header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: Порука Светог Владике Николаја: ни длака вам са главе не може пропасти
Уредништво: Порука Светог Владике Николаја: ни длака вам са главе не може пропасти Штампај Е-пошта
петак, 29 октобар 2021

    Драга браћо и сестре,  поштовани читаоци,

 У тешко доба живимо, тешке мисли мислимо, тешким збивањима присуствујемо. Зато је час да се сетимо у каквог Бога верујемо, и да избијемо себи из главе да ће сатанисти победити истинске следбенике Христове у свом корона рату против човечанства.

То јест, они могу победити човечанство, али само ако им Бог допусти, а Бог им неће допустити осим ако не буде покајања међу православним хришћанима који обитавају у Цркви коју Христос основа Својом крвљу. Не падајмпо духом, драга браћо и сестре, него се сетимо чудеснога Бога Који је много пута до сада спасавао народ Свој и показивао силу Своју.

   Ко ће нас боље охрабрити од Светог владике Николаја, у чијем „Дивану“ су описана дивна дела Господња, свима на утеху и охрабрење? Чујмо жичког и охридског дива:

„Бог идјеже хошчет измјењајетсја јестества чин“ – где год Бог хоће тамо се мења природни ток (ствари). Бог твори чудеса или на човеку или ван човека, но увек ради човека. Он који је могао смислити и од земље извајати човека, и Духом својим оживети га, још је лакше могао учинити да бездетна старица Сара од деведесет година роди сина. А то зато што Аврам, муж Сарин није био туђин него верни слуга Бога, пријатељ Домаћина ове велике васионске баште. Исто тако чудо учини Бог и са бездетном Аном, мајком пророка Самуила, и са старицом Јелисаветом мајком великога Јована Крститеља. За Бога нема ништа ни немогуће ни тешко. Богу је све лако учинити као грлу запевати.
11. Мојсеј учини велика и страшна чудеса како пред Фараоном у Мисиру тако и у пустињи. И море раздели, и стену расцепи да изведе воду, и хлеб (ману) низведе с неба, и надмоћније војске победи, и земљу отвори да прогута бунтовнике, и многе друге чудесне ствари учини, како је записано у Светој Књизи Божјој. Ако се рече, да човек Мојсеј учини та чудеса, онда се она могу довести у сумњу; ако ли се пак рече, да Бог учини, онда су она ван сумње. Јер само за Бога нема немогућности.
Бог назива Мојсеја слугом својим „Слуга Мој је Мојсеј, који је вјеран у свем дому мојему“ (IV Мојс. 12, 7). Тако се назива и Мојсијев наследник Исус Навин. „Исус Навин слуга Господњи“ (IV Мојс. 27, 18). Слично Мојсеју и овај Исус чинио је чудеса велика; а највећа од свих што је сунце уставио. Рече: „Стани сунце над Гаваоном, и ти мјесече над долином Елонском! И стаде сунце, и устави се мјесец“ (Исуса Н. 10, 12-13). Ко устави сунце? Онај који га је прво и ставио у покрет. Господ над поретком у својој башти. Као кад возач заустави кола, да се путници одморе. Јер су кола ради човека а не човек ради кола. 
Многа дела судија јеврејских била су заиста чудесна. Читај о Готонилу, Девори, Гедеону, Јевтају, Самсону и Самуилу. „И бијаше Господ са сваким судијом“. И сваки од њих бојао се Господа као што се слуга боји свога господара. Бог је јављао своју моћ преко њих као преко слугу својих а не синова као у Новом Завету.     
Самуил је провиђао будуће догађаје, побеђивао је војске молитвом, и изводио кишу у најсувље време. „И сав се народ побоја врло Господа и Самуила“ (I Сам. 12, 18). Прво дакле побоја се ковача па онда чекића. Јер чекић не дејствује без ковача.
Бог је помогао Давиду да из праћке убије Голијата; да од пастира постане цар; да испева Псалтир; да јасно опише будућег Месију. Његова необична судба и сва велика дела његова, и визије и прорицања спадају у круг чудотворства. Јер „Господ над војскама бијаше с њим“. Па ипак Бог га не назива сином него слугом својим: „Слуга мој Давид“.
По молитви цара Језекије и пророка Исаије спасе Бог Јерусалим од војске Асирске. Цар асирски Сенахерим беше опколио Јерусалим са великом војском па стао исмевати и ружити Бога небеснога. Тада се Језекије и Исаија усрдно мољаху Богу. И Бог посла анђела који обноћ поби стотину осамдесет и пет хиљада Асираца. Сенахерим побеже у Нинивију, своју престоницу. Али га и тамо стиже мач Господњи. Синови његови убише га у храму пред идолима. Тако Бог чудом спасе Јерусалим. Молитва беше царева а чудо Божије (II Цар, 18).              
Пророк Исаија пак учини чудо са сунцем слично Исусу Навину. Овај заустави ток сунца, а Исаија поврати ток сунца назад за десет степени на сунчанику Ахазову. Како то учини Исаија? „Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сјен на сунчанику Ахазову за десет кољенаца“. Од пророка дакле молитва а од Бога чудо (II Цар. 20).
