header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Лонгин, Иринеј и Максим на сигурном путу раскола и то уз патријархов благослов Штампај Е-пошта
понедељак, 07 септембар 2020
       Јавна је тајна да је Мирослав (Иринеј) Гавриловић пре десетак година приграбио више од $300,000 долара које је покојни Сава Војиновић из Калифорније оставио Цркви. Гавриловић је тада хтео да отвори рачун на своје име и депонује овај новац, али није могао пошто није држављанин САД, па је за ту прљаву радњу унајмио проту Недељка Лунића из Џолијета, Илиној, којега је овластио да буде уместо њега на банковном рачуну док тај новац није пребацио у Београд. Ово је само једна од многих  патријархових финансијских малверзација , а све су оне добро познате америчким обавештајним службама које га због тога држе у шаци.   
  + + +
 
        Прошло је скоро годину дана од како је Св. Синод Београдске Патријаршије поништио први октроисани устав у СПЦ који су тајно сачинили епископи Иринеј Добријевић, Максим Васиљевић и Лонгин Крчо, наметнувши га на Црквенонародном Сабору у манастиру Нова Грачаница крај Чикага, а који је имао за циљ да створи правну основу за већ формиране тајне правне ентитете, односно корпорације.

 

По правилима ових нових корпорација, које су основане још 2017 год, а за које нико није знао да постоје све до октобра 2019, тројица поменутих владика су себе прогласили сувереним власницима целокупне епархијске имовине, са апсолутим правима самосталног и ничим и ни од кога условљеним или ограниченим правом одлучивања по свим питањима која се тичу власништва, управљања, али и канонског положаја својих приватних епархија. По оцени многих правника и познавалаца англосаксонског права који су коментарисали правни статус новонасталих ентитета, тројица владика су припремили правну инфраструктуру за отцепљење од Београдске патријаршије по принципу шах-мат. Требало је само сачекати коју годину док се за то не укаже прилика, односно док дође наређење из Стејт Департмента.

Као што је нашим читаоцима већ познато, ова шокантна открића изазвала су тектонске поремећаје у све три епархије СПЦ у Америци. Побунило се свештенство и народ који су Светом Синоду доставили гомилу документације и доказног материјала који сведоче о криминалном и антицрквеном деловању тројице одметнутих владика.

Пред Крстовдан 2019 године Синод Београдске Патријаршије поништио је октроисани устав и ”све одлуке које се тичу устројства СПЦ у Америци” и наложио тројици епископа да у што хитнијем року сазову нови, односно Ванредни Црквенонародни сабор на којем ће се ова синодска одлука усвојити, односно спровести у дело. Тројица расколника су упорно одбијали да сазову Ванредни сабор, а за то време дали су све од себе да се преко себи наклоњених медија оправдају пред свештенством и народом упорно тврдећи да су за све своје одлуке имали одобрење Св. Арх. Сабора. Коначно, после неколико месеци растезања, уследио је ултиматум Иринеја Буловића и Епископски Савет (ЕС) је био приморан да сазове Ванредни Црквенонародни сабор за 29.фебруар ове године у Клирвотеру, Флорида.

 Осокољени оваквим ставом Синода свештенство и народ похрлили су у сунчану Флориду са надом да ће овај Сабор имати ону улогу која му по Уставу СПЦ и припада, то је да је ”Црквено-народни Сабор највише законодавно тело”. Као никада до тада, на Сабору је учествовао велики број делегата из Канаде, које је са собом повео владика Митрофан.

