header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: „Борба за веру“ и Недеља Православља: петнаест година се нисмо предали (8)
Уредништво: „Борба за веру“ и Недеља Православља: петнаест година се нисмо предали (8) Штампај Е-пошта
понедељак, 13 март 2023

 ЗНАМЕЊА ВРЕМЕНА - НАШЕ ПОУКЕ О ЛЕТЕЋИМ ТАЊИРИМА

Наш сајт се увек трудио да читаоцима понуди истинска сведочења о знамењима времена у коме живимо. Наравно, увек смо се трудили да се чувамо бајки и „бабљих басни“, како их је звао Свети апостол Павле, јер данас се под „пророчанствима“ подразумевају свакаква лупетања и глупости, којима нема ни краја, ни почетка. Да бисмо читаоце подсетили, указујемо на нека од знамења која смо на време објавили, и која се, на наше очи, испуњавају.

Пре свега, ту су реке црвене као крв у разним крајевима света, али оно што се сигурно испунило – то је река црвена као крв на Донбасу. Две године од јављања знамења у реци Соленаја почело је крвопролиће које и данас траје.

Река Соленаја 

У Одеској области као крв црвена је, негде у то време, била река Сарата.

 Река Сарата у Украјини црвена као крв
 

Таквих знамења било је и у другим земљама света.

 http://borbazaveru.info/

 http://borbazaveru.info/co

 http://borbazaveru.info/content

 http://borbazaveru.info/con

 http://borbazaveru.info/

http://borbazaveru.info/cont

 http://borbazaveru.info/content

 http://borbazaveru.info/cont

 http://borbazaveru.info/co

Овоме је претходило налажење мача кнеза Свјатослава оца кнеза Владимира, о чему смо писали још пре више од деценије.

 

   НАШЕ ПОУКЕ О ЛЕТЕЋИМ ТАЊИРИМА

Међу лажна пророчанства која се намећу данашњим људима нарочито се радо убацују приче о ванземаљцима и летећим тањирима. Још од оца Серафима Роуза, Црква зна да су ванземаљци демони, а летећи тањири један од трикова којима сатанистичка секта илумината и други слугу ђавољих припрема свет за дочека антихриста. Отац Серафим је све на време рекао: „Необјашњени летећи објекти" су само најновија медиумистичка техника којом ђаво врбује нове поклонике свог тамног царства. То је ужасан знак колико су људи постали пријемчиви за демонски утицај - као никада пре у хришћанској ери. У прошлом веку било је обавезно да се додир са демонима обави у тамној соби за сеансе, међутим сада - довољно је да човек гледа у поднебесје (али и сада претежно ноћу). Човечанство је изгубило и ону најмању хришћанску трезвеност (ако ти се нешто натприродно јави - затвори очи, прекрсти се и реци у себи: „Ако је ово виђење од Бога, нисам достојан да видим; ако није од Бога - нећу да видим!" Уколико се то виђење понавља, онда треба отићи духовнику који има дар разликовања духова и он ће ти разјаснити ту појаву"). Сада, на жалост, људи су спремни да се клањају било каквом „чуду" које долази „са неба". Та лаковерност види се и у популарности филмова о „ванземаљцима", у којима је лако препознати једва прерушене демоне.Недавно су демони почели да се служе и савременим техничким справама, да би ступили у контакт с људима. /.../ Порука ових НЛО појава је ова: припремнте се за долазак Антихриста. Он ће наступити као „спаситељ" и владар овога света. Можда ће и он доћи и јавити се у ваздуху (поднебесју) да би више личио на Христа (Матеј 24:30; Дела апостолска 1:11). Можда ће тек тада »посетиоци из далеких простора" јавно слетети на земљу да би принели „космичко" поклоњење своме гадном господару. У Књизи Откривења (13:13) наговештен је запањујући демонски призор последњих дана света, када ће Антихрист - помоћу сатане - успети да изазове пад „ватре са неба". У сваком случају, демонска порука човечанству гласи: очекујте избављење, не од хришћанске вере у невидивога Бога, него од летећих тањира „са неба".

Ми смо се увек држали мудрог предања духовника попут Светог Игњатија Брјанчанинова и архиепископа џорданвилског Аверкија, који су нам указивали шта нас чека у доба пред долазак сина погибије и у његово време.

НЕ ГЛЕДАЈТЕ У НЕБО!

Ево шта је о томе говорио архиепископ Аверкије, коментаришући Светог Игњатија.

