header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Архиеп.Аверекије: Црква Христова-стуб и тврђава истине
Архиеп.Аверекије: Црква Христова-стуб и тврђава истине Штампај Е-пошта
понедељак, 23 новембар 2009

Архиепископ Аверкије Џорданвилски

ЦРКВА ХИСТОВА – СТУБ И ТВРЂАВА ИСТИНЕ

           ''Педесетницу празнујемо и долазак Духа'' – радосно поје Црква у велики и славни дан Силаска Светога Духа на Апостоле. Дух Свети сиђе на Апостоле и на земљи се јави Царство Божје, које је дошло у сили – о чему је прорекао Господ Исус Христос у време Свога живота на земљи (Мк. 9,1) – Царство Духа Божјега, Црква Христова, којој је Господ дао велико обећање да је врата пакла неће надвладати (Мт. 16,18).

 

Црква Христова основана је на земљи, али није земног, него небеског порекла.

Њу чине људи, али она није људска него божанска установа.

То је зато што је њена Глава, Њен Божанствени Утемељитељ, Господ Исус Христос – Син Божји Јединородни, Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.

Циљ са којим је основана Црква Христова јесте спасавање душа за живот вечни и стога она не сме себи да постави никакве чисто земаљске циљеве и задатке.

То не значи да она треба да је сасвим отуђена од земље и свега земнога – не! Али она мора бити виша  од свега привременога и земнога: о свему мора расуђивати са висине свога положаја, свога високога циља, свога високога назначења, а то је – вечно спасење људи. Све што на земљи садејствује остварењу тога високог циља, за Цркву је прихватљиво и она то одобрава и благосиља, а све што омета достизање тога циља ма на који начин – Црква одбацује.

Са Црквом љуту борбу, не на живот, него на смрт, воде врата адова, најбираније адске силе – са намером да је униште или обезличе, како би је, речима Самога Христа Спаситеља, учиниле сољу обљутавелом (Мт. 5,13), те како би она постала неспособна да испуни своје високо назначење – да спасава људске душе за вечни живот.

У наше време многима је већ постало очевидно да је немогуће напросто уништити Цркву: крвави прогони толиких векова, укључујући последње прогоне нашега времена, ништа нису постигли. Зато су ''врата адова'' у наше време нагло изменила тактику: она гледају да обезличе Цркву – да је одвуку од њиних вечних, неземаљских циљева и да је чврсто вежу за земљу и за земаљске интересе и људска стремљења.

То она чине преко поводљивих, сервилних, ''еластичних'' јерараха, који лако продају Цркву за ''Јудине сребрњаке''.

О, како тешко сагрешују пред Богом и Црквом ти јерарси, који су постављени за надзорнике црквене (јер и сама реч ''епископ'' значи ''надзорник''), за њене чуваре и стражаре, они који одступају од високих циљева и задатака Цркве – спасења душа за живот вечни – и окрећу се другим, чисто земаљским циљевима, како би угодили силнима овога века или кренули ''у корак са временом'',  како би од тога имали какве личне користи.

Тада остаје само изглед Цркве, али не и дух њен.

А како је то, питаће се неко, могуће, ако је Сам Христос обећао да јој ни врата ада неће одолети?

На жалост, ове речи многи неправилно схватају и погрешно их тумаче, а у наше време оне се често и злонамерно изврћу.

''Неодолевање'' ''врата адових'' Цркви и њена ''непогрешивост'' тесно су повезани  - припадају целој Цркви Христовој, а не неком посебном делу, ма како многобројан он био, нити, тим пре, неким одређеним лицима, па макар и свештенослужитељима највишега чина, епископима и патријарсима.

Многовековна историја Цркве сведочи о неретким случајевима да су од истините вере Христове отпадали и највиши јерарси и целе хришћанске заједнице.

Речи Христове о Цркви којој ни врата ада неће одолети значе искључиво то да Истинска Црква Христова неће ишчезнути са лица земље до самога краја овога века и до Другог Доласка Христовог, али то никако не искључује појаву ''лажицркве'' у хришћанском друштву, ''цркве лукавих'', која носи тек спољашње обличје Цркве, али је лишена њенога Духа – ''цркве'' оних који су се, уместо Христу, поклонили и служе Антихристу.

Истинита Црква Христова сачуваће се на земљи и онда када у њој остане макар један епископ (јер ''без епископа нема Цркве''), са тек неколико свештенослужитеља и верних хришћана.

Главно обележје истините Цркве Христове је – чување Истине, јер Црква је, по речима великога Апостола незнабожаца, стуб и тврђава истина (1. Тим. 3,15).

Христос Спаситељ је на земљу дошао, како је Сам рекао, да би сведочио Истину (Јн. 18,37) и сви Његови верни следбеници, а тим пре пастири Цркве, дужни су да следе Његов пример, да сведоче Истину, не допуштајући никакву лаж ни у својим речима, ни у делима.

Никаква лаж не приличи истинском Хришћанину – служитељу Истине. Ето зашто св.Апостол Павле саветује свим хришћанима: Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим (Еф. 4,25).

Утолико је недопустивија лаж у устима служитеља Цркве Христове, а особито ју је тешко трпети када је изговорена устима високих јерараха, који су дужни да увек објављују једну Истину испред целе Цркве.

Шта би се догодило да су се мученици првих векова Хришћанства, ''ради очувања Цркве'' (што је сада веома популарно правдање те врсте лажи), макар и притворно, на захтев мучитеља, одрекли Христа и принели жртву идолима?

Шта би било да су велики Оци Цркве, такође ''ради очувања Цркве'', уместо да се боре са јеретицима, налазили различите компромисе и споразумевали се са њима?

Где би тада била Истинска Црква? Не би ли је нестало са лица земље?

Сада се пак из неког разлога све преиначило и може се лагати, лагати и лагати без краја, а све ''ради очувања Цркве''!

Све се окренуло наопачке и сва схватања су се извитоперила.

Борба за веру – из неког разлога је ''политика'' достојна осуде.

А ето, саглашавање са љутим непријатељима вере – није политика, него је нешто похвално, што сада многи одобравају као дело ''мудрости''.

Црква је за многе постала чисто земаљска организација која треба да служи земаљским циљевима; људи ''овога века'' и нескривене слуге сатанине гледају да од ње начине своје послушно оруђе. Али најпоразније је што се служење земаљским циљевима често засењује и прикрива узвишеним еванђелским паролама, речима Христовим, апостолским и светоотачким, што и доводи у забуну многе наивне који подлежу тој срамотној обмани, тој уистину ђаволској лажи која лукаво скрива своју суштину.

Памтимо, братијо, да где је лаж, ма у којем виду се јављала и ма каквом се благовидношћу прикривала, тамо нема Истинске Цркве.

Тамо је лажицрква!

Јер Црква Христова је стуб и тврђава Истине.

Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као премудри (Еф. 5,15)!

Архиепископ Аверкије Џорданвилски, Света Ревност,  Православна мисионарска школа при храму светог Александра Невског, Београд,1998.год, стр. 85 –88.

Приређивач: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 23 новембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 69 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

+ + +
 
"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.