Подсећамо наше читаоце да је Патријарх Иринеј долетео на Флориду право из Јорданског главног града Амана, где је учествовао на пропалом ”свеправославном” саветовању. Са њим је пошао и епископ шумадијски (Ј)Ован. Међутим, овај Сабор претворио се само  у веома скуп ручак са Патријархом, који је успео да убеди епископе Митрофана и Кирила да потпишу ”одлуку Епископског Савета” којом се усваја одлука Св. Арх. Синода о поништењу октроисаног устава, а све остале одлуке по питању устројства СПЦ у Америци се препуштају Св. Арх. Сабору на одлучивање. Овим својим пристанком епископи Митрофан и Кирило су обесмислили сва своја писма и ставове које су раније износили у жалбама Св. Арх. Синоду и изневерили су своје делегате који су ради доласка на Сабор превалили велики пут. У смушеном и анемичном ”усвајању” ове одлуке ЕС акламацијом, још једном је прекршен Устав СПЦ који јасно каже у 18. члану така 12. да се ”све одлуке на Сабору доносе већином гласова”, односно нигде се не помиње акламација! Дакле овом одлуком донешеном иза затворених врата, поново је Еп.С авет узурпирао место Црквено-народног сабора -  сада под председништвом самога Патријарха. Међутим, лукави патријарх је вешто ”умирио духове” на Сабору када је у свом излагању рекао да ће се поништити ”све одлуке од 2017 године” што се једино могло односити на илегалне корпорације три америчке епархије, што је дочекано френетичним аплаузом. Али одмах, по распуштању Сабора, патријарх се упутио на турнеју по Источноамеричкој епархији где је давао скандалозне изјаве да стање у СПЦ у Америци не може бити боље, односно да је све у вези устава и корпорација ”пренадувано”. Врхунац срамоћења доживео је када је дозволио себи да га Добријевић толико омађија и да га води као вашaрску мечку по Вашингтону на састанке са трећеразредним државним службеницима  (писарима) и представницима невладиних организација са којима се сусретао по мензама и ходницима. Ту се најбоље показало колико је Добријевић  ”утицајан” у Вашингтону и да он није никакав шпијун ЦИА, већ један обичан цинкарош, кокошар и шибицар.

Очигледно се показало да патријарх није дошао са искреном намером да заштити интересе СПЦ који су иминентно угрожени, већ да спасе пројекат одцепљења три епархије од СПЦ, а све по налогу својих господара из Стејт Департмента, којима верно служи, као и његов председник Вучић, којем ономад додели орден Св. Саве Првог степена за велеиздају државних интереса Србије. Која је друга сила могла натерати старца од 90 љета да пређе толики пут из Јордана до Америке, ако не ЦИА која га је уценила због многих непочинстава, од ванбрачне деце па до бројних грабљења црквеног и народног новца. Јавна је тајна да је Мирослав (Иринеј) Гавриловић пре десетак година приграбио више од $300,000 долара које је покојни Сава Војиновић из Калифорније оставио Цркви. Гавриловић је тада хтео да отвори рачун на своје име и депонује овај новац, али није могао пошто није држављанин САД, па је за ту прљаву радњу унајмио проту Недељка Лунића из Џолијета, Илиној, којега је овластио да буде уместо њега на банковном рачуну док тај новац није пребацио у Београд. Ово је само једна од многих  патријархових финансијских малверзација , а све су оне добро познате америчким обавештајним службама које га због тога држе у шаци.

ПОНИШТЕНИ УСТАВ ЈОШ УВЕК НА СНАЗИ, КОРПОРАЦИЈЕ И ДАЉЕ НЕИЗМЕЊЕНЕ

Да се тројица расколника Добријевић, Максим и Лонгин налазе под директном заштитом патријарха у свом злокобном подухвату одвајања од СПЦ, најбоље показује чињеница да чак и после шест мјесеци од лажног Сабора на Флориди, илегални и противуставни правни ентитети које су тројица америчких деспота тајно основали (корпорације) и даље остају на снази, а поништени Устав који су  бесправно донели и даље се примењује.  За то постоји и доказ црно на бело: У епархијском документу од 5. августа (акту) под бројем броју 250 Лонгин враћа архимандрита Серафима за епархијског секретара и укида позиције канцелара и вицеканцелара у складу са уставом ”Српских православних епархија”, дакле у складу са поништеним уставом.

 

Да ли ће се и овога пута мутивода Лонгин правдати да ”није знао” или да се ”није удубљивао” у тематику, видећемо. Углавном овај документ је корпус деликт доказ да веома добро зна шта ради када је у питању спровођење задатака које заједно са Добријевићем и Максимом добија из Вашингтона. Ради бољег увида о коме се у овом документу у ствари ради вреди напоменути да је, 19. септембра прошле године Лонгин на место ”вице канцелара” поставио фамозног свештеника Срђана Веселиновића познатијег као Фра-Срђ, који му је такорећи наредио да га постави на ову измишљену и досадашњој епархијској администрацији непознату позицију.

