|
ОДРЖАН ТРЕЋИ БОГОМОЉАЧКИ САБОР ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ Од једног од наших сарадника Епархије ваљевске дознајемо радосну вест, да је у тој епархији са благословом, и уз духовно покровитељство, Еп. Милутина одржан Трећи богомољачки сабор. У свом извештају о овом богоугодном сабрању наш сарадник каже:
„У препуној сали ваљевског Дома културе, уз учешће Његовог Преосвештенства Владике Милутина, свештенства и монаштва, одржан је Трећи богомољачки сабор којим је настављена традиција дубоке духовне бразде коју је разорао Свети Владика Николај. Духовном радошћу испуњени народ Божији упијао је предивне беседе које су се смењивале умилним песмама монахиња и певачких друштава, што је заиста израсло у један предиван духовни доживљај и голему радост која се видела на озареним лицима присутних, а многима су у очима искриле сузе љубави, радости, наде... Владика ваљевски, Г. Милутин, пастир добри, подсетио је народ Божији да су богомољци били и остали со земље српске, и да је наша света дужност да не дозволимо да она обљутави. Подсетио је овај достојанствени архијереј да се кроз Богомољачки покрет народ српски отројичио, охристовио, обожио. Подсетио је још владика Милутин на речи духовног горостаса, Св. Владике Николаја, да су богомољци најречитија опомена роду нашем. Овај благочестиви Владика је позвао присутни народ да се поново окупи на Четвртом богомољачком сабору који ће се, како је нагласио, одржати идућег лета, апелујући притом на монаштво и свештенство да својом љубављу и трудом пораде на њиви Господњој негујући Богомољачки покрет који ће продужити дело два духовна стуба, два светитеља изнедрена у овој епархији, Владике Николаја и оца Јустина. Нека химна Богомољачког покрета „Помози нам Вишњи Боже“ јечи у срцима и душама народа богомољног, народа српског, народа Николајевог и Јустиновог, народа Божијег, данас, и сутра, и у векове векова. Амин. Нека Господ Свемилостиви подари дугољетствије благочестивом Владики Милутину, који љубављу својом, срцем својим, душом својом сабира стадо своје дајући пример како се славословље Богу приноси у једномислију јагњади Божијих и духовних пастира њихових.“ |
