Драга браћо и сестре, живим у Аустрији, а први пут сам дошла у манастир Лепавину 2007. године са својом сусједом. (На жалост, не потичем из побожне фамилије). Недуго послије тога сам се разбољела од рака на штитњачи, који је за кратко вријеме достигао до трећег степена. У манастиру Лепавини сам оздравила помоћу молитава оца Гаврила и милошћу Пресвете Богородице (моје свједочанство је описано у књизи „Чуда Пресвете Богородице Лепавинске“). 

За вријеме моје болести нешто ме је стално водило да посјећујем нашу прелијепу лепавинску светињу. Пред чудотворном иконом сам много плакала у молитви. Једном ми је пред иконом на леђа капнуло уље из кандила. Тада сам у манастиру узела свето уље и њиме сам се стално помазивала преко ране која се налазила на врату послије операције. Слава Богу и Пресветој Богородици, рана коју сам имала је лијепо зарасла. Лијева гласница ми не ради до данас, али ми је глас сасвим нормалан. 

Дејство светог уља је велико, али треба бити и велика вјера. Прије двије године ми се појавио херпес на језику, преко цијеле лијеве стране. Током два дана сам стављала облоге са светим уљем три пута на дан и херпес је нестао без одласка доктору. Од тада увијек када дођем у манастир Лепавину донесем уље на посвећење и затим га дијелим другим људима.  Од њих сам добила неколико свједочанстава које желим подијелити.  

Г. М. (католкиња) имала је рак на мјехуру, помазивала се светим уљем и, хвала Богу, оздравила. 

Католички свештеник, Едуард, није могао сам да устане након што би клечао пред олтаром, и уз то је неразборито говорио. Дала сам свето уље од Богородице и казао ми је да му је то помогло.

Уз молитве правећи крсни знак преко отворене ране, нога Г. Ф. је оздравила (био је по разним болницама и ништа му није помагало). 

Г. А. је имао отворену рану на леђима и свето уље му је помогло да оздрави. Г Ј. је такође имао отворену рану, од лежања, и њему је рана св. уљем исцијељена (он има још и дијабетес). 

И у другим светињама се чуда дешавају. Била сам у Светој Земљи и Јерусалиму. Испод прсног коша сам имала лишај, који ме је веома сврбио, а иза уха чир, величине љешњака. И једно и друго је нестало у Мртвом мору. 

Желим вам рећи, од како сам била болесна од рака, увјерила сам се да Бог не гледа ко је ко, него да су сви људи драги Господу нашем и Владичици нашој Богородици. 

Са великом захвалношћу покојном оцу Гаврилу и лепавинској братији пишем ово моје друго свједочанство о помоћи од Пресвете Богородице Лепавинске. 

Слава драгом Богу и Пресветој Богородици у вијекове вјекова.

Љубица Ј.

Извор: Манастир Лепавина