18. Питање: Зашто то чудо не учини Господ преко неког другог него баш преко Исаије? Зато што је Исаија био изабрани и верни слуга Божји. „Слуга мој Исаија“ (Иса. 20, 3), именују га уста Свевишњега. Зато му даде више слободе у својој башти него туђинцу и најамнику. Показа му отворена небеса, даде му моћ да предскаже рођење Сина Божијега, Емануила од Деве, и да чини друга необична дела. Но све је то од домаћина, преко верног слуге.
19. Беше свети Илија, заиста велики и страшан у чудотворству своме. Затвори небо те не паде киша три године и шест месеци. Над ким затвори небо: Над једним од Бога отпалим народом. Спали огњем оне који га хтедоше ухватити. Кога спали? Безбожне слуге безбожнога цара. Посече мачем стотине идолских жречева. Кога посече? Оне који су били отсечени од правога Бога, слуге демона, речју живе мртваце.                  
Пророк Јелисеј излечи од губе једног човека а удари губом другога. Кнеза туђинца излечи а слугу свога у болести. Али онај први дође из далека са искреном вером и молитвом, а овај други показа се среброљубац и варалица. И оба чуда беху праведна.
Бивало је и то да Бог учини чудо сам од себе непосредно без човека. Тако на пример: жену Лотову претвори у камен зато што преступи заповест Божију и радознало се окрете да види Содом у пламену; сестру Мојсијеву удари губом зато што се збунтова против Мојсеја; цара Озију такође удари губом зато што самовољно узе кадионицу и поче да кади као свештеник; праведнога Јакова спасе од Лавана на тај начин што се јави Лавану на сну и запрети му. Свако чудо Божије опомиње људе на правду Божију и на прави пут спасења. Увек целисходно, никад бесциљно, ни факирско, ни мађионичарско.    
Чудесним начином Бог не кажњава и не спасава само појединце него и читаве народе, градове и земље. Због роптања на Бога изумро је у пустињи у току четрдесет година сав народ јеврејски који је био чудом Божијим спасен и изведен из Мисира. Нестало је с лица земље Феничана, а њихови градови Тир и Сидон пропали. Тако Содом и Гомор. Тако Капернаум и Витсаида. Тако и легендарна Атлантида и Лемурија, које су потонуле у море без трага.         
Богу је лако и спасити и казнити. Но Он је увек бржи да спасе него да казни. А и кад кажњава, не тек да казни но да опомене и спасе. Када Етиопски цар, са милион војника и триста борних кола удари на Јудеју, овако завапи ка Господу јудејски цар Аса: „Господе, теби је ништа помоћи множини или нејакому. Помози и нама, Господе Боже наш, јер се у Тебе уздамо. И разби Господ Етиопљане, и не оста ни један жив“ (II Днев. 14, 9). Није већина у броју, него у Господу. И самац са Господом увек је у већини.
Против надмоћног непријатеља мољаше се праведни цар Јоасафат овако: „Боже наш, у нама нема снаге да се одупремо томе мноштву великоме, нити ми знамо шта да чинимо; него су наше очи упрте у Тебе“ (II Днев. 20, 12- 15). Тада дође реч од Господа преко неког човека Јазила који каза „Не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер није ваш рат него Божји“. и место борбе војска Јоасафатова поче певати песме у славу Божју. И збунише се непријатељи, и поклаше се међу собом, тако да ни један не оста у животу. У рату Бог не само помаже онима који њега искрено верују и славе са скрушеном молитвом, него Он сам ратује на свој лак и неочекиван начин.          
Многи се људи чуде, зашто су толики ратови унети у Свето писмо као неку ратну историју. Нема места чуђењу. И мир на земљи је своје врсте војевање и борба између добра и зла. А у рату се многи враћају Богу, почињу веровати, кајати се и молити се. Без рата многи би у миру изгубили душу. И још: у рату се најјасније јавља свемоћ Божија и ништавило човечије. Зато се Бог у Светом Писму стално назива: „Господ над војскама“. Чудеса Божја у рату су многобројнија и за људе очигледнија него у миру. 
Не треба се варати: не чини Бог чудеса ни преко сиромаха ни преко богаташа него преко праведника. И стаје на страну оних који се пред њим као покајници понизе, „Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење“. Рече Господ за кнезове јерусалимске када на њих удари фараон Сисак. Охолим се Бог противи, као и они Богу, а пониженима даје благодат, јер су понизни (II Днев. 12, 7). Безброј чудеса Бог је чинио и чини, да охоле понизи а понижене узвиси.