Појава Антихриста биће природна последица „недостатка људи са духовним познањем и расуђивањем“, „одсуства истинског Богопознања“ и „прихватања ђавољих дела као дела Божијих“. Пред долазак Антихриста, целокупно стање у свету биће такво, да ће његова појава на неки начин представљати неопходну последицу таквог стања, тих у суштини антихришћанских прилика и антихришћанске духовне усмерености света, ето зашто је још свети Апостол Јован Богослов говорио о многим антихристима (1. Јн. 2,18), ето због чега се може говорити о појави „духа антихристовог“ у свету, много пре зацарења самог Антихриста. Говорити о томе – никако не значи узимати на себе право да се „предскаже“ време јављања Антихристовог, које, по учењу Речи Божије, никоме није у потпуности познато иако се јављају многа његова обележја.

Неопходно је говорити о овоме, да не бисмо подлегли Антихристу које ће бити необично искусан обмањивач и преварант, способан чак и лажна знамења и чудеса да твори.

Ево како, на основу учења Речи Божије и Светих Отаца, о тој опасној и за душу погубној преласти говори свети Игњатије:

„Уочи другог доласка Христовог, када хришћанског духовног познања и разуђивања сасвим понестане међу људима, појавиће се лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24,24). Сам ће Антихрист нарочито успешно и обилно творити чудеса, очаравајући и задовољавајући њима плотско мудровање и непросвећеност: даће им „знак са небеса“ који они раже и ишчекују. Његов је долазак, како каже свети Апостол Павле, по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком преваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли (2. Сол. 2,8-10). Видећи ова чудеса, незналице и мудраци по телу ће да их прихвате брзо, без задржавања и премишљања, због сродности свог духа са њиховим; ради властите обневиделости, признаће и исповедити дела сатанина као велико пројављење силе Божије, и – Антихрист ће лако и несмотрено бити прихваћен (преп. Јефрем Сирин). Људи не могу да схвате да његова чудеса немају никакав добар и разуман циљ, нити имају неко одређено значење, да су туђа истини, испуњена лажју, да представљају злобну, бесмислену и чудовишну глуму, усмерену на изненађење, довођење у недоумицу и самозаборав, на завођење, обману, на освајање чарима раскошног, али у суштини испразног и тупавог утиска који остављају. Не изненађује што ће отпадници од хришћанства, пошто су непријатељи истине, Антихристова дела примити одушевљено и беспоговорно: они су се већ припремили за отворен и активан дочек сатаниних посланика и оруђа, његовог учења и дела његових, тако што су на време ступили у духовно општење са сатаном. Али је дубоку пажњу и сузе завредело то, што ће Антихристова чудеса и дела ставити на муке и саме изабранике Божије“.

Ове последње упозоравајуће речи светог Игњатија нарочито су значајне за оне који лакомислено гледају на савремено припремање света за дочек Антихриста, за оне који без обзира на све остају слепи, не желећи да виде очигледне доказе тих бесомучних припрема за зацарење његово које проводе његове слуге, које су већ продале душе своје сатани за земна блага: за слободно, необуздано задовољавање похоте телесне, похоте очију и надменост живљења, то јест: сластољубље, среброљубље и славољубље (1. Јн. 2,16)! Треба знати и схватити колико ће велико бити лукавство Антихристово и како ће брзо он деловати, да ће се чак и изабраници Божији, то јест истински хришћани, обрести „на мукама“, јер неће бити у стању да га истог часа „прозру“ и разобличе – пошто пре свега неће умети да препознају Антихриста.

Узрок овој потешкоћи, као и уопште снажном утицају Антихристовом на људе, по речима светог Игњатија „биће скривен у његовој пакленој подмуклости и дволичности, којима ће вешто да прикрије зло, затим у његовој необузданој и бестидној дрскости и најоданијој сарадњи коју ће му пружити пали духови, те на крају, у способности творења чудеса, која ће, иако лажна, пленити својом величанственошћу“.

Подмуклост и дволичност су црте нарочито карактеристичне за наше време. Васпитањем у том духу, човечанство се припрема за што лакше и безболније примање Антихриста.

„Људска машта – вели даље свети Игњатије – немоћна је да представи себи таквог злотвора, какав ће бити Антихрист; људско срце, чак и порочно, није у стању да поверује како зло може да достигне онај степен који је достигло у Антихристу. Он ће да се разгласи, као што су чинили његови претходници, назваће себе проповедником и утемељивачем исправног Богопознања: они који не разумеју хришћанство видеће у њему представника и поборника праве религије, па ће му се присајединити. Он ће себе прогласити за обећаног Месију – радосно ће му у сусрет поћи ученици мудровања по телу; видећи његову славу, моћ, генијалне способности, господарење природним силама, прогласиће га богом и постати његови следбеници (преп. Јефрем Сирин, беседа 106).

Они који палу људску природу прихватају као изворну и ње ради одричу се истине Еванђеља, примиће Антихриста онаквог каквим се он представља; као кротког, милостивог, испуњеног љубављу и врлинама – покориће мy се као најузвишенијем у добродетељима (преп. Макарије Велик, беседа 31). Антихрист ће понудити човечанству остварење највишег земаљског благостања и лагодног живота, понудиће углед, богатство, помпу, телесна задовољства и сласти – они који чезну за земаљским (добрима) прихватиће Антихриста и прогласити га за свог господара (Благовесник, тум, Јн. 5, 43)“.

