header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Подела тешких грехова
Подела тешких грехова Штампај Е-пошта
четвртак, 24 септембар 2020
         Извод из књиге: "ПРАВОСЛАВНА МОРАЛКА", Сава Теодоровић, Нови Сад, 1899.г. (задражан оригинални првопис)

  Тешке грехове можемо поделити на три врсте:

   У прву врсту спадају такозвани смртни греси, а ти су: 1. гордост, 2. среброљубље, 3. блуд, 4. завист, 5. неумереност у јелу и пићу, 6. злопамћење, 7. лењост.  Из ових грехова лако се рађају многи други, стога се зову главни.

У другу врсту спадају греси  против св. Духа, а ти су: 1. прекомерно и нерасудно уздати се у милост Божију, 2. очајавати о милости Божијој, 3. противити се познатој истини, 4. завидети туђој срећи, 5. не примати доброга савета, 6. тврдоглаво остајање у непокајању,  као и отпадање од православне вере хришћанске. О овим гресима рекао је И. Христос: „Иже речет хулу на Духа свјатаго, не отпуститса јему ни в сеј вјек, ни в будушчиј.“ (Мат. 12, 32.) („Ко погрди Духа светога неће му се опростити ни на овм свету ни на ономе.“  

У трећу врсту долазе греси, који на овом свету вапију за Божијом осветом, за то се називају „вапијући на небо“ а ти су: 1. хотимично убијство, 2. содомија, 3. вређање и угњетавање сиромаха, удовица и сирочади и 4.  ". Овамо можемо додати још и непоштовање и  неблагодарност према родитељима. (Види опширније тумачење свију смртних грехова и противних им врлина у „Православном Исповедању.“ Ч.III. пит. 23-42).  [1]

                                                                           ---

  Када дође мајстор, да нам нешто поправи, у неформалном разговору често га питамо за савет из његовог заната који и ми можемо да применимо. На пример како да убудуће користимо неки уређај на начин да би што дуже трајао без кварова (свака сличност са питањима вере је намерна). И увек добијемо неке практичне савете. Најкраћи пут до раја је неосуђивање па, уместо критике, да замолимо наше врхунске "мајсторе" за питања вере, владике и свештена лица који гостују у медијима, да нам више говоре о темама важним за спасење а мање о овоземаљским проблемима или о политици.

   За десет заповести као и за седам смртних грехова већина нас је бар чула, ако баш и не може да наброји, али за 4 греха тежа од смртних ("који на овом свету вапију за Божијом осветом"), претпостављам, веома мали број зна. То су:

1. " Хотимично убијство" - довољно је пренети речи нашег великог духовника оца Саве (Ћировића) из Вазнесења [2] (+ 13/26.02.2004.)  да (намерни) убица преузима грехе убијеног на себе. А и  са својима се једва носимо. Да знају убице и потенцијалне убице.

2.  "Содомија" није само блуд са животињама већ и сваки противприродни блуд између мушкарца и жене као и блуд између лица истог пола (који је сам по себи противприродан). Да знају ЛГБТ особе и потенцијалне ЛГБТ особе.

3.  "Вређање и угњетавање сиромаха, удовица и сирочади" односно свих оних без икакве овоземаљске заштите.

Наше друштво је обремењено применом силе од стране моћника  - подсетимо се понашања власти, полиције, комуналне полиције, директора, социјалних радника, бахатих појединаца итд. Да сазнају и они шта чине, не другима већ себи.

4. " Закидање најамничке плате" - наизглед не тако страшан грех, посебно онима којима га чине. Али, изгледа да је најучесталији у последњих тридесетак година током периода "транзиције". Само који су закинути знају како и какве су они поднели невоље изазване неисплаћеним а тешко зарађеним новцем. "Учио нас је отац Сава и да будемо скромни и смерни, умерени у свему, знао је да каже да је мало људи полудело од сиротиње, а много од богатства." [3] - Да знају неправедни богаташи.

И, додато од стране аутора књиге [1]:  " Непоштовање и  неблагодарност према родитељима" - коментар није потребан. Онај ко нема урођена племенита осећања према својим родитељима тешко је хендикепиран, а ко та осећања гресима угуши па жалости родитеље, на путу ка пропасти иде. Да знају сви.

   Заједничко за све је да, путем медија, ови греси допиру до свих - од најмлађег до најстаријег а са малим или никаквим отпором од стране оних који треба да воде духовну одбрану (на пример, неславна улога епископа као члана РРА).  И не само да допиру до ума и душа него се греси подстичу, величају и најчешће се налази оправдање управо за такво понашање. "Холивуд" као један од медијских центара, само је мајсторски злоупотребио темеље старе грчке драме - увод, заплет, врхунац радње, обрт и расплет, да нам држи пажњу и да нас наводи на понашање које се уклапа у "моралне" обрасце либералног капитализма тј. новог светског поретка а удаљава од Светосавља. Да се, умом и душом "сагласимо" са предложеним.

А ја што ћу, али са киме ћу ?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка медју вихорове,
сирак тужни без нигдје никога…
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино !
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим !
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови…

 

Међутим: "Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског". Рим.13,12.

   Православни немају средства принуде већ само пост, молитву и реч јеванђељску - зато се држимо тога. Проповедајмо (и преписујмо) реч јеванђељску и реч светог предања својим примером пре свега и искористимо савремене могућности да изнесемо на видело темеље наше неискварене вере и морала. Правимо равнотежу поплави нечистоте која обасипа наше потомство из мобилних телефона и рачунара. У тешким временима чувар вере је православни народ а то смо сви ми. Чисти у души, моралног понашања и јаки у одбрани вере. Достојни светих предака...

ЗАВРШЕТАК

На завршетку ваља још напоменути, да за хришћанина није довољно, да само зна, како му се као хришћанину ваља владати, него да правила хришћанског морала треба у свом животу и делом да извршују, јер Христос Спаситељ је рекао: „Ашче сија вјесте, блажени јесте, ашче творите ја“ (Јов.13, 17).

 

[1] "ПРВОСЛАВНА МОРАЛКА" за више разреде средњих школа, Сава Теодоровић, Нови Сад, 1899г.,

фототипско издање  Св.арх. синода СПЦ, Београд, 1991.г. (у навођењу задражан оригинални првопис)

[2] https://sites.google.com/site/otacsavavaznesenki/home

[3] https://sites.google.com/site/otacsavavaznesenki/secane

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 24 септембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.