Протојереј – ставрофор др Матеја Матејић

КОСОВО и Видовдан: борба непрекидна*

        Према косовско-видовданској животној филосифији трагедија и величина Косова нису трагедија и величина само једне битке која се водила 1389 године на Косову. То је непрекидна борба за очување биолошког опстанка, националног идентитета, територије српске земље, и српских културних и духовних вредности. То је избор приоритета и вечити и непроменљиви пут једне читаве нације.

Видовдан није један догађај који се догодио једном и никада више. Свака српска генерација има свој Видовдан и он се догађа не само на простору Косова  већ свуда где Србиживе. Косово је косовска битка 1389, Први српски устанак 1804, Други српски устанак 1815, Први и Други светски рат, покољ стотине хиљада Срба у Хрватској, грађански рат 1941-1945, такозвано хуманитарно бомбардовање српски села и градова од стране некадањих савезника, прогон хиљадсе Срба из Крајине и непрекидни терор од стране Албанаца на Косову.

Године 1389 Срби су били нападнути само од једног непријатеља – Турака. Сада  Србе напада читав свет. Захваљујући подлој, пристрасној и перфидној пропаганди изнајмљених и плаћених лажове и неодговорних и пристрасних извештаја у светским јавним гласилима, Срби губе не само наклоност света већ и своје територије. Силе глобализма су избрисале границе Југославије а сада бришу границе Србије једну по једну.

Године 1389 све што су Турци хтели било је да заузму територије Србије. Данас глобални световни империјализам  познат као глобализам и верски империјализам познат као екуменизам хоће много више.

У својој књизи Жетве Господње блаженопочивши владика, а сада свети Николај Жички и Охридски у “Разговору број 7” обраћа се верницима овим речима:

Хајдете, света моја браћо, да још мало

поразговарамо док још има времена да

брат разговара са братом и богољубац

са богољупцем. Док није дошло време

када ће злочинци викати а браћа

шапутати.¹

   Затим као пророк пророкује и опомиње:

Све силе које се боре за превласт над

светом, када говоре малају привлачну

слику Једног Света као свој идеал, у

коме добробит људи и мир могу бити

постигнути. Тако они говоре. А онда,

да би за тај свој идеални  свет

 придобили и хришћане, позивају се

на хиљадугодишње  царство Христа

о коме се  проповеда у Откровењу.²

Оно што је свети Николај предвиђао сада се остварује. На путу остварења Једног Света, на место Једне Свете Цркве намеће се и  пропагира Несвети Савез “Цркава” . И верници и неверници се маме у то Безбожничко веће тако да заједно са назови-верницима и безверницима саграде нову Вавилонску кулу, несвету цркву која одговара Једном Свету. За чланство у тој несветој цркви није важно шта и  колико се верује, чак и ако се уопште не верује. Свете Тајне, божанска вера и истина нису важни јер савремена Вавилонска кула није Божанска Црква већ безбожничко веће.

Да би се остварио Један Свет чини се све да се избришу нације да би се створила Над-Нација. Светски тирани, који су заправо слуге сина погибељи, да би обезбедили место на телу не само појединаца него и читавих нација, на коме  би ударилижиг сина погибељи (Откровење 13:16; 7:8; 14:9; 20:4) користе сва могућа средства да избришу код појединаца и читавих нација свест о њиховом етничком пореклу и националном идентитету.  Користећи се ђаволским обманама, они су успели да се  реч национализам сматра као нешто безобразно и презрено. Успели су тако добро да  се  данас бити националиста  сматра исто тако лошим као бити криминалац.

Неправда и перфидност су средства која приврженци Једног Света користе за правдање својих гажења основних људских и међународних закона. Данима су светска средства за обавешавање показивала исељење косовских Албанаца као тобоже акт етничког чишћења вршеног од стране Срба. Нису покозали нити показивали исељење Срба из Крајине које је било стварно акт етничког чишћења. Нису ни један једини пут показали исељење стотине хиљада Срба са Косова проузрокованог зверствима Албанаца. Свет је био залуђиван гледајући на телевизији слике набеђеног стрељања неких муслимана у Сребреници. Истина о наводном стрељању није никада откривена иако је позната. Листа лажи и превара коришћених да се окриве Срби изнета је у књизи Чишћење Средстава Обавештавња; Прљаво Обавештавање. Журналистика и Трагедија Југославије аутора Петра Брока са Предговором Девида Бајндера³, али ако та  књига није забрањена од стране приврженика Једног Света, онда свакако није на листи књига које се препоручују читаоцима. Средства за обавешавање јавности на Западу нису ни један једини пут показала унакажена тела Срба, људи,жена и деце, јер убијање Срба је дозвољено свима.

