header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Дневник нерођене девојчице Штампај Е-пошта
понедељак, 18 август 2008

 Из љубави су ми родитељи дали живот. Тако ја мислим.

Настају моје прве жиле. Тело почиње да се обликује. Већ имам уста.... Срце је почело да ми куца. Ко још не може да посумња да ја живим!

Не схватам зашто је мати забринута...

          Ручице и ножице су почеле да ми расту. На рукама су изникли прстићи. Ускоро ћу њима почети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе моје мајке...

Тек данас је моја мајка сазнала да ме носи у утроби... Пресрећна сам због тога. Једва чекам да видим лице својих родитеља...

Сада је већ сигурно да сам девојчца. Имам све органе, боље осећам околину. Коса и обрве су почели да ми расту... То ме краси...Очи, уши, нос.. Гледам, чујем, миришем... Чујем како моји родитељи разговарају...

Некако су узнемирени. Отац вели:

“Кад ћеш већ једном да абортираш?”

Шта ли то значи? Можда спремају да ми купе колевку... Мама, чујеш ли како ми куца срце? Мајчице... У утоби се осећам безбедно и срећно...

Мајко! Мајко! Где смо то? Шта је то? Шта то раде самном? Мајко помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко... Не дозволи да ме убију... Боли! Боли ме! Молим те... Помози ми!

“Госпођо изволите. Обавили смо операцију... Заметак је одстрањен.” 


   Преузето из листа: “Глас св. Теодора Вршачког”, год.2, бр.9, стр 12

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 18 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.