То је жива слика онога што ми сада већ лако опажамо, иако самог Антихриста, као конкретне личности, још нема. Међутим, његове „претече“ у свету делују на сличан начин. Са те тачке гледишта нама постају јасни сви савремени токови црквеног живота, какав је „екуменизам“, или ватрени позив на уједињење „у име хришћанске љубави“, сав тај процват чисто земаљске културе и цивилизације, усмерене на задовољавање људских жеља и страсти, као и данашње одушевљење „филантропијом“. Колико је само опрезности и мудре предострожности потребно да бисмо разлучили истинито од кривотвореног, искрено од препреденог и дволичног, човека доброг срца од онога који плете своје мреже служећи Антихристовом доласку. Данас је за истините хришћане врло опасно да имају удела са таквим „добротворима“ и да се користе њиховим „доброчинствима“.

Но то још није све! Антихрист ће, као у неком театру, показати људима призоре изненађујућих чудеса за које савремена наука неће имати објашњење; величанственошћу својих чудеса он ће плашити људе и уједно задовољавати њихову неразумну љубопитљивост и грубо незнање, задовољавајући њихову сујету и гордост, угађаће мудровању по телу и сујеверју, у недоумицу ће доводити људску ученост: сви они који се руководе светлошћу своје пале природе, отуђивши се од светлости Божије, у заносу ће се поклонити заводнику (Откр. 13,8).

Зачетак свега овога видимо већ сада, па јасно себи можемо да представимо шта ће так донети појава самог Антихриста.

„Знамења Антихриста најпре ће се јавити у ваздушној сфери (преп. Јефрем Сирин, беседа 106): у тој сфери је сатанина власт најјача (Еф. 2,2 и 6,12). Знамење ће нарочито деловати на чуло вида, опчињавајући га и обмањујући (св. Симеон Нови Богослов, о трећем виду пажње). Свети Јован Богослов, сазерцавајући у откривењу догађаје који ће претходити крају света, каже да ће Антихрист чинити велика дела, па ће да учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима (Откр. 13,130. Писмо на ово указује као на највеће знамење Антихристово, а место збивања његовог биће – ваздух: „биће то задивљујући и страшан призор“.

И ово се сада већ донекле остварује у виду различитих необичних и раније незамисливих изума, чије се дејство одвија управо у“ ваздуху“.

„Знамење помаже Антихристову препредену намеру: да му на поклоњење приступи већина људи. Његови противници биће проглашени за смутљивце, непријатеље заједничког добра и друштвеног поретка, биће подвргнути прикривеном или јавном прогону, мучењима и казнама“. То нам је такође већ познато! Не само Антихрист, него и претече и слуге његове у наше су време већ покренули „прикривени или јавни прогон“ свих истинитих хришћана, а понегде, као на пример у Русији, дошло је чак и до крвавих гоњења, мучења и кажњавања. Све се то чини уз најуглађеније изговоре: истински хришћани проглашавају се „народним непријатељима“, „непријатељима наше заједнице и друштвеног устројства“, „смутљивцима“, а у цркви – „расколницима“.

„Зли духови, разаслани по васељени, шириће међу људима највеће мишљење о Антихристу, опште одушевљење и неодољиву привлачност према њему“ (Преп. Јефрем Сирин, беседа 106).

Нешто слично видели смо у односу према правим претечама Антихристовим каквим су били Лењин и Стаљин. Реч је о својеврсној „проби“ онога што ће у доба Антихриста уследити још Већом силином.

У Светом Писму детаљно су предочене све тегобе које ће донети последње гоњење хришћанства, као и бруталност онога који прогони. Нарочито одлучно и одређено звучи име које је Писмо наденуло том ужасном човеку: звер (Откр. 13,2), баш као што је пали Архангел назван змијом (Пост. 3,1). Оба имена верно осликавају карактер непријатеља Божијих. Један делује више у тајности а други – више јавно: јер звери, која је налик свим зверима (Откр. 13,2), сједињујући у себи њихову крволочност, даде змија силу своју и престо свој и власт велику (Откр. 13,2). Настаће страшно искушење за свете Божије: чудеса гонитеља имаће моћ да их преваре и заведу; неограничена власт мучитеља, префињена и промишљена гоњења и притисци, прикривени препреденом домишљатошћу, довешће верне у најтежи положај; њихова малобројност чиниће их ништавним пред целим човечанством, њиховом мишљењу неће бити придаван значај. Општи презир, мржња, клевете, мучења и насилна смрт постаће њихова судбина. Тек ће уз нарочиту помоћ Божанске благодати, и под њеним руководством, изабраници Божији стећи снаге да се супротставе непријатељу Божијем и исповеде пред њим и пред људима Господа Исуса“.

