header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Аналитички тим "Борбе за веру": О загребачком брату и папорукољупцу патријарху Порфирију (2.део) Штампај Е-пошта
среда, 03 март 2021

 ПАСТИР ИЛИ НАЈАМНИК        

У интервјуу који је дао недељнику „Експрес“, бивши митрополит Порфирије је рекао (има томе више годиница) – а питање је било крајње јасно: „Да ли су то само гласине, нагађања или оправдана и већ виђена историјска стварност да су многи Срби у Хрватској од 1990. (говори се о две – три десетине хиљада), били егзистенцијално или животно приморани да пређу у католичанство?

Не знам за ту бројку, али сам свестан проблема асимилације. У приступној беседи дао сам обрисе програма свог рада. Будући да сам упознат са поменутим проблемом, цитирао сам светог владику Николаја, охридског и жичког, који за Светог Саву каже да је свет поштовао и заволео њега, па затим и његов народ, не зато што је прослављао Србе него зато што је прослављао Христа. Владика Николај рекао је заправо шта је посао Цркве и свештеника: да служе Литургију, да проповедају Јеванђеље, да чине добро свим људима. То је највише, најделотворније и, рекао бих, једино што Црква треба да ради и по питању асимилације, односно очувања идентитета.

Ма, браво! То је прави пастир! Не зна колико му је пастве прешло у туђи тор, али зна да је једини начин да се паства сачува да се чини добро свима и служи Литургија. А не тражи залутале овце, не позива на одговорност вукове који су им душу растрзали, не брине о њима. Ништа он не зна, осим да се са Загребом воли јавно, онако сентиш, у духу песама Арсена Дедића.  

Књига митрополита Порфирија "Загреб и ја се волимо јавно"

(ЛИНК:)

Ево шта се зна о судбини Срба у Хрватској о којој Порфирије нешто мало зна, али му је важно да служи литургију и да се са Загребом јавно дружи. Ово је писмо Владе Републике Српске Крајине у изгнанству од априла 2006. године:

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Државној заједници Србије и Црне Горе и  да их подсети да је у Републици Хрватској, од 1990. до данас, уз терор и  претње, покатоличено око 30.000 Срба – о томе је обавестио високодостојник  Српске православне цркве - Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован  (''Политика'', 14. април 2006, друга страна). Влада подсећа дипломатско-конзуларна представништва да је превођење  деце из једне групе у другу злочин геноцида – предвиђен у Резолуцији Генералне  скупштине ОУН, бр. 260 А (III) од 9. 12. 1948. и њеној Конвенцији о спречавању  и кажњавању злочина геноцида (члан 2, тачка ''е'').

Влада се усуђује да подсети дипломатско-конзуларна представништва да  је Република Хрватска могла да спроводи злочин геноцида над Србима, јер су  је издашно помагале, од 1990. до 1995, европске државе - у првом реду, чланице  Европске заједнице (данас уније). Због тога, нико није позвао Хрватску на одговорност. Због тога, ни једна чланица УН, ни једна међународна организација  и Света Столица нису одговорили на захтев Владе РСК из 1993. године да се  Хрватска спречи у вршењу злочина геноцида – покатоличавањем верника Српске  православне цркве. Тада су свима достављена имена хрватских свештеника и адресе римокатоличких цркава у Загребу, где су покатоличена српска деца, али нико није  реаговао – па ни Савет безбедности.

Верујући да је данас свет спремнији да се суочи с истином о овом геноциду над Србима, па је Влада (2005) писала и Његовој Светости Папи Јовану  Павлу Другом, а, касније, и Његовој Светости Папи Бенедикту Шеснаестом, али су њихове светости прећутале Владино упозорење. Запрепашћује чињеница да се  дипломатско представништво Свете Столице у Београду није огласило на неколико  ургенција у вези са католичењем српских породица у Хрватској.

Влада РСК моли ДКП да пренесу својим владама да је цивилизацијска обавеза сваке од њих да испитају околности и размере хрватског злочина геноцида над Србима и да затраже од Свете Столице да стави међународним посредницима (ОУН, ЕУ, ОЕБС) на располагање матичне књиге крштених у хрватским  римокатоличким црквама. Влада РСК обавештава ДКП у Београду да ће ово писмо имати карактер отвореног – због потпуне државне и медијске блокаде у Европи информација о обесправљеном и  прогнаном српском народу.

Значи, претходни митрополит  загребачко – љубљански, блаженопочивши Јован Павловић, је знао, прецизно, да је покатоличено 30 хиљада Срба, усред мира, а донедавни архијереј, садашњи патријарх, није имао појма. Наравно да је митрополит Порфирије увек све могао да сазна о католичењу Срба после 1991, али је, једноставно, лагао, да би са Загребом могао да се воли јавно, а са Ватиканом и јавно и тајно.

Ето, браћо и сестре, каквој се заштити можете надати од садашњег српског патријарха.  Сасвим сте у праву – никаквој!

 

Наставиће се...

 

- О загребачком брату и папорукољупцу патријарху Порфирију (1.део) 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 04 март 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.