожава; који све усавршава тако да предвиђа крштење, али га после крштења треба тражити као посебан дар; који чини све што Бог чини; подељен у огњеним  језицима; који дели дарове; који ствара  апостоле, пророке, јеванђелисте, пастире и учитеље.6

   У једној црквеној песми која се до дана данашњег пева у Цркви на богослужењима, свети Лав нас позива:

Дођите, народе,  обожавајмо Божанство у три лица, Оца, Сина са Светим Духом. Јер Отац кроз вечност рађа савечног Сина, који влада са њим, а Дух Свети је у Оцу, прослављен са Сином – једна јединствена сила, једна суштина, само једно Божанство; Њега ми обожавамо, понављајући заједно: Свети Боже, који си створио све твари кроз Сина уз садејство Светога Духа; Свети Крепки,  Онај кроз кога смо упознали Оца и кроз кога је Свети Дух дошао на земљу; Свети Бесмртни, Душе утехе, који происходиш од Оца и почиваш у Сину: Света Тројице, слава Теби.7

   Свети Симеон Нови Богослов, раздраган радошћу коју је осетио од присуства Светога Духа, молио се са одушевљењем:

Дођи, светлости истинита; дођи, вечни животе; дођи скривена тајно; дођи безимена ризницо; дођи неизговорива твари; дођи непозната особо; дођи, непрекидна радости; дођи, светлости неугасива; дођи, надо која ће све спасти.8

Овако су говорили православни свети оци у једанаестом веку. А тако су од почетка хришћанства говорили свети апостоли, светитељи, мученици и свети оци Цркве. Данас, у наше доба, има, Богу хвала, православних хришћана који су дубоко свесни присуства Светога Духа у њиховом животу и у животу целокупне православне Цркве и који говоре о Њему са онаквим одушевљењем како су говорили светитељи и свети оци. Као пример, навешћемо Старца Силуана са Свете Горе, нашег савременика. (Умро је 1937. године) У његовим размишљањима, која је објавио  заједно са његовом биографијом његов ученик Софроније, Старац Симеон говори о радости коју је Свети Дух унео у његов живот и непрестано му се моли и са Њим разговара. Ево шта каже на једном месту:

Преклињем Те, Благи Господе, да  Те све  нације упознају помоћу Светога Духа. Као што си  мени , грешнику, даровао да Те сазнам кроз Духа Светога, нека и други људи упознају и хвале Те дан и ноћ.9

На другом месту исти Старац Силуан говори:

О Господе, учини нас достојним дарова Светога Духа да бисмо сазнали славу Твоју и живели у мируи љубави; нека злоба, ратови, и непријатељства нестану са овога света и нека само љубав Твоја завлада; онда неће бити потребе за војскама и затворима и биће лако за све нас да живимо у овоме свету.10

Има много Силуана у наше доба, иако ми нисмо свесни њиховог постојања. Они се могу наћи на Светој Гори и другим манастирима. Могу се наћи међу свештеницима и мирјанима, старим и младим. Свети Дух и Његова сила и дејство су били доступни у прошлости, а доступни су и у садшњости. Свети Дух се не пројављује само кроз чуда и чудесна исцелења и "говоре језицима". Многе особе,  несрећне, изгубљене и потиштене, често у тишини налазе Бога и бивају препорођени помоћу Светога Духа.  Ради тога, да бисмо постали свесни присуства Светога Духа и Његове силе и дејства, нема потребе да напуштамо своју православну Цркву и тражимо Га код сектаната. Напротив, морамо остати са својом вером и Црквом и чинити оно што нам свети Симеон Нови Богослов саветује:  ИСПИТАЈМО ДУШЕ СВОЈЕ, БРАЋО, ДА ПРОВЕРИМО ДА ЛИ ЈЕ ПЕЧАТ ДУХА СВЕТОГА У НАМА.

____________

Белешке:

 1. Роберт Паyне, The Holy Fire  ("Света ватра"), Лондон: Скефингтон, 1958, ц.14.

 2. исто. ц. 11.

 3. Свети  Ваилије Велики, како је цитиран код Владимира Лоског у Mystical Theology of the Eastern Church ("Мистична теологија Источне Цркве"), Лондон: James Clark & Co.,1957. ц. 166.

 4. Свети Григорије Ниски, по цитату код Лоског, с. 160.

 5. Свети Григорије Назијанзен, по цитату код Лоског, стр. 161 ,

 6. Свети Григорије Назијанзен, ппо цитату код Лоског, стр. 163.

 7. Лав Велики, Стихира (догматик) на вечерњи на Духове.

 8. Свети Симеон Нови Богослов, по цитату код Лоског, стр. 160.

 9.  Старац Силуан, по цитату код  јеромонаха Софронија у књизи "Старац Силуан",  Диселдорф, 1975, стр.  229.

10. исто, страна 229.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.