Протојереј-ставрофор Душан Колунџић

ПРОЦЕНТУАЛНА ЗАСТУПЉЕНОСТ СРБА У ХРВАТСКОЈ ПО ОПШТИНАМА

Да одмах напоменемо, да у 21 административној јединици, према подацима у Лексикону, нема ни једног Србина, дакле у процентима 0%.

Срби су, до 1% од укупног становништва, заступљени у највише општина, укупно 249. Од 1 – 10% заступљени су у 173 општине, а од 10 – 50% у 56 административних јединица. Срби чине већинско становништво у само 19 општина и то су: Бискупија (77,29% од 1.669 становника), Борово (86,57% од 5.360), Цивљане (68,61% од 137), Доњи Лапац (73,56 од 1.880), Двор (60,87 од 5.742), Ердут (53,91% од 8.417), Ервеник (95,04% од 988), Гвозд (58,03% од 3.779), Јагодњак (64,72% од 2.537), Кистање (57,14% од 3.038), Крњак (61,55% од 2.164), Маркушица (90,76% од 3.053), Негославци (96,59% од 1.466), Шодоловци (84,55% од 1.955), Трпиња (89,30% од 6.466), Војнић (52,26% од 5.495) и Врховине (55,03% од 905 становника).

   Према попису становништва 2001. године у Хрватској је било око 200.000 Срба. Тај број сигурно не одговара стварном и сталном присуству Срба на територији Хрватске. За седам последњих година се доста изменило. Многи избегли Срби, који су узели хрватска документа, који су се пријавили на одређене адресе у Хрватској, којима су чак и куће обновљене, практично живе и тамо и овамо. Можда би разлоге за то могли наћи у једној реченици, коју је недавно, за лист „Глобус“, изговорио српски потпредседник владе Републике Хрватске др Слободан Узелац,  да „Срби у Хрватској још увек нису прихваћени“.

   Да је то тачно сведоче многи инцидентни случаји у свим крајевима, од Далмације, преко Лике и западне Славоније, па до крајњег истока, до Вуковара. У тим крајевима кренуо је дуги талас насељавања Хрвата на вековна српска имања. Тако Срби више нису већинско становништво у Крњаку, а ускоро, ако се такав тренд настави, неће их бити ни у Глини, Вргинмосту, Војнићу, Плашком... Одмах након „Бљеска“ и „Олује“ Срби су морали у бесцење продавати своју имовину. Сада је, међутим, на делу куповина срспске земље по знатно већим ценама, а иза овог етничког инжењеринга стоји хрватска држава. „Надувавањем цене квадрата стимулише се продаја српске имовине, која се потом буквално поклања Хрватима из других делова Хрватске, Босне и са Косова. Не буде ли заустављен тренд насилне промене структуре становништва на овим подручјима, помоћ ћемо затражити и од међународне заједнице“, изјавио је Ђуро Затезало, потпредседник државног Савета за националне мањине. „И све се то чини са циљем: спречити повратак избеглих Срба и повећати број Хрвата на том подручју. То се ради на разне начине, од готово свакодневног хапшења повратника до отезања стварања колико-толико нормалних услова за њихов живот“.  

„Начелник општине Нетретић, код Карловца, Иван Грачан куми и моли хрватску државу да откупи куће у тој општини, које су још у време Југославије напустиле бројне хрватске фамилије и отишле у емиграцију. Али то хрватску државу не интересује. Зашто? Па зато што тамо живе само Хрвати. Мало их је, то је истина, али Срба тамо нема уопште. Дакле,  хрватска држава, и толико година након рата, жели да промени националну структуру становништва у крајевима где су Срби увек били већински народ“, упозорава Ђуро Затезало.

   Истраживање „Одрживост мањинског повратка у Хрватску“, који је спровео УНХЦР, показује да су само 43% од укупно регистрованих стални повратници, а остали живе и тамо и овамо. Председник Координације избегличких удружења Милојко Будимир каже: „Могућност да преживе имају само пензионери. Не постоје развојни пројекти за повратничка подручја, који би омогућили запослење и учинили повратак одрживим. Још увек се не примењује уставни Закон о мањинама, који предвиђа пророрционално запошљавање у државне службе према националној структури. У појединим подручјима још увек је угрожена сигурност, што свакако утиче на повратак“.

   „У Хрватској се поново уништава српска имовина, повратницима на своја вековна огњишта се прети, а српски народ назива злочиначким и агресорским“. На ове опасне појаве упозорио је лидер Партије подунавских Срба Раде Лесковац. „Кад је реч о стамбеном збрињавању некадашњих носиоца станарског права, опште је познато да Хрвати из Босне, а и других делова Хрватске, могу да добију на подручју од посебног државног интереса кућа и станова колико хоће. Српска фамилија, која је остала без друштвеног стана, без обзира колико велика била, имала једно или петоро деце, добиће у Книну, у најбољем случају двособан стан, али само под условом да га напусти хрватска фамилија“, каже Јово Тишма. У Заједници општина у Вуковару кажу да ниједна странка (у недавној преизборној кампањи) није спомињала проблем Срба, а они су потпуно девастирани, одузета им је основа биолошке обнове, уништене су им све институције и остали су без елите. Ако одузмете станарско право, онда сте једном народу одузели комплетну школовану елиту, а Срби у урбаним срединама надвисили су себе, јер у градовима Хрватске није било никакве побуне и завере. То је тако звана 'одмазда нације', која је и уносна. Не мрзе се толико етницитети, колико се воле њихова добра. У питању је преко 25.000 станова у градовима Хрватске, на које су Срби изгубили станарско право.   

   „Хапшења Срба повратника у Хрватску попримају драматичне размере. Истина, нешто мање него ранијих година, али сасвим довољно да се због тога из избеглиштва не врати хиљаде Срба“, оцењује М. Пуповац. Прошле године у Хрватску се вратило само 2.000 Срба.

   Недавна изјава премијера Санадера на Каптолу, пред лицем председника САД Буша, да и Србија има место у Европи, за нас Србе у Хрватској је слаба утеха, кад за нас нема места у Хрватској.