По речи неког неименованог човека Божјег расу се у пепео олтар пред златним телетом, идолом у Ветиљу. Цар Јеровоам подиже руку на тог човека да га казни. По речи истог тог Божјег човека узе се и укрути се уздигнута рука царева. А по молитви истог тог човека Божјега отпусти се и поста здрава рука царева. Све то бива од Бога преко човека изабраног као знак Божјег гњева према идолопоклоницима (I Цар, 13).        
Пророка Језекиља пренесе Бог тренутно два пута из Вавилона у Јерусалим и натраг. Пророка Авакума пренесе анђео Божији тренутно из Витлејема у Вавилон пред пророка Данила у ропству. Пророка Јону, баченог у море, сачува Бог живог у китовој утроби три дана и три ноћи а потом избаци на сухо. Све то уради Господ Бог по својој неограниченој и самовласној сили и своме мудром промислу а на добро и спасење људи. Ако кажемо да је ово немогуће, ми тим Бога понижавамо а сами себе угонимо у лаж кад говоримо: Верујемо у једнога свемогућег Бога.     
Пророка Јеремију сачува Бог од многих смрти које му спремаху Јевреји, као и некад Јосифа од братоубилачке руке. Три отрока спасе Бог у огњеној пећи и изведе их из огња неповређене. Пророка Данила сачува Господ у лавовској јами учинивши да се опаки лавови показаше питоми према Божјем човеку као овце. Тако је Бог чудесима прославио своје прославитеље и постиђивао своје непријатеље.  
Кад Бог хоће да казном пробуди и опамети један свој народ, Он најчешће употребљава безбожнике и крвнике а не праведнике и свеце. Тако Он посла цара Вавилонског Навуходоносара „слугу мојега“, да казни успавани и отпали народ јудејски. Али чим Навуходоносор изврши свој крвави задатак, удари га Бог лудилом због глупе погорђености собом, те поживе као звер међу шумским зверовима седам година. А потом врати му Бог ум, те он позна Бога истинитога и рече: „Сада ја, Навуходоносор, хвалим, узвишујем и славим Цара небеснога, чија су сва дијела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе около“ (Дан, 4, 37). Не кажњава Бог људе што воли да кажњава – далеко од тога, – него што сами људи сматрају казну Божију као једини сигуран лек од неправде.
31. Цар Вавилонски Валтазар направи пир у своме двору у Вавилону својим великашима и њиховим женама. Па нареди у охолости својој, да се донесу освећени златни судови, опљачкани из храма Јерусалимског, те из тих судова, Богу посвећених, пише вино он и великаши његови и жене њихове. Али усред бурног и пијаног весеља јави се тајанствена рука у дворани и хитро исписа три речи на дувару: „Мене, Текел, Уфарсин“ (Дан. 5, 25-30). Исте ноћи би убијен цар Валтазар и царство пређе на другога. Ово чудо учини Господ за опомену свима и у свима временима, да ће тешко бити кажњени оскрвнитељи светиње.
Дух Господњи покрену персијског цара Кира незнабошца те заповеди да се обнови порушени храм у Јерусалиму (Јездра, 1). Још због праведних слугу својих свештеника Јездре и Нехемије, на којима „бијеше рука Господња“ покрену исти тај Дух Господњи цара Дарија и цара Артаксеркса, да својом влашћу отворе пут и омогуће обновљење зидова јерусалимских и храма, у коме ће се јавити Месија, који ће га затворити и оборити за увек. Дакле и незнабошци, хтели не хтели, знали не знали, често служе великим циљевима Божијим.
Ко би помислио, да смо се ми паштили да овде изређамо сва чудеса из Старог Завета, погрешио би. Нити смо то хтели нити то сматрали могућим. Јер колико је личности споменуто у тој Божијој Књизи и колико догађаја описано, у све се умешао Господ Бог. А где се Бог умеша, ту се Чудотворац умешао. Где је пак Чудотворац, ту је и чудо. Следује: на свакој личности и у сваком догађају јавило се чудо Божје.   Бог чини чудеса или непосредно или посредством анђела, појединих људи или народа; или посредством животиња. Јаковљеве шарене овце, Валаамова магарица, гавран пророка Илије, скакавци, жабе, змије у Мисиру; или пак посредством природних стихија и елемената: потоп, огањ, земљотреси, сунце, звезде и месец, громови, град, буре и ветрови; речју, нема твари на земљи и под небом којом се Бог не служи на опомену, поправку и спасење људи. Сва природа је оруђе у Његовим чудотворним рукама.
„Многа су чудеса Твоја, Господе Боже мој… хтио бих јављати, али нема им броја“, говори цар пророк. „И до данас казујем чуда твоја“. „И казиваћу сва чудеса твоја“ (Пс. 40, 5; 71, 17; 73, 28). Како онда неки који верују у Бога, говоре, да Бог не чини чудеса? Зашто га онда називају Сведржитељем ако не зато што Он својим сталним присуством и активним дејством – тј. чудом – држи овај свет који је Он створио?

