header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић: Пост - време проналазака Штампај Е-пошта
субота, 28 новембар 2009

 За многе хришћане, укључивши и православне, духовност је само привремено  и повремено занимање. Темпо нашег дневног живота и наше прекомерно поклањање пажње  бригама овога света остављају нам мало или нимало времена које би могли посветити духовности. Ради тога, за велики број хришћана духовност је  непознато или веома мало познато и веома ретко доживљено искуство.

 

У музици израз ленто захтева од онога који свира да успори темпо свога свирања. На енглеском језику лент значи пост. Тако је, дакле, и пост време у нашем живота када треба да успоримо темпо свога живота, да изменимо његов правац и да усредсредимо своју пажњу и напоре на духовне а не на световне ствари и  интересе. Слично астронаутима који, да би открили нове светове, морају да напусте земљу за краће или дуже временске периоде, тако исто и ми се морамо одвојити од свакодневне рутине нашег живота и од уобичајених брига само за материјалне ствари, да бисмо доживели духовност и да бисмо испитали и пронашли лепоте духовног живота.

Листа проналазака које можемо постићи за време поста (или, уосталом,  у  било које друго време) ако време и пажњу посветимо духовним стварима, доста је дугачка. Ради лакшег прегледа, они су овде изнети у неколико важнијих категорија. Осим тога, није могуће поставити сва питања одједном или у једној прилици.  Међутим, поставити макар нека од њих овом приликом и на овом месту, може послужити као модел како овом процесу приступати.

 

а. БОГ

= Колико је стварно Његово постојање за мене лично?

= Колико је и на који начин стварност Његовог постојања одражена у мом понашању и делању?

= Које место Он заузима у мом животу?

= Да ли живим по Његовој  или по својој вољи?

= Да ли ми је  близак онолико колико је потребно?

= Колико му стварно припадам?

= Колико му пажње и времена посвећујем?

= Које и какве су препреке између Њега и мене?

=  Колико често Му се молим ?

= Да ли у својим молитвама само тражим нешто, или Му и захваљујем за примљена доброчинства?

= Да ли се молим само за себе или и за друге?

= Колико стварно волим Бога, а колико Га се само бојим?

 

б. СРЕДСТВА ДУХОВНОСТИ

= Колико сам упознат са Светим Писмом?

= Колико често га читам?

= Колико га разумем?

= Да ли се ослањам на црквено тумачење Светог Писма, или на неправославна тумачења,  или имам своја лична?

= Колико је мој лични живот у сагласности са принципима и правилима изнетим у Светом Писму ?

 

в.  ЦРКВА

= Да ли знам шта је Црква стварно? Не шта је по мом личном схватању, него шта је стварно, шта је наш Господ Исус Христос хтео да она буде?

= Какву улога игра Црква у мом личном животу ?

= Колико је за мене Црква верска установа, а колико нешто друго?

= Шта добијам од Цркве?

= Шта дајем Цркви?

=Да ли сам свестан божанске природе Цркве, или само људске?

=  Како често одлазим у цркву ?

  

г.ВЕРА

= Колико је јака моја вера у Бога?

= Колико је искрена моја вера?

= Шта доприноси њеном оснажењу а шта ослабљењу?

 

д.РЕЛИГИЈА (ВЕРСКА ПРИПАДНОСТ)

= Колико је православно моје православље?

= Зашто сам православан ?

= Шта знам о православљу, њеним догмама, историји и закону?

=Могу ли другима, православним, а особито неправославним, објаснити шта ми православни хришћани верујемо?

=  Шта и колико знам о Седам Васељенских Сабора?

= Зашто ми православни употребљавамо крсни знак?

= Шта знам о седам светих тајни свете Православне  Цркве?

= Колико често примам свету тајну причешћа?

= Да ли знам десет Божјих заповести и да ли се њих придржавам у свом животу?

=Да ли ми је познато за које две заповести је Господ Исус Христос рекао да су најважније?

= Да ли знам православно исповедање вере (Вјерују)?

= Колико молитава знам напамет и колико често их произносим?

= Да ли је моја молитва само механичко изговарање речи или искрени разговор са Богом ?

 

ђ. БОГОСЛУЖЕЊА

= Да ли ми је познато да света литургија није једино православно богослужење?

= Да ли знам која су остала богослужења и колико их има?

= Да ли присуствујем некима од њих, или само светој литургији?

= Да ли редовно присуствујем светој литургији?

=Шта знам о црквеним песмама које се певају на православним богослужењима?

=У вези са певањем црквених песама: шта сматрам као најважније:

1. њихове мелодије;  2. језик на коме се певају; 3. поруке које оне садрже?

= Колико црквених, богослужбених, литургијских песама ја знам?

 

е.  УЧЕЊЕ СВЕТИХ ОТАЦА

= Да ли знам ко су свети Оци?

= Колико њих знам по имену?

= Да ли знам биографије макар неких од њих?

=Да ли схватам колико губим ако нисам упознат са њиховим животом, делима и учењем?

