|
Момир Лазић Нове бриге „милосрдног Запада" Оно чега сам се плашио, на жалост се и догодило. Пре двадесетак дана Антонио Милошоски, министар иностраних послова Македоније, посетио је Ватикан и папи уручио званичан позив да идуће године посети Македонију. Позив је стигао од председника Македоније Ђорђа Иванова, лично. Овај чин остао је без одјека у европским дипломатским круговима, али и у самој Македонији. Сматрам да је то учињено како би Ватикан признао непризнату македонску цркву. Тим пре што је благослов за папину посету дао и поглавар тамошње цркве Стефан.
Додамо ли овоме да је Ватикан пипке пустио и на Космету и почео са унијаћењем Шиптара, ствари у овом делу Балкана постају сложене и озбиљне. Треба подсетити да је још 1969. године Ватикан водио отворену борбу за рушење Његошеве биљарде и, како стоји у прогласу, „враћање овог Србина на Цетиње, где му је и место, јер долазе нова демократска времена". Није ни чудо што се Црна Гора одвојила од Србије и ставила се под скуте папске столице више него икада раније. Верујем да се под плаштом уније спрема велики удар на православље. - Ништа ту није случајно. Ватикан темељно спроводи политику унијаћења. Постоји пројекат стварање тзв. Ватиканске регије, која би обухватала Албанију, Косово и Метохију, Црну Гору и Македонију. Зато и није чудо што непризната македонска црква жели да потре све везе и одвоји се од српске духовне груде. Ватикан је у великој офанзиви. Он вешто користи светску економску кризу како би проширио свој утицај - упозорава Максим Димитров, руски православни аналитичар. Нема боље потврде за ове тврдње од недавне посете кардинала Бозанића Јасеновцу. Колико нових увреда и некоректности после обиласка места где су усташе спроводиле геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима. Он не верује историји, чињеницама, истини, већ све то по његовој замисли треба поново испитати. Ко зна, можда су Срби тамо клали усташе. Какво лицемерство једног „духовника". На крају крајева, а шта друго и очекивати од католичког клера, који се деценијама куне да никада ништа није имао са усташама? Е па, Бозанићу, само да Вас подсетим да је после Другог светског рата у Југославији више од 100 католичких свештеника осуђено због ратних злочина. И на крају, додајмо и нападе на Српску православну цркву због става о „Паради поноса", и дрвље и камења на владику Амфилохија. Само зато што се одупире европској уцени да нам хомосексуализам и лезбејство постану саставни део живота. И док наша црква и владике бране каноне људског морала, „Европљани" који су нас бомбардовали, убијали децу, засипали осиромашеним уранијумом, деле нам пацке због неодржане параде срама. Није им мало што нас због њихових „милосрдних бомби" све више умире од карцинома. Није им доста што су нас преко ДОС-манлија довели до економске пропасти и глади. Сада гладни тумарамо, одајемо се алкохолу и дроги, побачајима... Изгледа да је остало још само да нам ускрате право на понос и претворе у геј нацију. Али заборављају да је Бог дао људима да се множе и рађају. Они који то не желе имају право на другачији живот и мишљење. Мећутим, морају бити свесни да оно што није у божијем окриљу не можемо окарактерисати као „нормалан живот". Нормалан живот припада породици, која је стуб сваког друштва. Ако останемо без ње, остаћемо без свега. Зато сам убеђен да велика већина грађана Србије - православци, католици и муслимани деле моја мишљење да на такав „нормалан живот", који нам се сервира са Запада, не можемо пристати. Томе су се одупрли „Образ" и „1389". Само зато што не желе да нам Србија постане геј поворка, у затвору су Милан Обрадовић и Миша Вацић. У Србији данас бити обожен, значи бити кужан. Е, неће моћи. Неће проћи још један „демократски ултиматум". Свим срцем сам против њега. И због себе и својих унука. Они који мисле другачије, нека се не зачуде када им син на славу доведе зета, а кћерка младу! http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2009/071.html |