Знате ли ви то, браћо и сестре?

Осећате ли?

Не мислите да ће ђавоље слуге победити Христа. А ово што се дешава последица је отпадања од Христа, јер свет има смисла да постоји само док служи Богу и закону Божијем.

Сећате ли се шта је Христос рекао Својим ученицима – кад буду последња времена, и устане народ на народ и царство на царство, тада не треба очајавати, него подићи главу горе: „А кад се почне ово збивати, исправите се и подигните главе своје, јер се приближује избављење ваше!“ (Лк.21,28) Под „подизањем главе“ Свети Оци су подразумевали окретање умно – срдачној молитви, која спасава ако се искрено твори: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!“ Блажени Теофилакт Охридски даје овакво тумачење:“ Као што је Први долазак Господњи био ради васпостављања и препорода наших душа, тако ће Његов Други долазак бити ради препорађања наших тела. Пошто су услед непослушности душе умрле раније, док су тела подвргнута дејствовању смрти тек након што је прошло девет стотина година од непослушности, тако се једно за другим и препорађају и постају бољи – Првим доласком душе, а Другим доласком тела. Због тога Господ и каже: кад ово почне да се догађа, усправите главе своје и, будући обремењени пропадљивошћу, осетите олакшање, јер је наступило ваше избављење [грч. ἀπολύτρωσις], односно, савршена слобода и душа и тела. Чини се да предлог „ἀπο” овде указује на потпуно избављење од пропадљивости, које ће тада задобити и тело, по благодати Господа који ће укинути последњег непријатеља – смрт (в. 1. Кор. 15; 53, 57, 26). Он је надвладао начала и власти и ослободио душе; остала је још смрт, која умртвљује наша тела, и њено укидање значиће нашу савршену слободу. Када се ово догоди, одмах ће наступити Царство Божије. Као што смоква, кад на њој потерају пупољци, показује да се приближава лето, тако ће и појава ових знакова и промена свега означити да наступа „лето”, односно Царство Божије, које ће за праведнике, после зиме и буре, наступити управо као лето. За грешнике ће, међутим, тада наступити зима и бура, јер они овај свет сматрају летом, а будући век зимом и буром.“

То је суштина: срамота је веровати да су њушке Рокфелера, Ротшилда, Моргана, Била Гејтса и сличних њима јаче од Свете Тројице.

Опет наш отац, владика Николај, каже: 

О свршетку света, тако Христос збори,

Ово ће вам бити весници и знаци:

Јавиће се свуда лажни спаситељи,

Говориће: ја сам од Исуса већи,

Ја, Месија прави, што вас води срећи.

Немојте се, децо, од таквих препасти,

Ни длака вам с главе не може пропасти.

Земља ће се трести, глад и помор биће.

И царство ће једно устати на друго,

И народ на народ, и браћа на браћу.

Месије ће лажне пред народом ићи

Злочином ће хтети сав свет усрећити.

Немојте се, децо, од таквих препасти,

Ни длака вам с главе не може пропасти.          

Завладаће светом тирани – нељуди,

Удариће печат на присташе своје,

И само ће њима хлеб и конак дати,

А вас ће гонити, моје ученике,

И од вас правити нове мученике.

Немојте се, децо, од таквих препасти,

Ни длака вам с главе не може пропасти.          

А кад зверски људи своју вољу сврше

Ја ћу рећи сунцу: Доста, угаси се!

А крсту да светли, анђелу да труби.

Блажен ко се нађе мене још да љуби.

Немојте се децо ни од ког плашити,

Ја ћу ваше муке славом наградити.

  

ЗАПАМТИТЕ, БРАЋО И СЕСТРЕ: НИ ДЛАКА ВАМ С ГЛАВЕ НЕ МОЖЕ ПРОПАСТИ АКО СТЕ ХРИСТОВИ!

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 29 октобар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.