header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Св. Јован Златоусти: Зашто је установљено Свето Причешће Штампај Е-пошта
четвртак, 21 август 2008

         „Ради мира с братом твојим установљена је и сама ж р т в а (св.Причешће). Зато, ако се жртва приноси ради мира са ближњима, а ти не живиш у миру, у том случају ако и учествујеш у жртвеноприношењу оно је за тебе некорисно и безвредно. Зато најбоље почни из почетка: живи у миру ради чега је жртва принесена, и тада ћеш се користити њеним добрим плодовима". 

        Свештеницима на знање

 „Ово говорим вама... свештеницима. Неопходно је да знате, да са особитом пажњом делите Свете Дарове. Не мала казна очекује вас, ако причестите кога недостојног. Из ваших руку тражиће Господ крв његову. Без обзира ко то био: војвода, још неко виши, пачак и сам цар обучен у диадему, ако приступи недостојан, ускрати му Причешће; ти имаш већу власт него он. Зато вас Господ удостојио те части... У томе је ваше достојанство, ваша вредност, ваш венац... Ако питаш како могу знати ко је достојан, а ко није? Ја ти не говорим за непознате, већ за познате особе. Рећи ћу ти још нешто страшније: мање је зло причестити лудаке неголи причестити оне који се противе Христу, Његову крв не сматрају за светињу и Духа благодати наруше (Јевр. 10,29). Причешћивање у гресима горе је од причешћивања лудога. Јер лудак се не кажњава - зато што је луд, а ко се причешћује недостојно – предаје се вечним мукама. Због тога ускратити Дарове не само лудацима, већи свима за које знамо да су недостојни... Зато, служитељу светих тајни пази, да не расрдиш Владику (Христа), да не даш мач уместо хране. И ономе који из незнања приступи св. Причешћу, забрани му, - не бој се! Бога се бој, а не људи... Пре ћу дати душу своју неголи причестити недостојног крвљу Господњом; пре ћу пролити своју крв неголи причестити кога не смем (причестити) ".

Свето Причешће је намењено свима члановима Цркве али се само достојни смеју причестити

„Христос је подједнако свима (у Цркви) рекао: примте, једите... Христос је Своје тело предао свима... Он је хлеб преломио једнако за све људе.

Нека се не причешћује ко није из броја ученика Христових (ко није члан Цркве). Нико да неприма Дарове као Јуда, да не би претрпео удес Јудин.

Кад приступаш св. Причешћу не чини ништа што је недостојно благодарења, не понижавај ближњег, не презири гладног, не опијај се, не вређај цркву. Ти се причешћујеш да би захвалио на добрима која си примио, зато се одужи и са своје стране и не подвајај се од ближњега.

Треба постити и пре и после причешћа: пре - да би се достојно причестио, а после - да се не би показао недостојан примљених Светих Дарова.

После причешћа треба да будеш смиренији од свих, да будеш као анђели, а ти си постао гори од свих; окусио си крви Господње, а презиреш брата свога, - да ли си после тога достојан опроштења? Ако би га до причешћа и презирао, после причешћа си дужан признати га за брата... Бог ти је опростио све грехе и удостојио те причешћа, а ти ни после причешћа ниси човекољубив; зато не преостаје ништа друго до и тебе предати мучитељима (Мт. 18.34).

Сети се, шта су чинили апостоли после причешћа: нису ли молитвама и појањем благодарили; нису ли се предавали бдењу и проповедању? Зар ниси чуо да су и три хиљаде верника, удостоивши се причешћа, пребивали постојано у молитви и појању, а не у пијанству и другим срамним делима?

Ако је преједање смрт за жену (1. Тим. 5.6) тим пре је оно за мушкарца; ако је оно штетно уопште, онда је још штетније после причешћа. А ти, примивши Хлеб живота (св. Причешће), чиниш дела смртна, и не дрхтиш? Зар не знаш колико зла произилази од преједања? Непристојан смех, непристојне речи, пагубне шале и много другог, о чему не приличи ни говорити. Зато, да свега тога не би било, нека сваки чува у чистоти своју десницу, свој језик и своја уста, кроз која је прошао Христос, и приредивши своју (домаћу) трпезу, приљуби мисли своје духовној трпези, вечери Господњој... Т а к о  к о ј и недостојно једе свој Хлеб или пије Чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој (1.Кор. 11,27). Зашто? Зато што пролива крв, а не приноси жртву. Тако су учинили они који су проболи Господа не зато да би пили крв Његову; тако чине и сви који се недостојно причешћују... Као они који су распели Исуса, биће кажњени и сви који се недостојно причешћују. И тако, да нам св. Причешће не би било на осуду: нахранимо Христа, напојмо, оденимо – то је достојно свете Трпезе''.

Превео: Јеромонах Никодим (Ђураков)

Преузето из ''Гласника'' – Службеног листа Српске Православне Цркве, Јануар 1973.год

Приређивач: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( среда, 29 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 50 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.