Како нам је и ово све познато: није ли реч о опису нашег времена? Само духовни слепац или онај који је већ ступио у службу Антихристових слугу, неће признати да ми живимо у навечерје царства Антихристовог, да на себи већ окушавамо оно о чему је горе писано!

Но како ће и ради чега људи одбацити Христа и примити Антихриста?

И на ово питање диван одговор пружа нам свети Игњатије – из истих оних разлога због којих су Га одбацили пре више од деветнаест векова и разапели на крсту.

„Хришћанство нам је предано са таквом тачношћу, да непознавање не може бити оправдање онима који се на то позивају. Непознавање може да буде само добровољно. Као што сунце светли са неба, тако светли и хришћанство. Онај који својом вољом затвара очи, нека то што не види или што није упућен, припише својој вољи а не одсуству светлости. Узрок одбацивања Богочовека, једнако као и узрок примања Антихриста, крије се у самим људима.

Ја сам дошао у име Оца својега, посведочио је Господ Јудејима, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити (Јн. 5,43). Они су дакле истовремено названи онима који ће одбацити Христа и који ће примити Антихриста, иако се о Антихристу још говори као о ономе који тек треба да дође. Одбацивши Христа, они су се по склоности духа присајединили онима који примају Антихриста, па чак и припремила терен за његов долазак много столећа унапред. Извршили су његов највећи подухват: Богоубиство. За њега самог, за време када се појави, није остављено слично злочинство.

И као што се њихов дух налазио у непријатељском односу према Христу, исто се тако налазио у стању општења са Антихристом, мада их је од њега делио огроман временски размак – размак који се сада, након две хиљаде година, сасвим смањио.

Свети Јован Богослов говори: А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свету (1. Јн. 4,3).

Они који су вођени духом Антихриста одбацили Христа, и примили Антихриста духом својим, већ су ступили у општење са њим, потчинили му се и поклонили у духу, признавши га тако за свог бога.

И зато ће им Бог – то јест по допуштењу Своме – послати силу обмане, да верују лажи: да буду осуђени сви који не вероваше истини, него заволеше неправду (2. Сол. 2,11-12).

Праведан је Бог када кажњава. Казна је задовољење (правде) и уједно изобличавање и пресуда људском духу.

Антихрист ће доћи у своје, унапред одређено време. Његовом ће доласку претходити опште Отпадништво од хришћанске вере. Отпадништвом од Христа човечанство ће се припремити за примање Антихриста. Само расположење људског духа створиће потребу за обраћање Антихристу и симпатије према њему, као што се у тешкој болести јавља жудња за смртоносним напитком. Позив је упућен! Људи вапију за генијем над генијима који би материјални развитак и напредовање подигао на вишу разину, а на земљи успоставио благостање, уз које рај и небо постају излишни за човека. Антихрист ће бити логична, очекивана и природна последица општег моралног и духовног стања људи.

МОЖЕ ЛИ СЕ ОДЛОЖИТИ КРАЈ СВЕТА

Тако је говорио архиепископ Аверкије. Али, „Борба за веру“ никад није говорила да је крај света сад и овде, него је увек говорила да је крај света могуће одложити покајањем.

О последњим временима отац Тадеј је говорио: „Господ је хтео у шестом веку да скрати век овога света. Додијала је Господу она унутрашња борба у Цркви. Много је јеретика било… А ко су били главни јеретици? Главни јеретици су били високошколовани и то бивши православни хришћани. Шта више често и свештеници и патријарси, служитељи, као што је био Арије и Македоније. Он је био први који је изазвао раскол, а после њега и многи други. И Господу је све то додијало. И хтео је да скрати век света. Али због молитава Мајке Пресвете и трију душа које су се молиле за нашу земљу. Господ је продужио век овоме свету. Ја сам то у млађим годинама читао на руском у књизи „Питања и одговори“ Светог Варсануфија Великог. Мислио сам да ћу запамтити имена оних који су се молили, један је био у Коринту, други у Риму, трећи у Јерусалимској патријаршији, после сам заборавио. Кад је наш чувени отац Јустин превео Житија Светих, он је превео одломак из књиге „Питања и одговори“ Светог Варсануфија, тако сам нашао да је у Коринту био преподобни Илија, у Риму Преподобни Јован, у Јерусалимској Патријаршији, Свети Варсануфије. Тако због молитве Мајке Пресвете и ових тројице, Господ је продужио век.

Да би нам се век продужио, потребно је кајање. Пошто га нема, остаје само чекање Суда.

„Борба за веру“ ће, ако Бог да, остати на стражи трезвености и мира Господњег, али без заваравања миром овога света.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 13 март 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.