header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Деспот Угљеша биће светац грчке цркве Штампај Е-пошта
петак, 25 новембар 2022
            Српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, брат српског краља Вукашина, постаће светац Грчке православне цркве.

Предлог је потекао од Аргира Параликидиса, мештанина Черномена (Орменио) у округу Еврос (грчко име реке Марице), а подржавају га монаси светогорског манастира Симонопетра.

Ова најава чула се недавно током служења помена погинулим у Маричкој бици (Бој код Черномена) у парохијском храму Светог Георгија у Орменију, најсевернијем граду Грчке, а обелоданио ју је главни секретар Свештене заједнице Свете Горе, отац Козма Симонопетрида, који је том приликом одржао и предавање "Јован Угљеша мученик Орменија". Он је подсетио да је деспот Јован Угљеша, брат српског краља Вукашина Мрњавчевића био на челу Серске државе од 1365. године до смрти у Маричкој бици 1371, као и да је погинуо покушавајући да са братом осујети продор Турака у Европу.

- И, поред тога што се не ради о неком грчком јунаку царске породице, и поред тога што је у Србији готово заборављен, не престаје да буди узвишене осећаје становника области којом је владао - истакао је отац Козма у епилогу предавања.

Зато, по његовим речима, не чуди што је иницијатива за канонизацију Јована Угљеше потекла од житеља Черномена, и то, како каже, јесте доказ о његовој светости. Додао је и да код монаха Симонопетре постоји велика увереност светости Јованове.

- Постоје и историјски докази о његовом светитељству: успешно владање и залечење раскола између цркава, наднационална политика, даривање Свете Горе и грађење манастира, поштовање према црквеној јерархији и према монасима, његов мученички етос.

Снажно је, зато, уверење нас монаха Симонопетре да је дошао час да се потврди већ постојећа реалност светости Јована Угљеше и да овај чин неће закаснити већ да ће се ускоро монаси Симонопетре уместо помена, молитвено обраћати Јовану Угљеши као светитељу за своје спасење - навео је монах Козма.

 

Он је говорио и о изузетној личности, духовности, мученичком етосу и богољубљу Јована Угљеше, као и о његовом многоструком доприносу Грчкој цркви и држави, али и Светој Гори. Говорио је о његовом пореклу из Херцеговине, браку са Јеленом (монашко име Јефимија, која је извезла "Похвалу кнезу Лазару") и прераној смрт њиховог сина Угљеше Деспотовића, који је имао само четири године. Подсетио је и да је сахрањен у гробници саборног хиландарског храма где су били и земни остаци његовог деде.

- Показатељ његове благочестивости јесу дарови манастирима Свете Горе. На ширем подручју манастира Ватопед, Угљеша је подигао болницу. На источним крајевима манастира обновио је Храм Светим Бесребреницима, осликан изузетним фрескописом из 1370, међу којим је и фреска самог ктитора. Српски деспот је био ктитор и болнице манастира Есфигмена. Ипак, једно од најважнијих његових дела на Светој Гори је изградња манастира Симонопетра, који је до тада био манастирчић. До данас у овом манастиру Јован Угљеша се помиње као други ктитор након преподобног Симона Мироточивог. Сваког 26. септембра служи се помен у његову част. Захваљујући Угљеши Мрњавчевићу, манастир Симонопетра је постао официјални, у реду са осталим великим манастирима и такав је до дан-данас.

Дакле, пуних седам векова - указао је монах Козма.

Додао је и да Угљешино доброчинство за Свету Гору није остало само на изградњи Симонопетре, јер су значајни и његови дарови манастирима Хиландару и Светом Пантелејмону.

- Јован Угљеша је у областима у којима је владао успео да успостави и хармоничан суживот бројнијег грчког становништва са српским живљем и да отклони проблеме који се обично јављају - закључио је монах Козма.

МУДРИ, ПРОЗОРЉИВ ВЛАДАР

У ЈЕСЕН 1365, Јован Угљеша је примио власт над Серском облашћу и добио титулу деспота, наслеђујући Јелену, удовицу цара Душана Силног, која се замонашила под именом Јелисавета.

- Најзначајније дело шестогодишње владавине Јована Угљеше, све до смрти у Маричкој бици, јесте његов први покушај да помири Српску цркву са Васељенском патријаршијом после раскола који је настао у време владавине цара Душана. У документу који је издао у марту 1368. Јован без устезања изражава спремност да оконча раскол. Премда је био на власти само шест година, оставио је велики траг у историји области којом је владао као прототип благочестивог, верника, ујединитеља и мудрог прозорљивог владара - казао је монах Козма.

ЗАХВАЛНОСТ АКАДЕМИКУ СУБОТИЋУ

ПРЕДАВАЊЕ о деспоту Јовану Угљеши Мрњавчевићу одржано је с благословом игумана манастира Симонопетра и великим трудом отаца ове светиње Јустина јеромонаха и Нифона, као и академика Гојка Суботића, научног саветника Византолошког института САНУ, који припремају специјално издање поводом ове теме. Указано је да је академик Суботић проучио живот и дело Јована Угљеше и његову породицу, као и да је показао велику марљивост у осветљавању његовог етоса у српској јавности.

 Извор: "Вечерње новости"

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 новембар 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Кад се бориш за веру своју, љуби веру своју свим срцем својим, јер ти је она дарована од Онога који тебе љуби. Вера је дар љубави, та твоја вера, Права Вера Православна, Србине брате!"

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.