header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј-ставрофор Душан Колунџић Штампај Е-пошта
Sunday, 06 December 2009

Протојереј-ставрофор Душан Колунџић

Душан Колунџић рођен је у селу Бучје, општина Пакрац, од оца Мирка, бојадисара и мајке Милије, домаћице 01. јуна 1938. године. Основну школу је завршио у Пакрацу 1952. године и тада се уписао у Богословију Светог Саве у Манстиру Раковица, код Београда. По завршетку Богословије уписао се 1957. године на Богословски, а 1959. године и на Философски факултет, Отсек за Историју уметности, а завршио их је 1963, односно 1965. године. 01. априла 1966. године запошљава се у Патријаршијској управној канцеларији и ради на пословима у Београду и Патријаршијском добру у Даљу. Од школске 1967/68. године постаје суплент, а од 1971. професор практичне групе богословских предмета у Сремским Карловцима. Као професор Богословије сарађивао је у готово свим црквеним листовима, а објавио је и књигу Вера и молитва, као и два помоћна уџбеника из Литургике: Хришћанска у метност и Празнична богослужења. На позив Епископа Лаврентија, одлази августа 1974. године у Диселдорф, где обавља дужност секретара Епахије западноевропске, коректора Епархијске штампарије и уредника епархијских издања. 1975. године покреће и уређује епархијски лист Црква, који и данас излази, у тиражу од 12.000 примерака Са Епископом Лаврентијем почео је издавање сабраних дела Владике Николаја. За ђакона је рукоположен на Празник сабора Срба Светитеља у Штутгарту, а за презвитера на дан Преподобне матере Параскеве у Дармштату 1974. године.

Марта 1977. године прелази на парохију у Нирнберг, где ће остати све до пензионисања, јуна 2004. године. Као парох у Нирнбергу почео је, први у Српској Цркви, да пише и умножава Парохијско писмо, које је осам пута годишње слао свим својим парохијанима. Укупно је верницима послао 184 писма, које је касније,

тематски, сабрао у две књиге од по 300 страница, па и њих послао на око 1200 адреса парохијана. За овај јединствен начин општења са верницима, а и због изузетне садржајности Писама, примљен је 2002. године у Удружење књижевника Србије. Покренуо је и едицију Мала религиозна библиотека, у којој су, у више од 100.000 примерака, штампане душекорисне књижице.

1981. године одликован је чином протојереја, 1982. је постављен за архијерејског намесника за Јужну Немачку (на којој дужности је остао до пензионисања), а 1999. године одликован је правом ношења напрсног крста. Са верницима нирнбершке парохије купио је цркву у Нирнбергу и адаптирао за православна богослоужења (иконостас, тронови, стасије, витражи на прозорима), а троносана је 1999. године.

После пензионисања 2004. године живи у славонском селу Бијело Брдо код Осијека, Епархија осечкопољска и барањска. Редовно служи у тој, као и суседним епархијама, проповеда и држи предавања на разне теме, уређује и води свакодневну емисију на Радио Борову и припрема ходочаснике за Манастир Хиландар. Тренутно завршава први шематизам Епархије осечкопољске и барањске.

Последњи пут ажурирано ( Saturday, 05 December 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
 

 
+++

 „Будите мудри као змије“ (ср.Мт. 10,16).
Змија, кад мења кожу, провлачи се кроз веома узан пролаз. Њој је угодно да на тај начин одбаци своју пређашњу кожу. Тако и човек, желећи да се ослободи своје овешталости, мора да иде уским путем испуњавања евангелских заповести. – При сваком нападу, змија се стара да сачува своју главу. Човек је дужан, више од свега, да сачува своју веру. Јер, ако је вера сачувана, још увек је могуће све поправити.
Преп. Амвросије Оптински

 +++
+++

Данас читати пророчанства — то је као читати новине: тако је све јасно написано.

Старац Пајсије Светогорац

+++

Отац Серафим (Роуз)

+++

Ми стојимо у борби за наше заједничко Предање, за богатство здраве вере коју смо примили од Отаца.

 Св. Василије Велики, посланица 243

+++

Кварење Васељенске вере јесте општа пропаст.

 Св. Марко Ефески

+++

Ми смо хришћани, прави хришћани, све дотле док држимо веру Светих Отаца. Без те вере нема нам спасења, ни вечног живота.

Свети Јустин Ћелијски


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.