header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Посета Архиеп. Илариона Епархији рашко-призренској
Посета Архиеп. Илариона Епархији рашко-призренској Штампај Е-пошта
среда, 28 октобар 2009

28. октобар 2009. 04:40

Архиепископ Иларион у посети Епархији рашко-призренској и Владици Артемију

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Image         Његово високопреосвештенство Архиепископ волоколамски Иларион, шеф Одељења за спољне послове Московске патријаршије, допутовао је у четвртак 27. октобра у вишедневну посету Епархији рашко-призренској и Епископу Артемију.

 

Високог госта и његове пратиоце на приштинском аеродрому је дочекао Владика Артемије са својим најближим сарадницима. Затим су сви заједно допутовали у манастир Грачаницу, где их је са радошћу дочекало сестринство манастира на челу са игуманијом Ефросинијом, монаси и свештеници - службеници Епископије, као и присутни верници.

Архиепископ Иларион поделио је свима свој архијерејски благослов, а затим су Архијереји кренули према манастирској цркви, праћени црквеним звонима и појањем тропара. У цркви се Високопреосвећени Архиепископ Иларион, заједно са својим домаћином Владиком Артемијем, поклонио иконама и светом Престолу, након чега се обратио присутнима следећим речима:

«Ваше Преосвештенство, драги оци, братијо и сестре!

Допутовао сам данас да бих се поклонио светињама земље која је једна од најстаријих колевки православног хришћанства. То је земља на којој су просијали велики светитељи, на којој су се одигравали велики историјски догађаји, земља на којој су саграђени величанствени споменици Православне Цркве, храмови који ће увек подсећати човечанство на оно што се догађало на овој земљи и како су људи овде исповедали православну веру. То је земља која је последњих година претрпела страдања, земља на којој су многи храмови били порушени и где су многе хиљаде људи остале без крова над главом и биле принуђене да напусте свој завичај.

Руска Православна Црква је увек била и увек ће бити заједно са Српском Православном Црквом у свим оним невољама које јој по допуштењу Божијем падају у део. Када је Београд био бомбардован, покојни Свјатјејши Патријарх Алексије допутовао је да заједно са Патријархом Павлом подели невоље које су људи овде трпели. После тога, заједно са Митрополитом Кирилом, данашњим Свјатјејшим Патријархом, такође за време бомбардовања Београда, и ја сам долазио у Србију, и сећам се шта се тих дана догађало.

Ја сам први пут на Косовској земљи, и допутовао сам да се поклоним светињама ове земље, допутовао сам да поделим са вама невоље и тешкоће које ви преживљавате, да се помолим заједно са вама, и да би духовно јединство, које вековима постоји између српског народа и руског народа, увек било сачувано и посведочено овде, на овој многострадалној земљи, умивеној крвљу мученика.

Вама, драги Владико, желим помоћ Божију у Вашем исповедничком служењу на овој многострадалној земљи. И вама, драга браћо и сестре ове обитељи желим да узрастате у православној вери. Не напуштајте ову земљу, не напуштајте ове храмове, јер све док сте ви овде - чуваће се овде и православна вера. А Господ ће за ваше страдање и за ваш исповеднички подвиг награђивати вас обилном благодаћу.

Свима желим помоћ Божију, нека вас чува Господ на многа и блага лета».
          

  На ове дирљиве речи Архиепископа Илариона Владика Артемије је одговорио:

«Ваше Високопреосвештенство, драги Владико!

Ја сам веома благодаран Богу за ову радост коју сте нам Ви Вашим доласком донели.

Благодарни смо Вама на Вашим дивним речима које сте упутили сестринству и братији овога манастира. Благодарни смо Руској Православној Цркви и братском руском народу што су увек били са нама у нашим страдањима, у нашим невољама. То јединство између два народа и две Цркве није од јуче - оно је старо вековима, јер ми смо један народ, једна крв, једна вера. Мени је Господ дао прилике да више пута будем у Светој Русији, да осетим душу и срце православног руског народа и његову љубав за страдални српски народ, посебно на Косову и Метохији.

Ова Ваша посета остаће записана не само у аналима ове Епархије, него пре свега у срцима нашим. Ваша посета јесте доказ Ваше љубави и Ваше бриге за нас као своју браћу. Ми Вам желимо да се у нашој средини осећате пријатно, као код најрођеније браће своје.

Ми ћемо се потрудити да Вам покажемо оно што је могуће за тако кратко време, да бисте упознали право стање Косова и Метохије, и да Ваше утиске пренесете Његовој Светости Патријарху Господину Кирилу и братском руском народу.

Још једном, ми Вас поздрављамо са добродошлицом, добро сте дошли и нека Бог благослови овај наш сусрет, на многаја љета!»

Владика Артемије је обавестио сестринство манастира и братију Епископије да је Архиепископ Иларион изразио жељу да ујутру одслужи литургију. Затим су Архијереји са својим пратиоцима отишли у просторије Епископије, где су гост и домаћин разменили поклоне и провели цело вече у братском разговору и пријатној атмосфери.

http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3872

Последњи пут ажурирано ( среда, 28 октобар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 64 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.