Ко је у ствари Фра-Срђ? Једини свештеник у епархији, а можда и у СПЦ који нема елементарно богословско образовање. Завршио је обичан курс од неколико месеци код проте Јована Тодоровића како да млати кадионицом. У мутној води када је дошло до уједињена Слободне Српске Цркве са Патријаршијом 1994, дограбио се свештеничког чина. Најдуже времена службовао је на острву Галвестон у Тексасу, где му је владика Лонгин био често виђен гост и то по неколико дана. Лепо је опустити се и уживати на усамњеном острву, зар не?! Познато је да покојни Митрополит Христофор говорио да је Срђан потпуно безвредан свештеник који ништа у својој каријери није постигао ни допринео Цркви. Када је Лонгин преузео Христофорову епархију током арондације, Срђан је са јерејског чина скочио на највиши чин – протојереја ставрофора! Које су га то заслуге прогурале на овако висок чин, то једино знају он и Лонгин? Међутим најважнија чињеница у вези овог мрачног попа јесте та да је он још од 9. маја 1996 године разведен од своје супруге Тање, а да ту чињеницу (не)вешто скрива већ деценијама ”као гуја ноге”. (развод је заведен под бројем 199623395-7 у срезу Харис у Тексасу /Harris County) Супруга Тања се преудала и сада се презива Флеминг. Иначе Лонгинова епархија је постала прави рај и уточиште за разведене попове, за другоженце, па чак и за трећеженце , и о томе би се могао написати читав један фељтон. Поп Срђан је иначе корисник наркотика и више пута је хапшен, о чему постоји досије у полицији. Познат је по свом кочијашком речнику и непристојном понашању. Његови  скандалозно либерални ставови по многим питањима константо саблажњавају вернике. Такав, дакле, дилетант на свој сопствени захтев бива постављен на измишљену позицију вице-канцелара и од самог почетка почиње да ”заводи ред” у епархији и то уз слоган: ” у граду се појавио нови шериф” (There is a new sheriff in town) Као главни задатак себи је поставио да са места председнице Кола Српских Сестара уклони госпођу Миру Анђелковић. Ради остварења овог циља Веселиновић не бира средства. Међутим, сестра Мира се показала као много тврђи орах. На једној седници Кола Сестара прошле године Фра-Срђ бесправно присуствује и омета рад покушавајући да удаљи неке чланице ове организације са седнице. Ситуација је дошла до усијања  када је госпођа Анђелковић рекла да он нема права да се меша у рад Кола Сестара, и тек се разрешила тако што је на захтев председнице  интервенисао Архијерејски Заменик Протојереј - Ставрофор Марко Тодоровић, којем је Фра-Срђ бахато рекао ”да ће га избацити из српске цркве и да ће моћи једино да служи код Руса”. (Прота Марко је такође носилад орден Св.Саве) Толико је Фра-Срђ био убеђен да су његове услуге које је пружао Лонгину биле добре, да се сматрао свемогућим. Али, показало се да ипак није тако и да је био исувише самоуверен и болесно амбициозан, па је зато  убрзо у разочарању напустио посао ”вице канцелара” и то без икакве најаве. Сада он редовно цинкари Лонгина код Добријевића са којим је у веома ”присним” односима, и са тиме се јавно хвали. Такође јавно изјављује да би волео да српска црква пређе у руке Грка!

Али ипак да се вратимо на кључну ствар. Дакле, као што видимо,  годину дана после формалног поништења од стране Св. Синода, устав ”Српских православних епархија” још увек се примењује, а нелегалне и противуставне, односно приватне корпорације су остале нетакнуте и још увек су правно важеће. Ако постоји икаква жеља да се три америчке епархије очувају у саставу СПЦ, онда је Београду за то остало веома мало времена. Као што сви знамо у новембру се одржавају избори за председнка Америке. Уколико Трамп изгуби (а то ће се највероватније десити јер Дубока држава неће допустити да им мрси планове још 4 године) онда ће се реализација пројекта Америчке Православне Цркве под јурусдкцијом Истамбулског патријарха Вартоломеја веома брзо остварити. Први залогај ове немани биће управо те ”Српске православне епархије” чији су приватни власници постали Лонгин, Иринеј Добријевић и Максим Васиљевић, па сходно имовинском праву могу учинити са епархијама и својом приватном имовином  шта год пожеле. Грчки Архиепископ Истанбулске Патријаршије Елпидофор је отворено стао на страну сатанисте и подофила Џозефа Бајдена, којем је недавно очитао молитву и призвао ”божији благослов” на конгресу Демократске странке, а виђен је да редовно маршира са припадницима терористичке организације ”Црни животи су важни” (Black Lives Matter).

Сат све брже откуцава и време измиче. Да ли ће Патријаршија нешто предузети да заштити своје интересе на овим просторима, или ће Српска Црква после више од једног века постојања на овим америчким просторима доживети трагичну косовску судбину, остаје да се види?

 

Дописник ”Борбе за веру” из Чикага  Т.М.

   

 

 

  

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 септембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.