header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Једно размишљање о позадини израелског признавања Косова и Метохије
Једно размишљање о позадини израелског признавања Косова и Метохије Штампај Е-пошта
уторак, 15 септембар 2020

 Помаже Бог, поштовано Уредништво!

С обзиром да се доста пише о вашингтонском потпису, хоћу да се осврнем на то, односно, за мене још важније, израелско признање Косова и Метохије. Ово су моја лична сазнања о позадини тога, за која мислим да су стварни узрок.

   Деведесетих, за време студирања, нас неколико колега свако лето смо долазили код нашег колеге и пријатеља на Златибор да му помогнемо да попласти ливаду од 2 хектара. У 12-ој години остао без оца, живео сам са мајком... Он ви сам косачицом покосио ливаду а ми сутрадан, са комшијама, пластили и до увече завршили.  После иде печено јагње, излазак у град и онда назад кућама.

Елем, једно лето му је на испомоћи био комшија, викендаш, Бранко Инић, тада пензионер који је живео у Новом Саду, али је 40 година радио у Трепчи као економиста и изузетно је познавао своју област - руде и минерале. И он нам је тада причао да је на КиМ огромно богатство и то следеће: угља за читаву Европу за коју стотину година (тамо где има доста угља често има и нафте, али није имао таква истраживања, па није мога да тврди и то за нафту), чиста вода и житница на земљи, а најважније су племенити метали.

Скоро увек поред сребра, олова и цинка има и ретких метала, а то су у долини Ибра: галијум, индијум и бор, изузетно ретки метали, подразумевано скупи, који се користе у врхунским технологијама - сателитима, затим за израду чипова изузетних особина за чију израду технологију имају само САД, Јапан и можда још понека земља (колико знам то су Галим-Арсенидни чипови - ГаАс технологија). Поред свега и сама технологија вађења и издавајања такве руде у метал није једноставна али је за то технолгију имала или је могла да развије наша "Винча".

Све у свему, по његовим проценама, укупна вредност свих рудних богатстава Ким је око 1440 милијарди долара. Још је рекао да је тада писао један фељтон за новосадски Дневник чија је тема била "Нови светски поредак" (са становишта руда и сировина). Додао је и да је, много година после њега, једна швајцарска фирма добила сличне цифре као и он (зашто ли се Швајцарци баве тиме???).

   Затим, о томе је 90-их писала и БИНА (Београдска истраживачко новинска агенција), коју је основао покојни Зоран Петовић Пироћанац, новинар и писац. После једне сјајне емисије на радију, мислим '92-е, где је Пироћанац изнео много изузетних информација за то време, позвао је слушаоце који су заинтересовани да могу да их посете и дао адресу. Био то један стан у Булевару Револуције, мислим на броју 50, и ја првом приликом када сам ишао у Београд, отишао сам право код њих. Задесио се, тада, само један новинар/истраживач и то који је баш истраживао руде и сировине и он ми је испричао да, колико се сећам, галијума има свега на десетак тачака/рудника у свету и већина њих је под америчким концесијама. На нашим просторима их има чак 2 - један је био рудник "Сасе" који је тада био под контролом РС (на територији општине Сребреница, неколико км од града - сада је мало јаснија сва галама око Сребренице, тј. контроле над рудником), а друго налазиште у долини Ибра (један део у ужој Србији, а други део на Ким). Овај истарживач је још рекао да је тих дана код Слободана Милошевића долазио Ханс ван де Брук и да му је директно, али иза затворених врата, тражио концесије на ове руде у долини Ибра и да га је Милошевић глатко одбио. Затим Ханс излази пред медије и говори како се у Србији крше људска права итд. итп. (што би рекли браћа Руси).

   Треће сведочење сам лично слушао од Милована Дрецуна, 2005-е године - да је јеврејска заједница на КиМ изузетно јака. А на то му је "скрену пажњу" један Јевреј који му је рекао да они краљу Александру никада неће опростити што је после првог светског рата затворио нешто преко 300 синагога на КиМ!!! (Опа Ђурђо, што би рекао Шојић). Даље Милован рече да то значи да је њихова заједница доле била изузетно јака. А из новијих сазнања, тј. његовим радом доле, знао је и да је њихова обавештајна заједница у данашње време доле веома јака. Затим је склопио мозаик чињеницом да они најчешће за проверене обавештајце узимају само њихове људе и излази да та заједница има свој велики континуитет (вероватно кроз конвертитство). Тако да ово није никакво изненађење, него вишедеценијски добро испланирани рад.

Међусобним признавањем прорадиће сви званични канали сарадње, наравно и привредне, да се све горе наведено извезе у сировом стању, јер Шиптари могу само да копају.

Добили смо добар нож у леђа. Узимамо огромне кредите са још већим каматама, а своје благо поклањамо. Неко је добио и торту, и шлаг и јагоду на врху на поклон. Ако овоме додамо да су и неки грађани Израела учествовали у продаји органа са КиМ, онда мозаик изгледа још страшније.

Понављам: ја за ово немам документоване изворе (што највише волим). Али, ово су све, као што рекох, информације из прве руке.

Било би заиста добро да се прикупи све до чега може да се дође о овој теми и обједини кроз један рад.

Свако добро од Господа,

 

Владимир Јанковић,

Београд

Последњи пут ажурирано ( уторак, 15 септембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.