Глобалисти стварају нове државе и народе а уништавају, или у најмању руку одбацују оне које су вековима старе. Њиховом одлуком Косово је предодређено да буде отето од Срба и дато косовским Албанцима. Не само непријатељи Срба, већ у последње време и неки Срби говоре  да је Косово изгубљено за Србе и препуштају га косовским Албанцима. Пре извесног времена, један члан српске владе је изјавио - да је Косово баласт за Србију  и да га треба уступити косовским Албанцима.

После њега један други члан владе  је изјавио да Срби стварно не владају Косовом па отуда Косово треба предате стварним управљачима – косовским Албанцима..

Мора се човек запитати зашто је Његово Преосвештенство владика Артемије, епископ Рашко-Призренске и Косово-Метохијске епархије, који је храбро бранио светиње и српски народ на Косову,  удаљен са свог водећег положаја, а на његово место је постављен неко који можда неће бити тако одлучан у одбијању да се Косово преда Албанцима. Није ли и ово  један од знакова да има српских вођа који су спремни за предају Косова?

Заиста, Албанци на Косову, потпомогнути од стрене неких великих и моћних нација, изгледа постижу победу у својим безобзирним настојањима да отму Косово од Срба.  Окупаторска војска разних нација, позната као УНМИК, је наводно на Косову да би обезбедила сигурност Срба, Цигана  и других мањина на Косову. Очевидно је да под њиховом заштитом косовски Албанци некажњено убијају, тероришу и прогањају Србе и друге мањине. Они разарају и пале вековима старе српске цркве и манастире који су тапија која доказује да је Косово увек било српско. Они вандализују српска гробља и уништавају надгробне споменике на којима су уклесана српска имена јер су и они тапије које доказују да је Косово било српско.

Као географска теиторија Косово је било српско много пре 1389 године.  Колци и камена обележја, којима насељеници обележавају територију која им припада, не користе се да обележе српско власништво над Косовом. Древни, величанствени српски православни манастири и цркве расејане по целом Косову  и древни рукописи и царске повеље то доказују. Штавише, сама историја је главни сведок овога,

Пре извесног времена један вођа косовских Албанаца је изјавио на конференцији за штампу да цркве и манастири на Косову никада нису били српски, већ византијски и римокатолички. Лажима и лажним тврдњама косовски Албанци су успели да задобију симпатије света и помоћ Великих Сила.  Међутим, ова тврдња је толико дрска и гротестна да чак ни њихови најватренији помагачи неће моћи  да јој поверују.

Пре извесног времена двојица албански вођа, на састанаку са председником Клинтоном, на коме је био присутан и владика Артемије, изјавили су да се српски правослвни манастири и цркве  руше и пале јер  су  политичке цркве. Онда је владика Артемије показао Клинтону фотографију једне од спаљених политичких цркава, и Клинотон, видећи  да је у питању једна древна величанствена црква, погледао је прекорно у ову двојицу Албанаца. Дубока тишина је био њихов одговор.

Косовски Албанци су протерали стотине хиљада Срба и других не-Албанаца са Косова, али о томе се није писало у нашој штампи нити показивало на нашим телевизионим програмима. Они су побили стотине Срба и других не-Албанаца и још увек  свакодневно убијају оне који одбијају да се иселе са Косова, Нажалост, пристрасни извештаји светских средстава за обавештавање јавности, укључујући и америчка, објављивала су и још увек нетачно обавештавају публику о ситуацији на Косову.  Срби, који сужртве, приказују се као тирани и угњетачи, а стварни угњетачи, косовски Албанци  се приказују каожртве.

Несхватљиво је зашто се слободољубиви Срби, савезници Америке, Енглеске и Француске у два светска рата, клеветају и нападају у јавним гласилима ових земаља, док се њихови угњетачи Албанци, савезници Хитлера и Мусолинија у Другом светоском рату, незаслужено и неправедно фаворизирају и помажу. Неке хришћанске нације су створиле прву муслиманску државу у Босни, а сада раде на томе да створе следећу на Косову.  Не схватају да тиме полажу темељ светског Косова, Тежња фанатичних муслимана није само да отму Косово од Срба, већ да отму свет од хришћана.

Постоји могућност да ће Косово као географска територија  бити отето од Срба и бити окупирано макар и привремено од стране косовских Албанаца. То неће бити први пут. У прошлости Косово и Србија су бивали често освајани и гажени од стране оних који су са Истока надирали на Запад, и од оних који су са Запада марширали ка Истоку. Србија је била, и још увек је заштитна брана која је заустављала прве таласе непријатеља који се постепено али неизбежно показивао као непрјатељ хришћанства  и целокупног човечанства. Често су Срби морали да се одупиру крвавим инвазијама и да се боре против много јачих оружаних снага разних освајача. Срби су били међу првима који су  пре много векова увидели велику опасност која је долазила од Ислама, а касније од нацизма. Често су губили своју територију и слободу бранећи територије и слободу других. 