 

ж. СВЕТИТЕЉИ, ИКОНЕ, ФРЕСКЕ И КАЛЕНДАР

= За иконе, а тако исто и  за фреске, се често каже да су оне  прзори ка небу отворени, што заиста и јесу. Нажалост, протестанске секте су потпуно затвориле и укинуле ове прозоре. У светој православној Цркви они су сачувани иако, говорећи фигуративно, они су понекад затворени завесом нашега незнања. Неке особе их разумеју само као унутраше украсе цркве који додају њеној лепоти и молитвеној атмосфери. Други знају заначење и функцију икона и фресака, али не могу да препознају светитеље који су иконографисани на иконама и фрескама, осим ако су и њихова имена написана. Међутим знање имена и функције иконографисаног светитеља није довољно да би се имала корист од присуства икона и фресака у нашим црквама и домовима. Ни иконе, ни фреске, ни календар који садржи имена стотине и хиљаде светитеља не могу нам бити од икакве користи осим ако знамо биографије иконографисаних светитеља, да бисмо покушали да следимо њиховим путем. Ради тога је изванредно важно да се упознамо са биографијама светитеља. У вези са тим ево неколико питања које сваки од нас треба себе да пита:

= Да ли схватам колико је календар свете православне цркве  занимљив и важан докуменат?

= Колико и шта  знам о црквеној години?

= Шта знам о главним празницима свете Православне цркве?

= Календар садржи хиљаде имена светитеља које поштује и празнује света православна црква, на тај начин указујући на чињеницу да светитељство може бити заслужено од особа разних узраста, полова, боје и националности. Да ли ова чињеница ишта говори и ишта значи за мене?

=Да ли ми је познато да је сваки дан у години посвећен једном или неколицини светитеља?

= Шта знам о светитељима чија имена налазим у календару?

= Како могу следити примеру тих светитеља ако немам појма ко су они били и чиме су заслужили светитељство?

= Шта знам о светитељу кога прослављам као своју крсну славу?

= Да ли знам тропар и кондак светитеља кога прослављам као своју крсну славу ?

 

з. БЛИЖЊИ

= Кога сматрам својим ближњим?

= Колико ми је стало до потреба ближњих?

= На који начин показујем да ми је стало

=Колико напора улажем да помогнем ближњима, духовно, морално и финансијски?

= Да ли сам икада некога учинио бољим или сретнијим?

=Да ли сам икога учинио несрећним, разочараним, ојађеним или огорченим  својим речима или поступцима?

= Да ли се односим према другима како бих волео да се они односе према мени ?

 

и. О САМОМ СЕБИ

= Да ли заиста познајем себе?

= Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно?

= Које су моје погрешке и слабости?

= Да ли сам равнодушан према својим погрешкама и слабостима?

= Који су моји таленти и да ли их користим?

= Да ли живим у миру са другима?

= Да ли сам вољан да другима праштам ?

     

ј. МОЛИТВА И ПОСТ

Позната је чињеница да у нашем  хедонистичком друштву наше тражење задовољстава често утиче на наше понашање.  Недостатак самодисциплине појединаца објашњава многа зла којима је презасићено наше друштво. Да би задовољили своје прохтеве и страсти, појединци се користе свим средствима, укључујући и злочин. Не само одрасли већ и омладина, па понекад и малолетници почињавају незаконита и злочиначка дела. Очевидно је да су, говорећи библијским језиком,  многи појединци у нашем друштву обузети демонима.

   Лек за ово и овакво стање је вековима стар и дефинисан у Светом Писму као пост и молитва. Свето Писмо и свети Оци говоре о суштини и намени хришћанског поста. Наш Господ Исус Христос је оставио поруку, прибележену у светим јеванђељима по Матеју 17:21, по Марку 9:29 да су молитва и пост тај лек. Међутим, Протестанти су одбацили пост као непотребан. Чак и међу православним хришћанима неки се придржавају једног, а изостављају друго, иако је пост без молитве само обична дијета. Жалосна је чињеница да и наш хришћански пост постепено и све у већој  мери постаје искључиво, или бар првенствено, физички пост, или дијета. Све је мање духовна и душеспасавајућа активност. На другој страни, молитва без поста је само полумера у борби противу страсти и рђавих навика. Ради тога треба да се запитамо:

= Знам ли шта је суштина и сврха хришћанског православног поста?

= Да ли сматрам да је само уздржавање од извесне хране у једном одређеном временском периоду сврха и смисао поста?

= Да ли се молим и постим у од цркве одређеним постовима?

= Шта сачињава духовну страну мога поста ?

Као што је већ напоменуто, питања постављена овде нису ни сва ни једина које треба себе да запитамо. Осим тога, само искрени  одговори на свако од горњих питања воде ка проналасцима поменутим у почетку овог излагања. Није касно за свакога од нас да кренемо путем који води ка проналасцима у духовној области. А то је заиста пут који  на који вреди кренути!

Монровил, Пенсилванија

Последњи пут ажурирано ( субота, 11 март 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.