(Са коментаром "Борбе за веру")  Отац Сергиј Романов, који се тренутно налази у московском затвору, где је утамничен од стране агената светске закулисе из врха Московске патријаршије и руских световних власти, - поклонио је свој мртвачки сандук митрополиту казанском и татарстанском Руске Православне Цркве Московске патријаршије Кирилу Наконечному.
Реч је о митрополиту који је до децембра 2020. године био на трону екатеринбругшке епархије и који је потписао одлуку о рашчињењу и одлучењу од Цркве оца Сергија. „Пошто сте ме избацили из храма и изопштили ме из цркве, тражим од вас да предате мој ковчег митрополиту Кирилу. – цитирао је 11. фебруара телеграм - канал „Церквач“ речи о. Сергија, које су пренели његови адвоката. „Не можете ме опевати, ја се налазим у тамници, шта ће ми онда тај ковчег?“ Поклон се још увек налази у келији схиигумана Сергија у Средњеуралском женском манастиру. Коришћен је као сто. "Добар ковчег. Али за митрополита свеједно је премален", примећује „Церквач“, алудирајући на озбиљну прекомерну телесну тежину садашњег казанског ахријереја. Осврт "Борбе за веру": Православној подвижничкој пракси својствени су случајеви држања мртвачких сандука у келијама и спавања у истим. Они су ту у циљу непрекидног сећања на смрт, као опомена на сујетност свих житељских ствари, за зауздавање греха и подстицања на покајање и подвиг. Примери овакве праксе су, иначе, забележни и код ревноснијих припадника Богомољачког покрета Светог Владике Николаја, у шта је један од уредника "Борбе за веру", писац овог коментара, имао лични увид.Такође је, из прве руке, чуо сведочанство о столару - бомољцу који је, у хитном случају, уступио за сахрану ковчег у коме је сам спавао. Већина данашњих "световно модификованих верника", а нарочито оних "новокомпонованих", ће ову праксу, несумњиво, осудити као морбидну. Но, за све оне којима је ово "јака храна", постоји - од Светих Отаца препоручена - једна друга пракса, са истим циљем, а то је - што чешће посећивање гробаља. Јер, ко се непрестано сећа смрти, никада неће сагрешити.
|