У току  од шест векова демографски састав косовске територије, као и друштвене и политичке прилике су се промениле. Велика сеоба Срба десила се 1692 године када су се 185.000 Срба предвођених Арсенијем Чарнојевићем иселили са Косова у Мађарску. То је био почетак демографске промене Косова.

Друга велика сеоба Срба са Косова била је 171-1737. Онда, за време Другог светског рата 100.000 Срба је напустило Косово, а када је комунистички режим Тита завладао Југославијом њима је био забрањен повратак на Косово. Истовремено, граница између Косова и Албаније није практично постојала и неконтролисано усељавање десетине хиљада Албанаца  из суседне Албаније у току Другог светског рата и Титовог режима проузрокавало је драстичну демографску промену.  У временском периоду 1961-1981, 200.000 Срба је напустило Косово, а на Косово се уселили 240.000 Албанаца. Најзад, немилосрдно прогањања  којима су Срби на тој територији били  - и још увек су  - изложени, а нарочито  у временском периоду 1943-1988 и од 1992 па досад, била су узрок исељавања Срба. О том етничком чишћењу не говоре нити пишу ни Велике Силе нити њихови послучници.

Зверства, непозната чак и у нецивилизованим земљама, вршена су над Србима и другим не-Албанцима на Косову. Последица овога је да су Срби, који су некада били огромна већина на Косову, сада  мањина, а Албанци, који су били незнатна мањина, постали су огромна већина. Чињеница да су сада Албанци већина на Косову наводи се као главни разлог за промену статуса територије Косова од српске покрајине на независну државу косовских Албанаца.

Добро је познато да се не хиљаде, већ милиони странаца, углавном из Мексика али и из неких азијских држава, усељавају, неки легално а већина илегално, у неке државе Америке, што доводи до демографске промене тих америчких држава. Питање је да ли ће статус ових америчких држава бити промењен па неће више бити америчке државе већ државе ових илегално усељених странаца?

Чак и ако силеџијске Велике Силе, користећи бомбе отму од Срба  Косово као географску територију, не могу га задржати заувек. Доћиће време када ће увидети какву су неправду учинили Србима. Као што је постало јасно да су погрешили када су помагали Кастра и Садама Хусејина, увидеће да су погрешили када су отели Косово од Срба и дали га Албанцима.

   Ако се тако догоди да насиљем Великих Сила привремено изгубимо Косово, ми нећемо, не можемо и не смемо да заборавимо Видовдан и духовно Косово.  Ни Велике Силе нити ико други не може да их узме од Срба. Духовно Косово су многи историјски  догађаји  које не смемо заборавити и  на које се подсећамо прослављањем Видовдана. Духовно Косово је вековима старо искуство које је формирало наш национални и духовни идентитет који не смемо изгубити. Духовно Косово јеживотна философија у којој су духовне и моралне вредности Косова и Видовдана спојене и остављене Србима као драгоцено наследство.  Не смемо заборавити иједну од тих вредности док чекамо на дан када ће се силне Велике Силе опаметити, увидети своју грешку и исправити је.

На Видовдан, 15 јуна (28 јуни по новом, Грегоријанском календару), без помоћи иједне европске нације, Срби су на Косову бранили не само границе своје земље иживоте својих грађана, већ су, излажући опасности своју националну независност, бранили интересе и безбедност хришћанске Европе.  Питање је да ли би историја Европе била каква јесте да није било  битке на Косову. А оно што се десило на Косову 1389,   догодило се и у Првом и Другом светском рату.

Ипак, без обзира на општи историјски значај Косова и Видовдана, за Србе они имају јединствену дименизију и необични значај. Косово је њихова Света земља, колевка њиховог националног идентитета, место рођења њихове Српске Православне Цркве и њихово неотуђиво историјско, национано и културно наследство. За њих је Видовдан свеприсутан и вечан. Наставиће да буде непрекидан и непрсушив извор снаге, блистава звезда водиља и неизбрисиви начинживота.

   После битке на Косову 1389 године, када је Косово поље било прекривено лешевима палих српских ратника, огрнуто у руменило залазећег сунца и црвенило проливене крви, и Косово и Србија су изгледали као рушевине и гробнице. Европски народи су веровали да је то крај Србије. Преварили су се. Ко би могао мислити  да ће снага и  одушевљење за славне подухвате каснијих српских генерација исходити из рушевина и гробница! Слично томе, снага и одушевљење садање и будућих генерација Срба ће извирати из недавно обесвећених, попаљених и разорених цркава и манастира, вандализованих гробаља и гробова невиних савремених српских мученика на Косову.                                   

_________

* Текст је први пут објављен на нашем сајту 29. октобра 2009. године - прим. "Борба за веру".

¹ Владика Николај (Велимировић), Сабрана дела, Том XII, Himelstier, 1984:242

² Исто.

³ Peter Brock,  Media Cleansing. Dirthy  Reporting. Journalism and Tragedy of Yugoslavia. Introduction by David Binder.