Протојереј-ставрофор Душан Колунџић

ЗНАЈУ ЛИ СРБИ У ХРВАТСКОЈ СРПСКИ ЈЕЗИК?

 При последњем попису становништа у Републици Хрватској 2001. године, грађани су се изјашњавали и којим језиком говоре. Разуме се, највише грађана се изјаснило да говори хрватски, јер је и становништво већинско хрватско, а то је и службени језик по уставу Државе. Међутим, кад су у питању језици мањина, конкретно српски језик, онда резултати показују нетачно, па чак и злонамерно приказивање.

Из овог пописа, који нам саопштава и двотомно дело „Лексикон насеља Хрватске“, могло би се закључити да Срби у Хрватској не говоре својим матерњим српским језиком или пак сматрају да су српски и хрватски језик - један језик. Ово последње, уосталом, тврди и позната хрватска лингвисткиња др Сњежана Кордић, у својој опширној студији „Академичке бајке“. После позива на линч и ње и издавачке куће, која је књигу објавила, јер она наводно „удара на институције хрватске државе и њезин темељни правни акт – Устав“, „Ферал трибјун“ је 09. јануара ове године објавио интервју са др Сњежаном. Између осталог, др Кордић је напоменула да је „граница након које се за тестиране говорнике сматра да говоре истим језиком налази између 75 и 85 одсто међусобне разумљивости“ – а између Хрвата и Срба тај проценат је далеко виши.

   Хрватски новинари се и не брину много о правима језичких мањина у Хрватској, што су запазиле и њихове колеге у Немачкој. У немачком листу „Велт“ објављен је чланак под насловом „Хрватска неће да разуме српски“, поводом сајма књига у Лајпцигу. Немачки новинар истиче да Србин у Хрватској не може да купи хлеб, ако не каже да тражи крух, ма да га продавци добро разумеју. „После етничког чишћења Срба наставља се и 13 година по окончању рата чишћење говора“, оцењује немачки новинар и за ово окривљује покојног Туђмана, који је годинама тражио да се хрватски језик систематски чисти од „туђица“, односно од речи из српског, које су назване „загађивачима“.  

   Само летимичан поглед на статистичке податке показује да Срби у Хрватској заиста, готово у већини  случајева, не говоре свој матерњи српски језик. Питање је само да ли га не знају, да ли неће да говоре или не смеју да се изјасне да говоре српским језиком. Јер како иначе да се објасни велика разлика између броја Срба у некој општини и оних који говоре српским језиком. Навешћемо неколико карактеристичних случајева: у граду Дарувару има 14,07% Срба, српски говори само 0,76%, у Суњи 17,46 Срба, српски говори 0,62%, Саборско 19,19%, а 0,35% зна српски, Подгорач 17,26% – 0,30%, Пакрац 17,10% - 1,04%, Огулин 20,84% - 0,39%, Крњак 61,55% - 0,69%, Глина 28,67% - 1,68%, Северин 8,19% - 0,оо%, Скрадин 10,81% - 0,05%, Грубишно Поље 11,59% - 0,оо%, Удбина 43,36% - 6,79%, Врховине 55,03% - 0,88%, Топуско 29,64% - 3,32%, Шандровац 8,07% - 0,оо%.

   Нешто боља ситуација је у Источној Славонији и Срему, где је извршена мирна реинтеграција, мада и ту знатан број Срба не говори свој матерњи језик. У општини Шодоловци је евидентирано 84,55 Срба, а српски говори само 10,43%, Дарда има 28,43% Срба, а српски зна и говори 13,51%. Општина Ердут има 53,91% Срба и 5,13% Мађара. 15,11% Срба говори српски, дакле једна четвртина, а Мађари говоре мађарски 3,96%, три четвртине. Најбољи резултат има општина Негославци, где Срба има 96,59%, а српски говори чак 96,79% становништва. Левањска варош има 16,35% Срба, а српски говори 0,16%. Преостале српске општине на територији Епархије имају следећи однос: Борово 86,57% - 76,12%, Јагодњак 64,72% - 50,22%, Маркушица 90,76% - 76,63% (Хрвата има 6,78%, а хрватски говори 19,55%), Трпиња 89,30% - 82,43% (Хрвата 7,47%, хрватски 16,69%).

   У Републици Хрватској је службени језик хрватски, али и мањине имају право на свој језик и своје писмо, па их чак и у школи могу учити. И зашто би онда био прекршај или повреда устава, ако би се припадник мањине, а ми овде говоримо о Србима, послужио својим језиком у комуникацији са већинским становништвом, бар у оних 85-95% истих речи или разумљивих синонима. Моје лично искуство показује да, када сам уплаћивао или подизао 1.000 или више куна, никада ме службеница у банци није исправљала, ако бих рекао једну, две или три хиљаде.

   При следећем попису становништва, ако и тада буде било постављено питање којим језиком говоре становници, Срби не треба да се плаше изјашњавања за српски језик, иако знају и служе се, у службеном обраћању, хрватским језиком. Сем ако, учећи новокомпоноване речи чистог хрватског језика, не дођу у недоумицу шта је коначно хрватско, а шта српско. А српскохрватски (или хрватскосрпски) језик службено више не постоји.