header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Митрополит Амфилохије: Поворка срама
Митрополит Амфилохије: Поворка срама Штампај Е-пошта
среда, 16 септембар 2009

ПОВОРКА СРАМА

(поводом најављене тзв. „Параде поноса“ у Београду)

Објављено од стране svetigora на 16/09/2009

Image     ЦЕТИЊЕ, 16. септембар 2009. (Светигорапрес) - Најављена за 20. септембар у Београду тзв. „Поворка поноса“, уствари поворка срама, поворка Содоме и Гоморе – само је потврда оне народне: Ко се Бога не боји ни људи се не стиди.

 

Давно је речено: Све ми је слободно, али није ми све на корист. Заиста, слобода нас је створила, човјек је за слободу створен. Но, само истина је она која ослобађа човјека, тј. истински начин живљења, постојања и понашања. Лажни, посуновраћени начин живљења човјековог јесте слободан али он не гради него разграђује људско достојанство. Право значи ићи правим путем и живјети на прави, праведан начин.

По датој слободи, човјек има право и на самоубиство; по сатанској филозофији живота, човјеку је „закон што му срце жуди“. Човјек је биће обдарено тјелесним и душевним силама. Све што човјек јесте и има, само онда кад се употребљава на прави начин, остварује своју сврху и постиже свој истински смисао. Човјек, по слободи, има право, може и да злоупотреби богодане силе и дарове. Тако, иста рука, иста снага и вјештина човјекова оперише и лијечи зли тумор на човјековом организму, али и закоље човјека и дијете у колијевци…

То што важи за све психофизичке силе и дарове човјекове, за могућност њихове употребе и злоупотребе, важи и за богодани дјетородни нагон човјеков. Употријебљен на прави и здрави начин, он љубављу мужа и жене рађа и ствара нови живот; њиме се испуњује заповијест Божја и благослов уграђен у мушку и женску природу: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њом…“

Може ли се прогласити за врлину и човјека достојно право – гажење и скрнављење тог и таквог закона људске природе, самог богоданог смисла човјековог постојања и вјечног смисленог Закона Божјег? Не претвара ли се чедоморством (абортусом) материна утроба, створена да буде радионица живота, у радионицу смрти? Исто тако и бесловесно распаљивање похоте мушког на мушко и женског на женско, не представља ли обесмишљење велике и сверодне тајне брачне љубави како у времену тако и у вјечности? Љубав је дата човјеку да рађа; свако рођење је рођење за вјечност, а не за смрт и ништавило. А „дрво које плода не рађа сијече се и у огањ баца“. Да ли је јалова љубав – љубав? А таква је мужеложничка, геј-лезбијска љубав која неће и не може наслиједити Царства Божијега, јер је бесплодна и јалова. (ср. 1Кор. 6, 9) Јер њен ерос води у смрт и самоубиство,истовјетан је са смрћу. Содома и Гомора су у древна времена сами себе уништили, сагоревши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у противприродно (ср. Рим. 1, 26), самоуништавајуће.

Љубав које јесте Бог и која је дата човјеку да њоме познаје Бога, остварујући свој вјечни смисао и пуноћу постојања, постаје, злоупотребом, извор егзистенцијалног помрачења ума и сљепила, содомије. Такве, морално и духовно ослијепеле, „предаје Бог у срамне страсти“ (ср. Рим. 1, 26)

Са горе укратко наведених разлога, видовита Црква Божја не може и не смије прихватити противприродност за природност, гријех за врлину, бесловесност за разумност, античовјечност за човјечност, самоуништење и обесмишљење љубави као најсветије сфере живота, за радост живота, праведности, за избор пута који води у истинско људско живљење.

Наравно, Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оних који бирају намјесто пута живота – пут бесловесности и смрти. Она, међутим, као чуварка светиње живота и љубави, и као радионица вјечног живота и чисте, непролазне љубави, осуђујући свако насиље, има за богодану обавезу и дужност да сваког човјека, свако људско покољење, па и ово данашње, непрестано подсјећа на потребу разликовања Бога и Сатане, свјетлости и мрака, зла и добра, истине и лажи, природности и противприродности, смисла и бесмисла. Као таква, она не може прихватити нити одобрити поворку срама – за поворку поноса, поготову кад се њеним наметањем, као у овом и сваком сличном случају, врши јавно насиље над инакомислећим. Утолико прије што се таква поворка организује у граду који је под вјековним покровом Пречисте, Преблагословене Дјеве Богородице, која је нетрулежно Бога Љубави родила – за живот свијета. По народној: Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси…

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
         Амфилохије

         http://svetigora.wordpress.com
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 17 септембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

+ + +

 Онима који више негују животиње него људе

Грех је неговати псе као људе, а људе као псе. Треба гледати на људе као на људе, а на псе као на псе. Не треба реметити та два појма.

(Свети Владика Николај)

 

Непријатељи

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)

Борба

Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)

Време

Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исајиа)

Храбро исповедање вере

Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)

Поуке и савети

Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ - смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики)

Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.